Прочитај ми чланакУ овој земљи велики посао не може да добије нико ко није близак врху власти, закључак је који произилази из обимног истраживања Топличог центра за демократију, каже за Нова.рс представник ове огранизације Драган Добрашиновић.
Топличи центар спровео је истраживање у ком је анализирао 100 финансијски највећих послова у којима је држава, тј. јавни сектор, једна од уговорних страна, при чему је процењиван степен конкуренције и ниво транспарентности јавне потрошње у Србији.
Добрашиновић каже да је током темељних анализа јавних набавки, јавно-приватних партнерстава и међудржавних споразума утврђено да конкуренција готово и не постоји, као и да најуносније послове добија мали број истих фирми.
“Суштина је да у овој земљи нико не може да добије велики посао ако није близак врху власти, односно ако није близак тој пословно-политичкој олигархији”, каже за Нова Добрашиновић и додаје да то показују анализе, износи и бројеви уговора које су нека предузеће добила.
Ко један од примера наводи компанију “Јужна Бачка”, која је, како каже, за годину дана склопила 337 уговора са државом, од тога само у једном дану 122 уговора.
“Замислите ситуацију у којој једна фирма за 261 радни дан склопи 377 уговора, којој приход порасте са 51 милион 2017. године на 84 милиона 2019. године, која у првих 100 највећих уговора има пет”, примећује он.
Најуноснији послови у рукама 32 фирме
Истраживање је показало да се 32 фирме појављују два или више пута, а склопиле су укупно 79 од 100 највећих послова са јавним сектором.
“Можда су то фирме најбоље у области у којој се баве, али како смо дошли до ситуације да један број фирми толико буде доминантан у односу на друге. Шта је то њих препоручило као кредибилне, способне, оперативне, а друге потпуно неконкурентне?!”, пита се он.
Напомиње како је истраживање показало да је конкуренција у Србији практично мртва. Па се тако, у 71 од 100 поступака појављује само један понуђач, у 20 од 100 два, а само у 9 преосталих има три и више понуђача, што се једино може третирати као постојање конкуренције.
“Кад за послове вредне неколико десетина милиона евра конкурише само једна фирма, кад имате изостанак конкуренције у врло атрактивним пословима вама је јасно која се ту игра игра”, каже он и додаје:
“Онда кад прочешљате мало те услове, рецимо за учешће на пословима око јавне набавке, како изгледа конфигурација самог тендера онда вам је јасно да су многе од тих набавки тачно прилагођене одређеним понуђачима”.
Осим тога, постоји и пракса да држава директно уговара послове са страним фирмама, где је конкуренција искључена самим законом.
Поручује да у се овом друштвеном контексту не назире решење такве ситуације јер “код нас ниједна власт није имала жељу да изради систем”.
“Послована елита повезана са врхом власти нема намеру да било шта мења јер она је апсолутни добитник, а они који су по правилу губитници, онај здрав део тржишта, они једноставно немају снагу то да реше”, каже Добрашиновић.
Поручује да има добрих решења, која, на жалост не стануј код нас.
“То су добри закони, другачији приступ, судови који раде свој посао, институције у оквиру система јавних набавки, које се држе закона”, закључује он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 12, 2020
