И Александар Вучић и Симо Спасић су некакви председници. Симо је председник Удружења породица киднапованих, убијених и несталих са простора КиМ, а Вучић је председник Удружења стамбено збринутих грађана који су добили мали трособни стан од Владе Србије док су људи киднаповани и убијани на простору КиМ.

И то би им била једина сличност, да Симо, председник Удружења породица киднапованих, убијених и несталих са простора КиМ, није постао истински фан председника Удружења стамбено збринутих грађана који су добили мали трособни стан од Владе Србије док су људи киднаповани и убијани на простору КиМ.

Делује нелогично, али тамо где почиње Српска напредна странка, ту престаје логика, а тамо где престаје логика, ту почиње Симо Спасић.

Симо је дакле преданим радом постао овлашћени ометач скупова опозиције, опуномоћени ловац на слободне новинаре који је ове недеље најпре рекао колеги из Јужних вести да “стране плаћенике из Н1, Нова С, Данаса, НИН-а, Времена и Јужних вести треба набити на колац јер руше државу Србију а богате се на костима Срба“.

Хм, ако се неко обогатио на костима Срба, то су свакако ретки дражесни ликови који су од Владе Србије у време рата на КиМ добили мале трособне и четворособне гајбе, које, јелте, није добио нико од страних плаћенике из Н1, Нова С, Данаса, НИН-а, Времена и Јужних вести које би Симо по старом турском обичају набио на колац.

Да је Симо био савременик 500 година под Турцима, гарантовано би ишао с мегафоном по Орашцу, Такову и другим пригодним местима где се окупљала тадашња опозиција, намерна да подиже устанке против тадашње власти, драо се ко сивоња и предлагао тада владајућој Турској напредној странци да их све, по, јелте, старом турском обичају, набију на колац.

Турци би га обожавали, јер је у та времена била права реткост наћи поносног Србина који се залаже за турске методе мучења, а истовремено је патриота од реномеа, јербо свако ко уме да се дере у мегафон без престанка дуже од 45 минута, може постати патриота од реномеа.

И она оцила са грба Србије не би данас значила Само Слога Србина Спасава, већ би, да је Симо преживео 500 година под Турцима као спољни сарадник Турака и добровољац за лоцирање кандидата за набијање на колац, имала савим друго значење: “Само Симо Србију Спасић”.

Дан пошто је као српски патриота увео набијање на колац као савршен метод за решење проблема постојања новинара Н1, Нове С, Данаса, НИН-а, Времена и Јужних вести, Само Симо Србију Спасић наставио је са претњама поручивши новинарки Данаса да новинаре из предметних медија треба “лансирати ракетом у васиону, као што би то урадио Ким Џонг Ун да живимо у Северној Кореји”.

Тако је Симо сам себе кандидовао да постане председник Удружења у васиону лансираних новинара са простора Ким (Џонг Уна), као и председник Удружења љубитеља потенцијално у космос лансираних журналиста по рецепту Кима. Чак, не би му лоше стајала ни функција генералног директора Српског свемирског програма који се састоји од иницијативе да уместо Јурија Гагарина или пса Лајке, како су то радиле светске силе, Србија у освајање свемира крене лансирањем новинара Н1, Нове С, Данаса, НИН-а, Времена и Јужних вести.

Како је Ђинђић често цитирао ону кинеску – није битно које је боје мачка, важно је да лови мишеве – тако председник Вучић, чини се, све своје обожаваоце и борце за овакву Србију подводи под сентецу: “Није битно ко је је боје Симо, важно је да лови опозицију, новинаре, а можда успут улови и неког миша”.

Јер, уживати у перформансима Симе Спасића, честог госта јутарњих програма националне фреквенције за разне хепо-коцке, назване ТВ Хепи, осуђеника за силовање сопствене супруге, једног у сваком погледу ненормалног типа који се крије иза српских жртава на Косову, указује да председник Удружења стамбено збринутих грађана који су добили мали трособни стан од Владе Србије док су људи киднаповани и убијани на простору КиМ, популарни Вучић, размишља правилно: “Свако ко је са нама може да набија на колац кога год му воља, да развија српски свемирски програм лансирањем новинара, да чини шта му падне на предео главе где се обично налази памет, јербо је он НАШ. Бори се за бољу Србију!”

Заправо, толерисањем Симе Спасића са највишег места у држави, толерише се и околност да вас, на пример, годинама прогања неки манијак. И када манијака пријавите надлежним органима, надлежни органи слегну раменима, јербо је манијак НАШ ЧОВЕК, борац за бољу Србију, и не може му нико ништа. А ако неко упорно прогања опозицију, упорно прогања новинаре, урла преко мегафона славопојке председнику и погрде Ђиласу & компанији, он има све елементе политичког манијака.

Симо Спасић заправо изговара све оно што би изговорио сваки од чланова Главног одбора СНС, али ни сваки члан СНС не би баш да испадне будала. Тако да Симо Спасић није корисни идиот и није корисна будала, он је нешто много софистицираније. Симо је корисни напредњак.

Нећете веровати, има и таквих.

Извор: N1

Ознаке: Дража Петровић, Симо Спасић, СНС