Прочитај ми чланакОбавештење (тачније, фотографије обавештења која је доступна на интернету) које је издато 31.12.2019 године од стране Љиљане Мирић Станковић, овлашћеног лица испред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социајлна питања за поступање по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, са којим агенцијама поменуто Министарство сарађује у поступцима међународног усвојења деце из Србије, подстакло ме је да потражим додатне информације о овим агенцијама и да ли постоји опасност да децу из Србије, путем ових агенција, усвоје и хомосексуалци.
Наиме, опште је познато да је у САД и још неким државама законом дозвољено усвајање деце од стране хомосексуалаца а осим тога, у два наврата (2018. и 2019. године) сам писао о Сајму деце за хомосексуалце који се од 2015. године легално одржава у Бриселу. (1) (2)
У поменутом Обавештењу наведено је седам агенција са којима Министарство сарађује, а седиште им је у следећим државама: САД, Канада, Немачка, Шпанија, Израел, Шведска и Италија.
Већ после провере прве две агенције, моје сумње су се обистиниле. Реч је о агенцијама Хопсцотцх Адоптионс Инц. из САД , и Ловинг Хеарт Интернатионал Адоптион Агенцy из Канаде.
Уколико посетите интернет страницу ове агенције видећете да су усвајали децу у Србији чак и током пандемије корона вируса 2020 године. (3) Из њиховог извештаја се види да су већ долазили у Србију, а у вези са усвајањем мале Софије ради чијег усвајања су дошли током пандемије, кажу ”Сви у Србији су веома напорно радили како би наш процес усвајања протекао глатко и комфорно”.
Уколико у овом извештају изаберете опцију ”настави читање” (цонтинуе реадинг) бићете преусмерени на интернет презентацију ”Раинбоw Кидс” где се налази информација да они нису агенција за усвајање већ да само врше посредовање у усвајању. Уколико даље (на страници ”Раинбоw Кидс” на којој сте се нашли) у горњем левом углу изаберете опцију ”Адоптион” а затим у падајућем менију који вам се појави опцију ”Wхо цан адопт?” појавиће вам се одговори на најчешће постављана питања. Једно од њих је и оно које нас интересује: ”Могу ли геј/лезбијски парови да усвоје?” а одговор је: Да.
Уосталом, ако знамо да се термин ”раинбоw фамилy” односи на ”породице” које чине хомосексуалци и деца, онда је већ и сам назив ”Раинбоw Кидс” довољан да пробуди сумњу а овај одговор је само потврђује.
Оно што би даље требало проверити јесте однос између агенције са којом Министарство за рад, запошљавање, борачка и социајлна питања сарађује (Хопсцотцх Адоптионс Инц.) и посредника под називом Раинбоw Кидс. Да ли деца на крају заиста остају у породици која је по њих дошла у Србију? Ако на ово додамо могућност корупције, како да знамо коме су заиста дата на усвајање? Крађа беба у Србији нам је показала да су злоупотребе у оваквим случајевима итекако могуће.
Осим тога на страници саме агенције Хопсцотцх Адоптионс налази се текст под насловом ”Адоптион Институте Релеасе: А Мајор Неw Студy анд Бест Працтице Стандардс он Гаy/Лесбиан Адоптион” (4), односно Издање Института за усвајање: Значајна нова студија и стандарди добре праксе гејева / лезбијки приликом усвајања, који потврђује да ова агенција децу даје на усвајање и хомосексуалним паровима.
На питање ”Колико кошта процес међународног усвајања?” следи одговор агенције: ”Мање него куповина новог аутомобила…” Затим се наводи распон цена од 20.000 до 35.000 долара.
И овде видимо оно што смо видели из текстова о Сајмовима деце за хомосексуалце у Бриселу: деца, она иста о којима Свети Јустин Ћелијски пише ”Дете? – Гле, парче неба на земљи, гле, парче небеске истине, парче небеске правде, парче небеске бестрасности.”, овде се третирају као било која друга роба, као предмети без душе. И јефтнија су од нових кола!
Слично је и са канадском агенцијом Ловинг Хеарт Интернатионал Адоптион Агенцy.
Уколико на њиховој главној страни у оквиру опције ”Програмс” изаберете у падајућем менију ”Сербиа”, појавиће вам се основне информације о усвајању деце из Србије. Између осталог, каже се да деца из Србије имају углавном шест година и више, али да их је могуће усвојити не само појединачно него и у сродничним групама, што значи са својом браћом и сестрама.
Даље наводе податак да је време чекања 12 месеци и мање, а да је за цео процес од доласка у Србију до повратка у Канаду довољно 4 до 6 недеља.
Оно што би овде требало даље проверити јесте податак који се наводи о времену чекања од 12 месециКако из програма сајмова које смо помињали знамо да постоји могућност избора пола, али и других детаља, да ли ово можемо да тумачимо тако да се деца из Србије наручују?
Уколико изаберете опцију ”Ресоурцес” на главној страни, отвориће вам се страница са корисним везама а прва од њих је ПРИДЕ (Парент Ресоурцес фор Информатион, Девелопмент анд Едуцатион) (5) Да ли вам ово ПРИДЕ (Прајд, како се код нас чита) звучи познато?
Уколико одете на њихову интернет презентацију следећи везу која вам се нуди, у десном горњем углу ће вам се, као једна од опција, појавити дугме са добро познатом заставом дугихих боја. Уколико изаберете ту опцију отвориће вам се нова страница са три нове опције. Прва од њих носи назив ”ЛГБТQ Цоммунитy” уз додатну информацију испод: ”Савет за усвајање Онтарија (Адоптион Цоунцил оф Онтарио), односно Програм за усвајање Онтарија (АдоптОнтарио Програм) су организације пријатељске према ЛГБТQ . Погледајте неке од ових сјајних ресурса за вашу породицу.”
Следећа опција је ЛГБТQ родитељска мрежа (ЛГБТQ Парентинг Нетwорк ), и тако даље. (6)
На ово је довољно додати да је у Онтарију хомосексуалцима законом дозвољено усвајање деце.
Осталих пет агенција са којима сарађује Министраство нисам проверавао, али бисмо врло вероватно дошли до сличних резултата.
Наведимо још неколико детаља у вези са Сајмовима деце за хомосексуалце које смо поменули, а који се већ неколико година одржавају у Бриселу (оба текста можете прочитати у целини пратећи везе наведене на крају текста).
Иако сам тада објавио фотографију дела програма на којој се јасно види да је употребљена реч ”сајам”, било је и оних који су ово оспоравали, било због тога што нису прочитали ништа осим наслова или из неког другог разлога, док су неки информативни портали пренели текст али стављајући реч ”сајам” под наводнике.
Да ли је реч о сајму и трговини децом или није лако можете утврдити посетом интернет презентацији организације ”Ман Хавинг Бабиес” која стоји иза ових сајмова. (7)
У програму за 2019. годину који је јаван, са текстом на четири језика (енглески, француски, немачки и холандски) реч ”сајам” употребљена је на два места (”Гаy Парентинг Ресоурце Фаир”). Осим тога, сам програм и економски термини који се користе (”аранжман”, ”финансијска ограничења”, ”пружаоци услуга, буџетирање и финансијска подршка”, ”процењени трошкови” итд.) јасно и недвосмислено показују да је реч о јавном, специјализованом сајму и трговини децом.
Најнижа цена детета је 2018. године била 95.000 долара а највиша сума је 160.000 долара.
Нпр. у тексту програма за суботу, 22. септембра 2018., време од 19.15 до 20.30 сати је посвећено “Избору пружаоца услуга, рачуноводственом планирању и финансијској помоћи”. Дакле, избору пружаоца услуга при куповини детета и рачуноводственом планирању куповине детета. Све ово, између осталог, подразумева и процену трошкова (куповине детета) као и савете за уштеду приликом куповине (детета), итд.
Поред осталог, содомити на овом сајму добијају и савете како да уштеде приликом куповине деце (”Цост савинг бест працтицес”), па се помиње и цена избора пола. Тако нпр. уз доплату од 5000 долара можете наручити дечака или девојчицу.
Из презентација ових агенција је очигледно да постоји читава мрежа различитих субјеката који су на различите начине укључени у усвајање деце. Тачније, када се у обзир узму све чињенице пре можемо да говоримо о тржишту деце и трговини децом него о усвајању. А корупција и добро познати случај са крађом беба у Србији нам потврђују да имамо више него довољно разлога за сумњу и забринутост и ниједан разлог да верујемо надлежном Министарству и центрима за социјални рад.
