Прочитај ми чланак
На трагу идеје о борби против корупције као једног од приоритетних задатка Владе, што је и један од услова да се приведе крају ово наше „дуго путовање у Јевропу“, створена је широка коалиција партнера различитих, до јуче непомирљивих, политичких интереса и профила. Ова борба наишла је на подршку свих друштвених слојева, али од идеје до њене реализације постоје бројне препреке.
Иако се у читавој јавности неприметно и неминовно намеће питање – да ли нам је у овом историјском тренутку потребна борба или рат против корупције, јер то подразумева драстично различите приступе у покушају искорењивања овога зла (није случајно што Американци после 11/09 користе синтагму „рат против тероризма“) које већ годинама изједа друштвено ткиво – у толикој мери да се већ тешко разликује здраво од болесног, ми, као синдикат, у овом тренутку желимо да скренемо пажњу на само неке елементе који могу указати на способност надлежних институција да се ухвате у коштац са овим проблемом.
С тим у вези, постављамо питање, може ли МУП Р Србије у најављену борбу против корупције у друштву, ако његови највиши руководиоци већ годинама раде на стварању услова за системску корупцију у самом Министарству!!!? Може ли се у такву борбу без искорењивања готово институцинализованих појавних облика „унутрашње“ корупције, без укидања основа за појаву корупције у Министарству!???
Према неким дефиницијама корупција (lat. Corruptus – потплаћен) или подмитљивост обично означава коришћење службених овлашћења и права поверене моћи за приватне сврхе, супротно закону и моралним вредностима. Отуда се по некима корупција дефинише и као „морална поквареност“. У политичким погледу, по дефиницији политолога Harold-a Dwight-a Lasswell-a, корупција је повреда општег интереса због личног користољубља.
За почетак ћемо само побројати неке појавне облике (али се нећемо њима и бавити) „унутрашњег“ корумпирања на различитим нивоима у Министарству, од којих је свакако најразорнији негативна селекција кадрова. Нећемо причати ни о давању на 24-часовно коришћење „бесних“ службених аутомобила које можете до миле воље возити где год хоћете и колико хоћете, нити о давању скупоцених мобилних телефона којима се прецизније одређује „статус“ појединаца у радној средини. Нећемо се бавити ни постављањем појединаца на руководеће функције у појединим полицијским управама – руководилаца којима се омогућује да више година по основу, плате, дневница, хранарине, одвојеног живота од породице, луксузирања по хотелима, згрћу велике суме новца, као да баш тамо, у тој средини, нема способних и радника од поверења. Само ћемо поменути случајеве када високи руководиоци политичких странака доводе своје штићенике за ручицу и запошљавају их у Министарству без икакве претходне провере, не само безбедносне.
Зашто нећемо, питате се ви!!!? Па, због тога што у свим овим случајевима већ имамо и корумпиране и оне који корумпирају. Мада се о оваквим видовима корупције мало пише и зна у јавности, јавност то ипак добро наслућује.
Намера нам је да овог пута вашу пажњу усмеримо на веома опасну појаву која због вишемесечног, а у неким случајевима и вишегодишњег опстајања, постаје или је већ постала институционализовани основ за стварање корупције у Министарству.
Већини запослених у МУП-у је познато да око 1000 запослених у Министарству већ више од пола године није добило решење о распоређивању на радно место у складу са последњом систематизацијом радних места у Министарству. Око 1000 људи који су противзаконито лишени својих права. Шта тек рећи о оним случајевима, а обавештени смо да има и таквих, мада су ова сазнања непроверена, када полицијски службеник не добије решење, иако се у евиденцијама Министарства води да је распоређен на ниже радно место, са нижом платом!? А пошто нема решења не може ни да се званично жали. И ћутке прима ту нижу плату.
А тек о случајевима колега који седам (7) година не добијају никакво решење о распоређивању при чему су до крајности маргинализовани и искључени из радног процеса!!! А има и колега који годинама не долазе на посао, јер „нема слободних канцеларија“.
Сви они су постали статусно и материјално зависни, не од закона и од резултата свог рада, већ од својих руководилаца. За разлику од већине запослених имају још један, додатни проблем – сталну стрепњу да ли ће задржати радно место, хоће ли им сутрадан неко донети решење …
Синдикат полиције
