Pročitaj mi članakOdmah posle tragedije u Novom Sadu vlast oličena u ministrima koji se ne mešaju u svoj posao i Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike, posle formalnih izraza žaljenja, krenula je da komponuje obrise postupaka za ispitivanje odgovornosti, iako ne bi smela da ima išta sa tim. Imajući nametnuto saznanje da se radi o državnom projektu, onda bi izvođenje na sud bilo koga ko pripada politici značilo da se radi o još jednom očiglednom slučaju mešanja političara u struku. Železničku stanicu otvorio je predsednik države. Logično je onda da je on i garantovao da je ona bezbedna?
Теорије завере су ту да очисте људски живот од случаја и коинциденције. Теорија завере ослања се на страх да су ствари које би требало да буду раздвојене заправо помешане и да то никако не може бити добро. Сурови обрачуни режима са неистомишљеницима после трагедије у Новом Саду, и вербални и физички, нису мотивисани никаквим њиховим страхом да ће протести покренути промене; напротив, то су изрази панике – узалудног одбијања да се суочимо с очајем који прожима наша друштва. Знаци ове панике су свуда, али то треба знати искористити. Много енергије се сада улаже у одлагање интервенције какву криза захтева.
Александар Вучић је, очигледно у настојању да усмери истрагу, изнео као своје непосредно сазнање, да надстрешница на станици у Новом Саду није била реконструисана. Фактички је поновио речи Горана Весића, као сопствено уверење. Међутим, убрзо су почеле да се појављују супротне тврдње, укључујући и документе објављене на интернету. Овде ваља подвући да испитивању кривичне одговорности има места у оба случаја, и ако је било и ако није било реконструкције. Једино, а то је важно, потенцијални окривљени не би били исти. Вучић би то намерно да помеша и створи конфузију.
Ипак, ако су били предвиђени радови на надстрешници, они су морали да буду наведени у документацији која је пратила пројекат, а која није јавно доступна у целини. Опет, ако нема података, то би могло да указује да се о радовима на надстрешници одлучивало на лицу места, о чему би морао да постоји доказ у грађевинским дневницима. Извођачи имају обавезу да воде ове записе у којима се бележи шта се сваког дана радило на градилишту. На основу њих се утврђује да ли се радови изводе по пројекту или не.
Вођење ових дневника обавеза је извођача радова, а поред њега, податке уписује и особа која обавља стручни надзор, док инвеститор мора трајно да чува ова документа, предвиђа Правилник о грађевинском дневнику. Још једна инструкција председника Србије, била је да надлежни органи треба да испитају кривичну одговорност пројектаната, извођача, надзорних грађевинских органа, а да тек потом на дневни ред долази питање политичке одговорности. Из Вишег јавног тужилаштва обавештени смо да је саслушано преко 50 особа. О уговору као основу посла реконструкције станичне зграде и изградње пруге ништа није речено. Да ли је он тајна и за јавног тужиоца?
Због погибије 14 људи на Железничкој станици у Новом Саду одржан је протест и у Београду, који је почео читањем имена страдалих и минутом ћутања испред Владе Србије. Након обраћања говорника и изношења захтева, окупљени су кренули у шетњу према Председништву да предају захтеве, међутим нису то успели, јер је зграда била закључана, а сачекао их је и кордон полиције. Захтеве ће, како су најавили организатори, предати Народној скупштини. Организатори и окупљени грађани траже оставке премијера Србије Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића.
Режим не показује намеру да испуни било који од захтева постављених пре неколико дана. То би Александар Вучић сматрао личним понижењем. Међутим, буквално сваки додатни секунд који новорадикалци и њихови чауши проведу на јавним функцијама, прави ненадокнадиву штету ономе што је остало од државе у којој живимо. И чињеница је да до политичких промена неће доћи без политичких странака, и ту сад нема пуно простора за извољевање и кукање. На овом нивоу кризе која води отвореној диктатури и потпуном расцепу друштва, држава у стању нужне одбране је реалност. Не може се бескрајно стајати.
