Прочитај ми чланак

„Срамна туча“ или Спречен атентат „љотићеваца“ на народне посланике

0

Ко није видео снимак овог блиског сусрета у Народној скупштини неће схватити шта се заиста догодило у згради на Тргу Николе Пашића 13

Бошко Обрадовић са транспарентом „Вучић – Мило/Браћа близанци“ после инцидента у Скупштини; на екрану у позадини је конференција за штампу Александра Мартиновића (Фото: Твитер налог Бошка Обрадовића)


Последњег петка у 2019. години српска Народна скупштина била је поприште блиског сусрета посланика СНС-а и двојице њихових колега из Српског покрета „Двери“, Бошка Обрадовића и Ивана Костића.

Изазвани, с једне стране одлуком Народне скупштине Црне Горе да усвоји Закон о верским слободама, (који је, заправо, уперен против права Српске православне цркве у Црној Гори), а са друге млаким, боље рећи никаквим реаговањем највиших носилаца власти у Србији, Бошко Обрадовић и Иван Костић, унели су у скупштинску салу два транспарента и показали их посланицима. На једноме је писало: „Мило и Вучић, браћа близанци“, а на другоме „Србијо, пробуди се!“

Угледавши те пароле, дрвени адвокат напредњака и шеф њихове посланичке групе, Александар Мартиновић као да је спазио црвену мараму, полетео је на Бошка Обрадовића, али се није најбоље провео… Обрадовић га је одгурнуо и он је пао, и настала је велика гужва, јер су и други напредњаци полетели да бране лик и дело свога вође и учитеља. Неко је успео да поцепа транспаренте које су донели фашисти и Љотићевци, а страдао је и рукав Обрадовићевог сакоа. Неред, ипак, није дуго трајао, никоме није разбијен нос или истерано око, нити је задобио неку другу телесну повреду.

А све то није био довољан разлог да се сутрадан у „Блицу“ не појави напис о Народној скупштини као попришту „Срамне туче“, и фашистичком понашању посланика „Двери“.

Ко није видео снимак овог блиског сусрета у Народној скупштини, а није ни сендвичар упућен на приче и обећања Аце Србина и његових сарадника, неће схватити шта се то заиста догодило овог последњег петка 2019. године у згради на Тргу Николе Пашића 13, па чак и кад прочита како је овај сукоб у Скупштини доживела госпођа Маја Гојковић, председница Парламента.

Према њеној изјави новинарима „Блица“ – то је био „фашистички напад Обрадовића и Костића и Савеза за Србију на Скупштину Србије. Осуђујем најоштрије овај фашистички испад СзС-а Драгана Ђиласа (овде је заборавила да помено 620 милиона евра које је украо грађанима Србије – прим. аут.), Вука Јеремића и Бошка Обрадовића, који су показали како би изгледао рад Скупштине и Србија када би они са љотићевским манирима успели да победе и дођу на власт.“

Иако је свакоме ко је видео снимак са ове седнице потпуно јасно ко је започео тучу, сва гласила блиска СНС-у наставила су да нападају посланике „Двери“ као да су својим транспарентима намеравали да дигну у ваздух зграду Народне скупштине. И угрозе животе народних представника.

Занимљиво је, али можда и није чудно што српски радикали у Народној скупштини нису дигли свој глас против Миловог удара на Српску православну цркву Црне Горе. Можда су им „Двери“ преотеле тему, а можда су и неки други разлози узрок њиховог ћутања.

Разуме се, ни Аца Србин није оћутао овај блиски сукоб у Народној скупштини и описао га на свој уобичајени начин.

„Када нам је потребна памет и озбиљна реакција, код нас се увек појаве будале које реагују као 2004, 2008. и које ће данас урадити све да побољшају популарност режима Мила Ђукановића, а не да помогну Србији!“

И, као и у безброј других прилика није лако оценити да ли то АВ свесно обмањује јавност или и сам верује у оно што говори.

Зна се само шта је опасније.

                ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!