Прочитај ми чланак

ШАПИЋ – директна и НЕПОСРЕДНА ОПАСНОСТ за Београд

Д. Љутић
0

Питање је сасвим баналне природе - где су сад наше паре кад су Београд одавно узели у своје руке? Одавно је главна брига градоначелника Александра Шапића да се случајно не донесу прецизни и јасни прописи, правилници, мерила и правила игре, јер се у сивој зони администрације најбоље лови по систему “све може, али да видимо…". Питање је само колико су једни спремни да уступе другима и по коју цену. Људи су, договориће се. Без нас.

Наслов из овог текста има везе са кишном канализацијом, поплавама, запаљеним аутобусима, раскопаним улицама. Београд је постао највећа српска паланка, која на нивоу града, али и на нивоу земље, не стреми ка демократским променама, европским и светским стандардима. Нови семафори на Аутокоманди су на старту направили хаос. Међутим, после пуна четири дана откад су пуштени у рад, нови семафори на кружном току код Аутокоманде коначно су угашени.

Осим тога, пешачки прелази у Београду одлазе у прошлост. Након што је онај код хотела Москва недавно уклоњен, исто се десило са „зебром“ на Студентском тргу. Када се кружни ток напуни на унутрашњем црвеном светлу – нема начина да остали прођу када им се упали зелено.

Да ли је Александар Шапић исувише лако изгубио своју угодну позицију ортака у власти? Својевремено свечано „отварање“ нове главне аутобуске станице у Београду био је очигледно још један фијаско градоначелника и барем подзнак да га је имењак „пустио“ низ муљав Дунав и Саву. Можда Шапић добро нагађа, али он и даље само нагађа. Њему је свечано свеједно шта можда осећају грађани и шта је противно здравој логици. Вероватно није имао аутомобилчиће, возиће и остале дечије играчке као мали, па сада ми испаштамо његове фрустрације.

Ајд’ сад, градоначелниче Александре Шапићу, један кружни ток са семафорима насред Газеле, за оне који би да се предомисле и врате у рикверц. Има и оних који наводе да се први човек престонице „придружио студентима“. Кад студенти блокирају на 15 минута, то је проблем, кад Шапић блокира, то није? Он је сад као за „слободу кретања“ у Београду где више не важе ни пешацки прелази ни семафори. Тачније, свако може да пређе улицу или се задржи на коловозу колико жели, поједе сендвич, гулаш у лепињи, кобаје. Канда им је то градоначелник дозволио, без икаквих политичких претензија. Штавише, добијамо цинично објашњење да престоничка власт то чини да „растерети саобраћајну полицију“. Па, чему служе они? Да чуче у жбуњу и искачу из истог или да регулишу и убрзавају саобраћај ? Ето, они бирају жбуње.

Одавно се већ чини да Шапић Београд не схвата као сукоб разумних идеја и програма, већ као практично решавање могућих урбаних жеља инвеститора. Престоницу види као приредбу или неку врсту пољопривредног сајма комуналних иновација. То већ постаје опасна игра, јер претпоставља компромисну сарадњу са свим могућим играчима на сцени. Он је елитиста, пажљиво бира друштво, не може да се дружи и сарађује са сваким. Нарочито не са људима који стварно живе и раде у Београду.

Ми смо, како се чини, већ отупели и огуглали на овакве скандалозне поступке и шта ту сад неко има да се петља у то? Тако нам и треба.

Извор: direktno

Ознаке: , ,