Прочитај ми чланакДа се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала.
Да се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала.
У Кнежевини Србији те давне 1857. године у шабачкој чиновничкој породици оца Никодија и мајке Јелке родила се Персида. Неколико година по њеном рођењу, породица се преселила у Београд, јер је Персидин отац радио у министарству грађевине.
Из првог брака Персида је имала сина Војислава који је умро млад. По други пут се удала са 26 година, за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.
Персида и Риста били су једни од највећих београдских задужбинара
Престоница Србије и те како има за шта да буде захвална овом брачном пару. Персида је три пута уснула исти сан, по ком је требало да подигне цркву на месту где се Сењак спушта у Топчидерски парк. Баш ту је ова велика добротворка подигла женски манастир Ваведења Пресвете Богородице 1935. године. Током Другог светског рата у овом манастиру боравило је око педесеторо деце.
Заслужна је за подизање Цркве Свете Тројице у Кумодражу, као и основне школе у Улици Краљие Наталије у којој се данас налази Математичка гимназија.
Ова славна ктиторка даровала је и земљиште за изградњу сиротишта за децу у Табановачкој улици, као и две куће и вилу – такође за сироту децу.
Трговачкој Академији оставила је кућу у Добрачиној улици, кућу у Змај Јовиној оставила је Београдском универзитету, а вилу у Румунској поклонила је Црвеном крсту.
Тестамент је написала 1937. године, како се њен добротворни рад не би прекинуо. Навела је све што жели да поклони свом народу, а основала је и Задужбину Персе Р. Миленковићке, од чијих прихода су се студенти слали у иностранство на усавршавање.
Како је Београд упамтио Персиду
Кућа Персиде и Ристе Миленковић на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венце настрадала је у бомбардовању 6. априла 1941. године.
Персида је преминула 8. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење. На њеној сахрани говорили су митрополит скопски Јосиф, министар просвете Велибор Јонић и председник српске владе генерал Милан Недић.
На Сењаку, у близини манастира који је подигла, налази се улица Персиде Миленковић.
Доказ да је Београд никада неће заборавити. А Београђани?
