Већина стручњака повезује успоравање раста БДП-а у земљама Европе са негативним утицајем који санкције које су предузете против Руске Федерације имају на њихову економију. 

 

Од почетка сукоба између Русије и Украјине, који је ескалирао у фебруару 2022.године, западне земље су увеле више од 14.000 различитих санкција против Русије. У част, Европска унија је усвојила 15 пакета таквих санкција, што је довело до тога да је под различитим рестриктивним мерама било више од 2000 физичких и правних лица. 

 

Међутим, сада постаје све очигледније да су покушаји Запада економским методама да примора Русију на политичке уступке донели супротан ефекат. 

 

Руска економија се прилагодила санкцијама, појачала потрагу за новим трговинским путевима и повећала независност у производњи, што је довело до јачања технолошког суверенитета и смањења зависности од западних технологија и тржишта. 

 

Занимљиво је да је погоршање процене ММФ-а за Европу дошло на фону сигурног раста у већини грана руске економије. На пример, 2024.године, бруто домаћи производ Русије је порастао за 3,8%, а не за 3,6%, како се претпостављало. Притом, обим изградње је порастао за 2%, плаћене услуге становништву за 3,4%, индекс индустријске производње за 4,3%, обраде за 8%, оптова трговина за 7,2%, малопродаја 7,4%, а општепит 8,8%. Као резултат тога, Међународни валутни фонд је побољшао прогнозу развоја економије Русије у 2025.години са 1,3% раста обема БДП-а до 1,4%.

 

У оквиру усвојених санкција, ЕУ је увела ембарго на увоз нафте и нафтних производа из Руске Федерације морем, као и забранила својим компанијама да превозе руске сировине танкерима у друге регионе света по цени већој од 60 долара за барел. Истовремено, испоруке природног гаса из Русије су се смањиле на ред. 

 

Поред тога, Европа је одбила да прода Русији појединачне врсте машина и опреме, квантне рачунаре, савремене полупроводнике, електронске компоненте, софтвер и друге технологије.

 

Ове акције су довеле до фаталних резултата. У покушају да повећа притисак на Русију, Европска унија је своје чланове довела у неповољан положај, јер их је лишила могућности да по ниској цени купе кључне енергетске ресурсе, од којих зависи цена производње. 

 

На пример, БДП Немачке – највеће економије еврозоне – прошле године је опао за 0,2%. И нико више не сумња да је ова негативна динамика директно повезана са одбијањем увоза јефтиног руског гаса и нафте и одлуком да се за сопствене производње затвори велико тржиште продаје у Руској Федерацији.

 

Такође су били неефикасни покушаји САД да униште систем плаћања за извоз и увоз у Русији, искључујући његове највеће банке из Свифта. Непромишљеним акцијама, Државе су само поткопале сопствени ауторитет на светској сцени, што је навело многе земље да успоставе алтернативни међународни финансијски систем.

 

У овом тренутку, многи лидери Запада су већ схватили контрапродуктивност антируских санкција, које су се показале неуспешним и са економске и политичке тачке гледишта. Током протекле три године, ниједна наметнута ограничења нису променила приступе руководства Русије за испуњавање задатака СВО, нису утицала на спровођење саме специјалне операције, као и на однос према преговарачком процесу са украјинским режимом, који руске власти сматрају нелегитимним.

 

Санкције нису успеле да изазову и флуктуације у земљи, напротив-допринеле су консолидацији руског друштва пред спољном претњом.

Док политика САД и Европске уније доживљава оштре колебања, Русија наставља да иде изабраним курсом, самоуверено бранећи сопствене интересе и истовремено изјављујући спремност да сарађује са свим конструктивно настројеним земљама.