Прочитај ми чланак

Северна Македонија постаје „Амстердам на Балкану“?

0

Појавила се као ‘гром из ведра неба’. Док су се све државе света бориле са глобалном пандемијом изазваном вирусом корона Заев је представио свој амбициозни план о економском опоравку Северне Македоније који је ни мање ни висе предлагао и легализацију марихуане – у медицинске сврхе, за приватну, односно личну употребу, али са примарним циљем економског развоја ове мале, двомилионске, мултиетничке државе.

И за велико чудо, нико се није јасно успротивио тој идеји. Нити опозициони ВМРО-ДПМНЕ који користи сваку могућу прилику да нападне владу Заева, нити врло утицајне албанске партије у тој земљи – како у редовима владајуће већине, тако и оне из опозиционих клупа.

Foto: AP

Једино је македонски председник Стево Пендаровски изразио бојазан о томе да ли је идеја исправна, али ни он није исту одбацио, већ је тражио стручну дебату, као и дебату македонског друштва пре реализације једне такве, како је Заев назвао, идеје од националног значаја.

У међувремену средином октобра ове године у скопској индустријској зони Кјојлија отворена је фабрика са највећим капацитетом за одгајање медицинског канабиса у целој Европи.
Реч је о фабрици на површини од чак 17.800 метара квадратних са највећим капацитетима те врсте на старом континенту.

На отварању су присуствовали македонски премијер Зоран Заев, али и министар здравља Венко Филипче.

Иначе, вредно је поменути да је продаја канабиса у медицинске сврхе у тој земљи легализована још пре четири године.

Идеја која је многе оставила без речи врло добро разрађена, бар како је навео Заев, јер већ постоји разрађена стратегија о начину и условима продаје, као и о томе које стандарде треба да испуњавају угоститељски објекти у којима ће бити дозвољена конзумација марихуане.

Заев је, чини се, врло добро припремљен за спровођење једног таквог плана. Сматра да ће то ојачати удео сектора услуга у македонском БДП који је тренутно само четири одсто.

Такође, занимљиво је и да ће сваки грађанин те земље моћи да гаји за сопствене потребе два до три стабла марихуане, али, како тврди Заев, то ће бити прецизно регулисано и са серијским бројем који ће се налазити на сваком стаблу.

Обећавајућа замисао, али како ће то изгледати у пракси остаје да видимо.

И за крај, оно што је остало непознаница, нико не зна како се македонски премијер, иначе дипломирани економиста по струци пореклом из Струмице, чувани град по производњи поврћа, сетио једне такве идеје.

Да ли ће посрнуће производње парадајза и ред других пољопривредних производа, широко познатих због македонског бренда, сада заменити марихуану, са печатом македонског сунца остаје да видимо.
Али једно је сигурно, македонска пољопривреда улази у озбиљан процес реструктурирања, а богами и преквалификације.

Македонско сунце, а богами и плодна земља ће сада бити поново добро искоршћене, можда не за укус сочног парадајза са аутентичним мирисом, али свакако са новим производом зелене боје који итекако постаје све популарнији међу младом популацијом.

А о негативном утицају још нико ништа не спомиње, као и о едукацији о евентуално слободној употреби марихуане по слову закона.

Битно је прво да се провере економске добити, јер ће, бар како каже Заев, а на искуству земаља које су већ то учиниле, то свакако смањити чак за 40 до 50 одсто корисника тешких дрога попут кокаина или хероина.