Прочитај ми чланакСада већ деценијама, телевизија Пинк спроводи културолошки геноцид над грађанима Србије. Она систематски уништава сваку цивилизованост на овим просторима, а то чини блатантним обмањивањем и директним лагањем гледалаца, устоличавањем и форсирањем кича и шунда и фаворизовањем најгорег олоша и последњег људског шљама у свом програму. То што ова телевизија ради није ништа друго него злочин према нашем народу.
Да је од Србије као државе, после свеопштег уништавања свих институција од стране актуелног режима, остало ишта више од обичног шута, ова телевизија би одавно била трајно укинута, а многи са ње процесуирани.
ФОТО: Уједињени за победу
Али, како накарадном бандитском режиму пристаје и одговара наказна телевизија, Пинк је постао централни медијски и пропагандни сервис врховног пацијента и његове банде. Сваки пристојан и разуман житељ Србије, који је имао макар мало прилика да се упозна са професионалним и квалитетним новинарством, не може да гледа Пинк без осећаја крајњег гађења.
Управо зато, да би ова телевизијска канализација могла да индоктринира грађане Србије у корист владајуће клике, гушени су и спутавани слободни медији, тако да многи у Србији, не знајући за боље, мисле да воњ који Пинк шири медијском сфером није тако одуран. Након ослобођења Србије, неки са Пинка ће морати да одговарају због кршења прописа који правно регулишу електронске медије, а многи ће, због огрешења према грађанима, бити предмет лустрације.
У опозиционом (правом опозиционом) делу политичке сцене последњих неколико дана се води дискусија да ли треба прихватити позив да се оде на Пинк и тамо учествује у дебатним емисијама или да се тамо представи програм у оквиру предизборне кампање. Са тим у вези, треба јасно разликовати оне који у изборну борбу улазе као појединци од оних који су у врховима релевантних опозиционих странака.
Конкретно, мислим да би одлазак на Пинк председничког кандидата генерала Поноша могао да буде виђен као његов војнички потез. Уласком у блатњави политички ров он, на извесан начин, прилаже своју индивидуалну жртву добробити Србије и њених грађана, којима би показао алтернативу овом злу.
Иако је председнички кандидат коалиције, он наступа као индивидуа. Ако је тако, онда му се не може замерити што је одлучио да тамо оде. На другој страни, потпуно је другачија ситуација када су у питању лидери и угледни чланови опозиционих странака, који заступају и представљају организацију којој припадају. Апсурдно је да се неко од њих појави на Пинку и учествује у њиховим политичким брлозима.
Опозициони карактер неке политичке организације дефинише се презрењем спрам Пинка! Не може се бити опозициони лидер, а не презирати све што Пинк јесте и шта представља. У томе је, мада ненаписана, окосница програма сваке опозиционе организације.
Да ли бих ја лично угазио у Пинк? Да, наравно, јер ја нисам лидер неке организације, а искористио бих прилику да, у пар минута, њима тамо кажем ово што сам овде написао. Не би било прикладно рећи да бих им то рекао право у лице с обзиром на то да они тамо немају образе, па самим тим немају ни лице. Адекватнији термин би био тај да бих им то урадио директно у главу, а онда бих отишао да се дезинфикујем.
На крају, а што се тиче предлога да се зграда Пинка после ослобођења сруши, сматрам да та зграда треба да остане да нас опомиње и подсећа на овај срамни тренутак у нашој историји. Уместо рушења, а након укидања Пинка, било би много боље да она постане управна зграда градске канализације, а то зато што су запослени у канализацији најстручнији за то шта треба радити са оним што тамо затекну.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 16, 2022
