Прочитај ми чланак

Шиптара ни 2%: Османлијски документ из 15. века јасно показује чији је Космет!

0

Турски попис на Косову и Метохији из 1455. године показује да је у то време на тлу српске покрајине живело неупоредиво мање Албанаца него Срба. Од свих имена и презимена која се помињу у попису, 95,88 одсто била су српског, а свега 0,26 албанског порекла

Фалсификовање историје, чему већ деценијама прибегава албанско становништво које живи на тлу српске покрајине, потврђено је овим документом из половине 15. века, по коме је на Космету било скоро 13.000 српских кућа, а албанских само 46.

Према последњем попису становништа, спроведеном почетком априла 2011, на територији покрајине живело је укупно 1,7 милиона људи. Овај број углавном обухвата Албанце, пошто попис није спроведен у четири општине на северу покрајине, а и највећи део Срба јужно од Ибра га је бојкотовао. Огромна албанска већина, која је тренутно чињенично стање, заједно са илирском хипотезом о албанском пореклу, представља темељ права које тај народ полаже над тлом које припада Србима. До те већине дошло је само и искључиво терором, геноцидом и прогоном који су у последњих пет стотина година систематично спроводили Турци и Албанци муслиманске вероисповести.

Зато је необично да српско историјско право на КиМ брани управо један османлијски документ, који не само да доказује да су Албанци новопридошлице на тој земљи већ и доводи у питање илирску хипотезу.

Наиме, отомански дефтер, односно општи катастарски порески попис из 1455. који је направљен у земљи Бранковића (отприлике исто што је данас територија Косова и Метохије) забележио да је демографска ситуација тада била обрнута у односу на данашњу – и то драстично! Османлијски пописивач забележио је да на Косову и Метихији постоји 480 насеобина, у којима живи 13.696 одраслих мушкараца, 12.985 кућа и још 14.087 носилаца домаћинстава. Неки одрасли мушкарци нису имали своју кућу, па су тако забележени као сиромаси, док су поједине куће дељене на више домаћинстава.

Две куће по селу

Пажљивим проучавањем онога што је забележио османлијски пописивач на КиМ установљена је фрапантна етничка структура становништа.

Ниједан назив места није потекао из албанског језика

Осим српских, на територији Космета је у то доба било и 75 влашких домаћинстава у 34 села, 17 бугарских у 10 села, пет грчких у Лауши и Вучитрну, једно јеврејско у Вучитрну и једно хрватско, док је у 23 села албанских домаћинстава било свега 46. Од свих имена и презимена која се помињу у попису, 95,88 одсто су била српског порекла, а албанског 0,26. Дакле, пре 567 година у просеку су свега две куће по селу биле албанске. Да је тај проценат био занемарљив у односу на Србе, сведоче и имена топонима на тој територији, која су искључиво српска, и да не постоји ниједан назив места, планине или реке који је потекао из албанског језика.

Ни два одсто албанског становништва

У 14. веку етничка структура је била још драматичнија. Наиме, Дечанска хрисовуља из 1330. садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и данашњој северној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани. Тако знамо да су од 89 села само три била албанска, те да су од 2.166 земљорадничких газдинстава и 2.666 сточарских само 44 била албанска. Изражено у процентима, то је 1,8 одсто.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!