Прочитај ми чланак

ШИПТАРИ БИ СА СРБИМА ПОШТЕНО Да им дамо наш КосМет – а да они нама узму наш КосМет

0

НА ГОДИШЊОЈ, 74. седници Генералне скупштине УН у Њујорку, од 24. до 30. септембра, посвећеној климатским променама изазваним загађењем животне средине, на којој су учествовали државници 193 чланице и три земље посматрачи – свега је било, осим о овој теми.

Е, једино ако се у то не рачунају и појачане тензије између америчке штићенице Саудијске Арабије и Ирана, због дроновима изведеног напада 14. септембра на два њена кључна нафтна постројења (од којих једно највеће на свету), за које су Саудијци оптужили Иран, а Техеран оштро демантовао. Али, да је горело и загађивало атмосферу на све стране и то данима – загађивало је! Смањило је и производњу нафте у тој држави за 50%, а у светским размерама снабдевање је пало за 5%.

Foto: EPA-EFE Petrit Prenaj

Жртвовање саудијских рафинерија није једина „ватра“ коју су заждили на Блиском Истоку како би дисциплиновали Иран, који се не предаје пред америчком најездом.

Није само Иран, и други разни „ратови“ – међународни, унутрашњи, партијски, блоковски, појединачни, трговински…, били су, скоро, једина тема. То што је главна говорница УН трпела, ништа је при ономе на маргинама скупа.

Главна је, одавно већ, гурнута на маргину, а „маргине“ су постале главне.

Не дају нам да будемо без њега

Што се најјаче светске силе тиче – ударна тема је био међусобни сукоб у располућеној држави на претходну и садашњу власт. Клинтонистичке демократе ћерају Трампа, не само „по кући“, него и по згради Уједињених нација.

Кандидат тамошњих демократа на председничким изборима идуће године Џо Бајден, још док је био потпредседник Бараку Обами, не само да је удомио сина у Украјини, у компанији која се бави енергетиком, него је, како тврди Трамп, притискао Украјину да смени тужиоца који се дрзнуо да испита малверзације у пословању сина великога потпредседника.

А онда је „дубока држава“ наслонила уво на летошњи разговор Трампа и садашњег украјинског председника Зеленског, и оптужила свога председника да је тражио компромитујуће податке о Бајденовом сину, како би угрозио позиције тати у демократској трци за председника демократске Америке.

Овом темом је, из седишта УН, обелодањен почетак опозива Трампа и у року од три дана хајка се преселила у Конгрес. Демократе позивају и саслушавају бивше и садашње своје амбасадоре и специјалне изасланике у Украјини, шефа дипломатије Помпеа терају да преда сва документа о контактима Трампа с Украјином, ради метла, падају оставке…

У америчкој „демократији“ није проблем то што су Бајден и син обрукали Америку, бавећи се криминалом, пљачком и богаћењем – захваљујући високој државној позицији – него да ли му је Трамп – истражујући то – умањио шансе да се докопа председничке фотеље и осветла образ Америци! Е, па да су носиоци овакве игранке некакви хохштаплери из нашега комшилука или улице – часнога човека било би срамота да се, уопште, и петља у те работе.

Овако, нема нам друге него да то сврстамо – у чисти „елитизам“ и – усвојимо.

И Велика Британија је својим прљавим вешом ширила „мирисе“ са Ист Ривера! Њен премијер Борис Џонсон није ни стигао да се распакује, морао је назад кући, како би већ 25. септембра сео у посланичке клупе, јер је Врховни суд дан пре ставио ван снаге његову одлуку да парламентарце пошаље на „одмор“ од 10. септемра до 14. октобра, како га расправама не би омели да – са или без споразума – 31. октобра изведе Британију из ЕУ!

Ове западњачке муке и пуцања по свим шавовима, нису тајна. Али – поред свих тих личних мука и бешчашћа, они су – сви к’о један – кад су Срби у питању!

Да им се жури, видело се и сад у УН, кад су нам спаковали финалну припрему за привођење крају нашег најболнијег проблема – Косова и Метохије.

И Северну Македонију ће усрећити „малим Шенгеном“

У ту сврху делегирали су немачку канцеларку Меркел да одигра улогу тројанског коња – у бици за отимање светог српског КосМета. У само дан и по боравка тамо, она је у своју „густу агенду“ – никога другог до баш малу Србију уписала да се са њом сретне.

Одлука на Меркелицу није пала тек тако. Није само да је Немачка најмоћнија ЕУропејска држава са највише уложеног капитала у Србији, улагало се ту и у пријатељство на личном нивоу са председником Србије Вучићем. Биће да јој је због тога омекшало срце по питању отимања наше свете земље. Није то пријатељевање било без неке. С тим се рачунало.

Вучић је био одушевљен: „Иако има безброј других обавеза, нашла је времена да са њеним тимом разговарамо о Косову и Метохији“.

Чуш, њено срце – нема га надалеко! Од ње је, како рече, добио и упутство да са Шиптарима, када након избора 6. октобра саставе власт, уђе у преговоре, који ће за неколико месеци довести до решења. Каквог? Па – да ми њима дамо наш КосМет – а да они нама узму наш КосМет. Поштено!

Што се тиче резултата те фарсе од избора, немам илузија. Једино не знам колико ће, ко ће и да ли ће бити пазарено од Срба у ту „демократију“. А да се увек међу нама неко нађе за ту трговину – нађе се. Буде таквих и међу Шиптарима, али их они „нађу“, као што су „нашли“ и све оне сведоке тужилаштва пред Хашким судом – након чега им је Рамуш Харадинај – услед „недостатка“ сведока – невин пуштен на слободу.

Улога ових „избора “ је да послуже као неко ново стање уз „нову“ власт која ће укинути таксе на робу из Србије, што је Београду био – једини – повод за прекид дијалога. Е, тако ће, све оне одлуке у Бриселу договорене, а неиспуњене од стране Шиптара – попут ЗСО, кршења Резолуције 1244 и стварања косовске војске, и још много тога – бити заборављене када „нова“ власт укине таксе.

И не само што тада Шиптари крећу у преговоре од већ постигнутог – него ће још и великодушни испасти. Ма, капа доле за њихове западњачке заштитнике. Таксе су вам само такав фазон.

И не само таксе, они за сваку препреку отимању КосМета унапред имају решење. До сада им је бриселске преговоре између Београда и Шиптара увек водио ЕУропејски шеф дипломатије, а од када су уместо Федерике Могерин поставили Шпанца Жозепа Борела – смислили су да преговоре води неко други, јер – Шпанија не признаје „Косова “.

Није баш нека посебна мудрост приметити да западњацима не пада на памет да се одрекну стављене шапе на нашу свету земљу, нити су потребне неке посебне анализе око тога да ли им је и колико стало до ових наших простора. Сама чињеница да је ту инсталирана, после Америке, највећа америчка војна база на свету – НАТО база Бондстил – већег доказа од тога нема.

Знам ја да су то за њих легитимни интереси, које ће, плашим се, бранити свим средствима. Немам ни илузија да, у случају потезања оних крајњих адута, ми шанси немамо. Али, на овом нивоу вербалног надмудривања, где наш окупатор за столом има заступнике својих интереса: представнике ЕУ, Шиптара и Америке у лику недавно постављеног им изасланика Метјуа Палмера – како то да је Београд одлучио да наспрам свих њих – сам самцат – седне?

Већ кад су се сви наши противници сабрали у један блок, како ми то не позвасмо за преговарачки сто представника Русије, Евроазијске уније, Кине – било кога, или од свих по једног – као што раде отимачи КосМета? А они још, поред ових којима је то званично плаћено радно место, имају и незваничне. Земље Квинте, међународни судови, институције, невладине и владине организације… – из чистог задовољства раде „џабе“!

Шта ли нам је то с главом – мојој радозналости краја нема?!

Да ли је у питању баш толика самоувереност? Можда и договор са супротном страном? Е, ако је договор – пукла нам је погибија! Можда је уцена? Можда је страх у питању? А тек је то мука!

Ко зна, можда ја не разумем – прегазило ме време. Можда је у одмеравању и процени вредности између кртоле, жита, плазма-кекса, јогурта, грађевинског материјала, wc-папира и осталих роба које продајемо на тржиште докле су Шиптари ујахали – већи капитал од очувања светога српскога Косова и Метохије!

Некада се највећим „профитом“ сматрало очување своје отаџбине и идентитета свога народа. Сад се једино профитира кад се не пита са чим се тргује. Све што се продати може, износи се на „п’јацу“! Е „п’јаца“ – не витештво и чојство – данас је „зарада“!

По изласку са састанка од Меркелице, Вучић је поручио и да ће наш регион претворити у „мали шенген “. Колико ја знам „мали шенген“ су Шиптари већ успоставили између своје државе Албаније са деловима околних држава које су окупирали! Ту граница више нема. Али зато – усред Србије – око КосМета има – и са НАТО-ом на њој стражаре.

Због „ малог шенгена“ 9. и 10. октобра усрећиће нас доласком албански премијер Еди Рама и македонски Зоран Заев. То што је Заев пола Македоније фактички (формално још не) поклонио Шиптарима и спојио их са матичном им Албанијом – његов је проблем. Али, то што су Шиптари избрисали границу – и фактички и формално – између њихове државе и окупиранога КосМета – и преко Србије исцртали границу Велике Албаније – „љукави једни“ – неће они нас спречити да ми „профитирамо“ с њима тргујући.

Ма, ми ћемо њима и аутопут изградити од Приштине до Ниша, јер они су се и тамо већ укњижили на стотинама станова. То што су и у Нишу „своји на своме“ и шире се даље – е, то смо и хтели.

Наместили смо ми њима замку – од плазме до wc-папира – све ћемо да им продамо. Њих је сам „Бог“ послао нама – због нашег економског просперитета и – дуготрајног добра.

Незнавени људи свега се плаше. Мора да су и ови моји страхови због тога. Али – господо драга – све ово што радите, можда јесте тренутна корист – али, кад-тад – само Србији пакујете већу погибију! Нема среће ни мирне будућности без коначног разграничења Србије и Албаније, и то – уз обавезно – хумано пресељење.

Ја ћу опет бити упорна и поново упутити на „Предлог решења српско-албанског сукоба “. Сви га могу, под овим насловом, наћи на интернету.

                      ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!