Прочитај ми чланакПАПА Фрања сигурно неће донети одлуку о канонизацији контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца пре окончања рада Мешовите комисије Римокатоличке и Српске православне цркве. Такав епилог није могућ без обзира на околности које могу да наступе.
Овај став саопштен је “Новостима” у седишту Римокатоличке цркве. Ватикан, како тврде наши извори с римског Трга Светог Марка, будно прати рад Комисије, чији је други сусрет заказан за данас и сутра у Загребу.
Загребачки састанак овог стручног тела, формираног на папину иницијативу, са задатком да расветли историјску улогу кардинала из времена усташке творевине НДХ, биће први који ће имати радни карактер. Српски и хрватски стручњаци и црквени великодостојници у главном граду Хрватске разговараће о односу Ватикана и Степинца према НДХ. У следећим сесијама разговора, који ће се наизменично одржавати у Београду и Загребу, Мешовита комисија двеју цркава разматраће и Степинчев однос према СПЦ и српском народу.
Српска патријаршија не жели да се изјашњава о сусрету у Загребу, нити да износи детаље своје платформе.
– Наша делегација изложиће историјске аргументе о Степинчевој улози у стварању НДХ, масовним злочинима, покрштавању православног живља и везама с Павелићем и врхом усташког покрета – кратко наводе за наш лист у врху СПЦ.
Да се рад ове комисије с великим интересовањем прати у Ватикану, потврђено нам је из неколико извора. Са детаљима првог сусрета католичких и православних великодостојника јула ове године упознат је и најужи круг сарадника папе Фрање.
|
ВЛАДИКЕ И ИСТОРИЧАРИ * РИМОКАТОЛИЧКУ цркву представљаће кардинал Јосип Бозанић, а у Комисији су још и мостарски и пожешки бискупи Ратко Перић и Антун Шкворчевић, као и историчари Марио Јарек и Јуре Кришто. *У ИМЕ СПЦ у раду Комисије учествују загребачки митрополит Порфирије, владике славонски Јован и бачки Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и професор Дарко Танасковић. Они ће пренети аргументе више српских историчара и истраживача Другог светског рата и НДХ. |
– У Ватикану је добро примљено то што су црквени врхови Хрватске и Србије прихватили папину историјску иницијативу, што показује да постоји добра воља да се разговара и о деликатним стварима из прошлости. Пре десетак или више година то би било немогуће – рекао нам је високопозиционирани свештеник из Ватикана, добро упознат с папиним ставовима и начином рада. – Нико у Ватикану не очекује да ће се чланови Комисије брзо сложити, нити да ће њихов разговор бити лак посао. Ватиканска дипломатија и методе рада Свете столице показују да се папи никада не жури и да фактор времена ни у случају Степинца није пресудан – тврди наш ватикански извор.
Како сличних комисија до сада није било, тешко је уопште нешто унапред прогнозирати. Ватикански извори тврде да ће рад Комисије трајати најмање годину дана и да је због ове чињенице реч о “брзом поступку”. Према неким информацијма, није искључено да се због различитих разлога закључак рада и пролонгира. Ватикану се не жури и свеједно је хоће ли коначну одлуку о канонизацији да донесе Фрања или неки будући папа.
Општи став је да ће највише неслагања бити око биографије Алојзија Степинца у вези с 1941. годином. На тој години и питањима стварања НДХ највише ће се сукобљавати ставови чланова Комисије. Коначну реч о закључцима даће римокатолички поглавар.
ОСУДА ПОКРШТАВАЊА
РАЗГОВОРИ у Загребу долазе после недавне папине изјаве у Грузији у којој је осудио превођење православних верника у католичанство. Независно од тога да ли је Фрања мислио и на Католичку цркву у Хрватској, несумњиво је да њен поглавар има јасан став о покрштавању, што се ставља на терет и Алојзију Степинцу.
– Папа јасно изражава своје ставове и онда када то не прија ушима локалног свештенства, као што је то учинио око Међугорја. Али док заседа Мешовита комисија, Фрања се сигурно неће јавно изјашњавати о Степинцу – наводе извори “Новости” у Ватикану.
