Прочитај ми чланакПоред Мирослављевог јеванђеља, један од најлепших средњовековних српских рукописа је свакако такозвано Вуканово јеванђеље. Осим што је много мање познато, иза њега се крије и изузетно занимљива прича о "скандалу" који је пратио израду овог документа.
Вуканово јеванђеље данас се налази у Руској националној библиотеци у Санкт-Петербургу. До друге половине XИX века налазило се на Св. Гори, али га је руски архиепископ Порфирије Успенски, могуће кришом, однео у Русију.
Реч је о, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнијем споменику српске писмености с краја XИИ века.
Много мање познато од Мирослављевог јеванђеља
Вуканово јеванђеље писано је на пергаменту и има 189 листова. Најраскошније су урађене две целостраничне минијатуре.
На једној Свети Јован седи на столици с наслоном и исписује јеванђеље, ослонивши књигу на лево колено. Пред њим је сто за писање са високо издигнутим пултом. Сигнатура минијатуре је на српском језику.
На другој, која се налази на месту где Лука говори о младом Христу који учи у храму, насликан је Христос Емануило. Он седи на богато изрезбареном престолу, прекрштених ногу. Десном руком благосиља. Има нимб с уписаним крстом. Легенда је исписана на грчком.
Остатак рукописа је претежно украшен иницијалима и, ни по величини ни по раскоши, не може се мерити са Мирослављевим јеванђељем. Ипак, осим што је у народу много мање познато, за оне упућеније овај спис је интересантан још по нечему – тајни његовог првобитног наручиоца.
Наиме, иако је назив Вуканово јеванђеље одомаћен, могуће је да јеванђелистар уопште није био израђен за њега!
Средњовоковна крађа?!
Сматра се да је у украшавању и писању манускрипта учествовало пет писара који су уједно вероватно били и једини који су знали шта се све са ових документом дешавало.
Међу њима је био и старац Симеон који је оставио дуг запис на крају рукописа који, између осталог, упућује на то да се ради о кривоклетству.
Наиме, Симеон најпре говори о свом животу, доласку у манастир, као и о томе да је рукопис рађен у пећини поред града Раса, за „српског великог жупана“. И управо се ту стиже до занимљивог дела јер је име великог жупана који је првобитно био поменут – изгребано.
Уместо њега исписано је име великог жупана Вукана, најстаријег Немањиног сина. Ово је највероватније учињено у доба краткотрајне Вуканове владавине око 1202. године, када је преотео престо свом млађем брату Стефану Првовенчаном.
По свему судечи, првобитно је рукупис био израђен за Стефана Првовенчаног и његово име се налазило на, сада скоро у потпуности уништеној, страници јеванђеља.
Избрисано је укупно 11 редова из записа у коме је била забележена посвета књиге великом жупану. Настанак првобитног рукописа се датује између доласка Стефана Немањића на престо и његовог краткотрајног свргавања у време рата са Вуканом, односно између 1196 и 1202. године, па највећи број историчара сматра да је прича о „крађи“ јеванђеља потпуно реална.
Поред тог, до пола изгребаног листа, један лист јеванђеља остаје заувек изгубљен и не можемо знати шта се на њему налазило.
