Pročitaj mi članakUkoliko dođe do oružanog sukoba u Ukrajini, Srbija će podržati NATO protiv Rusije. U skladu s ugovorima o saradnji sa NATO, odnosno IPAP, NSPO i NSPA, Srbija ima obavezu da zapadnoj Alijansi pruži svu logističku podršku, uključujući upotrebu vojne infrastrukture, kasarni, radarskog sistema, namenske industrije i bolnica. U okviru priprema za rat na istoku Evrope, u Velikoj Britaniji su nedavno boravili premijerka Ana Brnabić i ministri odbrane i policije Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, koji su dobili precizna uputstva za delovanje. Zbog saradnje sa NATO, Srbija će dobiti status neprijatelja Rusije, a to znači i legitimne mete u slučaju rata.
Бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери је, у лето 2007. године, на пријему у израелској амбасади, честитао Александру Вучићу на „храбром држању Србије у рату 1999. године против најјаче војне силе у свету“. Вучић га је исправио: „Србија никад није ратовала против најјаче светске војне силе, Русије!“
Од тада, Вучић и власт Српске напредне странке развили су блиску сарадњу са НАТО и преузели обавезе, које укључују и пружање логистичке подршке у случају рата с Русијом.
У оквиру припрема за рат у Украјини, Велика Британија је задужена за координацију политичких и војних акција партнерских држава са Западног Балкана. У Лондону су недавно, у одвојеним посетама, боравили премијерка Ана Брнабић, министар одбране Небојша Стефановић и министар унутрашњих послова Александар Вулин. Иако је представљено да разлози састанака немају везе с украјинском кризом , извори из британске владе истичу да су представници Владе Србије добили јасне инструкције о деловању у случају оружаног сукоба НАТО и Русије.
Стјуарт Пич, британски специјални изасланик за Западни Балкан, обавестио је Брнабићку и Стефановића какву врсту политичке, војне и логистичке подршке очекује. Пич је подсетио на обавезе, које је Србија преузела споразумима са НАТО, односно њеном Организацијом за подршку и набавку (НСПО), Агенцијом за подршку и набавку (НСПА) и Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП).
Према тим уговорима, НАТО трупама је омогућен слободан транзит кроз Србију, употреба комплетне војне инфраструктуре, касарни и болница, без права прегледа и инспекцијског надзора, као и специјалан статус и дипломатски имунитет, који их ослобађа сваке кривичне и прекршајне одговорности, плаћање царина, ПДВ-а и осталих дажбина.
Србија се обавезала да припадницима НАТО снага одбори приступ свим државним и приватним објектима и имањима, укључујући и оне који су им потребни за кампове за обуку. У том контексту, британски министар одбране Бен Волас обавестио је колегу Стефановића да НАТО намерава да обави војну вежбу у Прешевској долини, где се налази регионални центар „Југ“, који је већ стављен на располагање Алијанси. Планирано је да у тој вежби учествује око 1.600 британских пешадинаца обучених за подршку оклопним јединицама.
Западна Алијанса од Србије не захтева да у Украјину шаље војнике и наоружање, али инсистира на испуњењу обавеза из уговора о сарадњи. Ако дође до рата између НАТО и Русије, Србија ће морати на НАТО трупама дозволи употребу војних ресурса, цивилних болница и других објеката и све остало што затраже. То ће Србију сврстати међу непријатеље Русије, као и на списак легитимних мета. Какав ће бити одговор Русије видело се недавно, кад је руска војска одржала вежбу у којој је симулиран нуклеарни напад на Шведску, која НАТО снагама пружа сличну подршку као Србија.
У ратне игре је укључен и Александар Вучић. Иако политички и војни представници НАТО на састанке зову Брнабићку, министре и генерале Војске Србије, попут бригадног генерала Мирољуба Чупића, Вучић покушава да се наметне и препоручи за сарадњу. И пре него што су представници српске извршне власти отишли у Лондон, Вучић је покренуо медијску кампању против Русије. На свим телевизијама с националном фреквенцијом режимски политички аналитичари су добили простор да објашњавају како Русија припрема инвазију на Украјину и да је Кремљ светски центар корупције и нарко мафије. Вучић даје умереније изјаве, али упорно понавља да Србија не подржава „руску анексију Крима“, с лажним објашњењем да то чини због Косова и Метохије.
Одмах по повратку Стефановића и Вулина из Енглеске, Вучић је позвао на разговор руског амбасадора Александра Боцан Харченка. У саопштењу кабинета председника Србије наводи се да су Вучић и Боцан Харченко „истакли спремност двеју земаља за блиску сарадњу по читавом спектру питања“ и да су „разговарали о ситуацији на истоку Европе“, те да је „амбасадор обавестио председника Вучића о разговорима које Русија води са САД и НАТО“.
Боцан Харченко је личним примером доказао да је Кремљ заиста центар корупције. Откад је у Србији, руски амбасадор заступа интересе Александра Вучића. У депешама и личним контактима промовише Вучића и игнорише или прикрива његове негативне изјаве и поступке, усмерене против Русије. Иако вредно одрађује посао, за који прима месечну апанажу, Боцан Харченко више нема ауторитет у Москви, пошто су његове пропагандне извештаје често демантовале руске обавештајне службе.
Вучић је од Боцан Харченка захтевао да у извештају о разговору истакне класичне дипломатске флоскуле о залагању за мирно решење кризе у Украјини, али и да помене како Србија има обавезе према НАТО, које су преузете још у време бивше власти, док је председник био Борис Тадић, а премијер Војислав Коштуница. Таквим изјавама Вучић и у српској јавности покушава да оправда своју сарадњу с НАТО.
– Споразум са НАТО је 31. августа 2006. у Вашингтону потписао Борис Тадић, уз овлашћење владе у којој је већину представљала Демократска странка Србије, чији председник је био Војислав Коштуница. Само да ми не држе патриотске придике они који су донели лоше споразуме, а ми смо их исправили и направили сарадњу какву независна и суверена држава може, сме и треба да има. Последњим споразумом, који је потписао Томислав Николић, у фебруару 2016. године, припадницима Војске Србије гарантовано је исто право какво имају војници НАТО кад пролазе кроз Србију. Кад наши војници иду у мисију на Кипар или у Либан неће плаћати дажбине другима кад пролазе кроз њихове земље. Ми смо обезбедили реципроцитет и Србија је добила све оно што је дала другима. Ми овим споразумом треба да се дичимо! Србији је данас потребна сарадња са НАТО, а против тога су само они који желе да земљу врате у 17. век – тврдио је Вучић.
После Тадићевог споразума са НАТО, власт Српске напредне странке је потписала неколико уговора, међу којима су и два са ИПАП. Кнут Кирсте, политички саветник за Србију у Одељењу за политичка и безбедносна питања у НАТО, објаснио је основе споразума са Србијом: „Формално гледано, Индивидуални акциони план партнерства Србије и НАТО организован је у четири поглавља: политички и безбедносни оквир, одбрамбена и војна питања, заштита тајних података и јавна дипломатија.“
Ратне игре у Украјини увелико трају, а српска власт ћути и прикрива од јавности улогу која јој је намењена. Зоран Милановић, председник Хрватске, која је пуноправни члан НАТО, недавно је рекао да га не занима рат у Украјини и да неће дозволити да у њему, у јединицама НАТО, учествује ни један хрватски војник. Александар Вучић и функционери у Влади Србије не желе и не смеју да јавно кажу да ће НАТО трупама уступити комплетну инфраструктуру Војске Србије у случају рата у Украјини.
Осим тога, Србија ће морати и да се политички одреди према зараћеним странама, без обзира на прокламовани статус о војној неутралности.
Влада Србије се засад не изјашњава о украјинској кризи и ратним опцијама како не би створила могућност да било која од сукобљених страна чак и добронамеран дипломатски гест протумачи као подривање њених интереса. Међутим, ако дође до ескалације сукоба, неће само НАТО и Сједињене Америчке Државе тражити од Србије да се и јавно сврста на њихову страну. Европска унија је већ припремила нови пакет санкција према Русији, који ће морати да примени и Србија.
Због Тадићевих, Коштуничиних и, превасходно, Вучићевих спорних уговора с НАТО, Србија се нашла у незавидној ситуацији. Први пут у историји постоји опасност да Србија подржи страну која ратује против Русије. Самим тим, постоји и опасност да и по Србији почну да падају руске нуклеарне ракете.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 3, 2022
