Прочитај ми чланак

СЛЕДЕЋЕ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ почетка Другог светског рада одржати у Берлину

0

Церемонија бити отворена свечаним извођењем химне Danke Deutschland у интерпретацији збора женске момчади из Глазбеног захода Анте Павелић

Уколико се настави модерно тумачење недавне историјске прошлости на начин каква је актуелна мода, сасвим је извесно да ће се следећа свечаност обележавања почетка Другог светског рата одржати у Берлину.

Фото: Викимедија

За ту прилику програм се спрема увелико и многи детаљи су већ угледали светлост дана у популарним публикацијама и докторским дисертацијама на задату тему.

Зна се, на пример, да ће церемонија бити отворена свечаним извођењем химне Danke Deutschland у интерпретацији збора женске момчади из Глазбеног захода Анте Павелић. (Завода, или захода, нисам сигуран како се на хрватском правилно изговара.)

Хрватска председница ће том приликом одржати ватрени говор о највећем доприносу хрватских грађана за слободу и светлу будућност Еуропе. Било их је, како председница тврди, више од пола милиона. Међународна заједница, која зна да се понекад према Хрватској односи маћехински, ту чињеницу не уважава у довољној мери јер су јој злочести Срби подметнули гнусну лаж да су од тих пола милиона хрватских грађана пет стотина хиљада били православни Срби. Та се лаж заснива на истини да је устанак подигнут у српском месту са злокобним називом – Србу. Ми у Хрватској сматрамо да је то био само почетак великосрпске агресије на тек створену прву слободну и независну државу Хрватску.

На општу срећу човечанства, тај великосрпски злочиначки подухват се окончао бриљантном победом наше стране у Олуји и у Бљеску.

Програмом је предвиђено да церемонију, кадгод се помену Олуја и Бљесак, пропрати громогласни пљесак.

Кад већ Степинцу није пошло за руком да се прогласи за свеца, сви су разлози да беатификацију, највероватније постхумно, доживи лично Адолф Хитлер. Такав предлог, уз заклетву над Библијом, здушно подржавају све три Балтичке земље, добар део Украјине и наравно Пољска као изразито католичка, антируска и слободарска земља.

Од заслуга које се приписују подвижништву светог Адолфа наводи се податак да је он заслужан за 75 милиона настрадалих живота од чега је, углавном недужних, најмање 80 и кусур милиона Немаца. Кусур се односи на Хрвате.

Пољска је припремила саопштење у коме од великог немачког народа тражи опроштај што је пољска невешта и трапава нога склизнула под немачку чизму не схватајући да она доноси слободу и Нови поредак који данашња Пољска управо са радошћу преживљава.

У саопштењу се такође изражава захвалност за стране немачке инвестиције у изградњу радног логора Аушвиц без кога савремена Пољска не би ни из близа остваривала значајно повећање БДП-а, које долази захваљујући пре свега доприносу из области туристичке привреде. Ех, да је таквих инвестиција било више!

Мило, гроф Монте Негра, ће жалити за Србима и Русима, чије ће одсуство опет бити видно присутно, јер су Срби и Руси једва преживели сведоци који могу потврдити колико су и како су „Њемци ка курве ћерали Ђетиће низ планину, а ови бјежали ка сиви соколови“. Стигли су их тек када су соколови изразили спремност за безпоговорне евроинтеграције.

Блиска веза Монте Негра и Немачке је и у томе што се на немачком Црна Гора каже Шварцвалд испод кога извире плави Дунав што је још један доказ да је Дунав највећа црногорска река и да, само вештим подвалама малигних Срба, Дунав протиче кроз Београд а не кроз Подгорицу иако су тамо на време изграђени мостови и други споменици.

Непризнати министар спољних послова и принудни управник предузећа за спољну трговину људским органима непризнате државе Косово*, изрази ће жаљење што свечаном скупу, из оправданих разлога, неће присуствовати његов драги колега Рибентроп са којим је господин Пацоли својевремено потписао тајни договор о томе да Немачкој припадну Алзас и Лорена, а Албанији Косово и Метохија, Јужна Србија и Јужна Црна Гора као и Северна Македоније и Северна Грчка. Исток нас, како тврди Пацоли да је у споразуму написано, не интересује, док је Запад одавно наш и увек уз нас.

Допринос прослави обележавања дана почетка рата даће и бошњачки хисторичари, илити по бошњачком, повијесничари, тумачењем да је Повеља Бана Кулина написана на чистом бошњачком језику и то у време кад није било ни Бошњака ни Бошњачког језика који се данас пише искључиво латиницом. Научници из Босне доказују да је документ писан ћирилицом јер се тако писало старобосанчицом а део на латинском је написан латиницом што је, по овим научницима, такође доказ да је и латински у суштини бошњачки само што није згодан да се изговара ијекавштином због чега је и остао мртав језик.

Свечаност ће се завршити свечаним и спектакуларним гашењем светла што ће обасјати целу уједињену Нову Европу са Старом Немачком на челу.