Прочитај ми чланак
(Новости)
Како проводе време окривљени у затворима широм Србије. Већина притвореника доста времена проводи читајући.
Убица ослобођен грешком
Притвор Специјалног суда у Устаничкој улици увек је пун, а за суђење нема слободног термина ни по неколико месеци. Док чекају пресуду “у име народа”, окривљени налазе разне начине да прекрате време иза решетака. Огромна је већина оних који се терете за најтежа кривична дела, уместо пиштоља и пушака у рукама у својим ћелијама држе књиге.
Главни егзекутор “земунског клана” Сретко Калинић прочитао је преко 90 књига, од када је 25. августа 2010. године изручен из Хрватске. Како незванично сазнајемо, “хладнокрвно” је прочитао сва дела Паула Коеља и Иве Андрића.
Редовно чита и Јесењина, а на руском је научио његове песме “Писмо мајци” и “Црни човек”. У свесци у којој је записао наслове свих књига које је прочитао, наведени су и “Благо цара Радована”, “Краљевство Хазара” и “Градови химере” Дучића.
Наравно, тражио је да му донесу и “Злочин и казну” Достојевског, као и “Коцкара” и “Записе из мртвог дома”.
Према речима његовог адвоката Славка Петрића, пошто Калинић већ неко време нема телевизор у соби, једино чиме може да се бави, кад не тренира, јесте читање.
Услове у затворима ретко који окривљени може да похвали. Ипак, управи популарног ЦЗ недавно је стигло писмо захвалности Драгана Јелића, који се терети за злоупотребу службеног положаја. Пошто је провео у притвору 452 дана, он је у писму похвалио “професионални однос надзорника и потпуно уважавање његовог достојанства и поштовање претпоставке невиности”. Упитан како је провео то време у притвору, Јелић каже да је читао све што му је дошло под руку: – Читао сам, посебно, Андрића. И он је био у затвору, што се одразило и на његово писање.
– Није тачно оно што причају о њему да је болестан, да је помињао политичаре који су наводно умешани у убиство Ђинђића – каже Петрић “Новостима”.
– Није никога ни цинкарио, ни касапио, већ је утврђено да је увек пуцао из пиштоља или пушке. Све што је имао да каже, рекао је у судници.
За разлику од Калинића, који време прекраћује читајући књиге, неки од осуђених и пишу. Тако је бивши судија Врховног суда Србије Љубомир Вучковић, који је осуђен на шест година затвора због примања мита, написао чак шест књига док је био на издржавању казне у пожаревачкој Забели.
Међу њима су “Од малих ногу молим се Богу”, “Као кап воде реке Бистрице”, “Дув”. Последња “Тако ми је суђено” треба да буде објављена за неколико дана.
– Тамо нема неког системског слободног времена – објашњава Вучковић за “Новости”. – Слободно време је оно које украдеш и које сам себи нађеш. Како се ко снађе, тако и прође.
Писање ми је било начин да побегнем, али и да се сачувам. Јер тамо се дише неки други ваздух, пије се нека друга вода. Има најразличитијих људи, од оних најдивнијих до озбиљних преступника, јер, без обзира на то за шта сам осуђен, а о чему сам писао у последњој књизи, ја себе никако тамо нисам видео.
