Како је у најкраћем року, за мање од два месеца, откривена десетогодишња Вучићева лажна представа о његовој „проруској" и отворено „руској" политици. Како је НАТО пакт пуних седам година одржавао велике војне вежбе са Војском Србије, а да је то у српској јавности пролазило незапажено или у Вучићевим медијима третирано као „небитно". Због чега је НАТО пакт заједно са америчком војном силом процени да је пролеће 2023. године најповљнији период за одржавање највећих војних вежби мултинацоналних трупа у историји балканских земаља. Како је један већи део земаља европске уније био против оваквог америчког војног присуства на Балкану а посебно у Србији а други део (сканднавски), апсолутно за. Коме још није јасно да је Америка планирано компромитовала Вучића и да му Москва то неће заборавити ни опростити.

Датум 17. април 2023. године, биће упамћен по једном догађају, важном за будуће писце историје глобалног бешчашћа, насиља и примене империјалног војног инструментарија, којим највећи и најбогатији држе „на узди“ мале и немоћне. Наиме, тог дана, почела је највећа војна вежба коју је Балкан икада видео, а под командом и у реализацији НАТО пакта. У тој војној вежби, врло важна улога додељена је Вучићевој Србији и ономе што је остало од некадашњег симбола војне неутралности, а још се само формално зове „Војска Србије“.

Месецима раније, та НАТО „вежба“, а заправо чиста провокација пред вратима руских интереса, у строгој тајности добила је кодно име „Јеж“. Истовремено, оваква „вежба“ ће се одржати и у Естонији током следећих недеља, са15.000 војника из десет земаља, укључујући Велику Британију, САД, Финску и Шведску.

Све ово је било планирано још много пре него што је Русија започела Специјалну војну операцију у Украјини. Евроатлански стратези су чекали повољан тренутак и процена је била да ће баш у сред пролећа 2023. године, „Руси ослабити“. Ово, наравно, није била ни прва, а неће бити ни последња фатална грешка англо-америчких ратних хушкача. И нису први у историји који су, јуришајући на Русију, изгубили „компас“ због нечије погрешне процене, узгред доводећи цео свет на руб глобалног сукоба.

Али, осим ове „балканске авантуре“, НАТО је одлучио да одржи још три војне вежбе: Дефендер Еуропе („Бранилац Европе“) и Swift Response („Брзи одговор“), у којима ће учествовати 18.000 војника из 20 земаља, а одвијаће се у Пољској и још осам земаља. Вежба кодног назива Ирон Wолф („Челични вук“) у Литванији укључиваће 3.000 војника и више од стотину оклопних и транспортних возила.

Војна вежба „Платинасти вук“ (Platinum Wolf) која се одвијала у периоду од скоро седам година (од 2014 до 2021) одржавана је практично сваке године. Седам година, седам великих војних вежби са НАТО, и то углавном далеко од домаће јавности, а пред очима „руских пријатеља и партнера“. У тим вежбама заједно са Србијом, учествовало је чак десет земаља са којима Војска Србије учествује у мултинационалним операцијама, а међу њима и чланице НАТО савеза. И током тих седам година, Александар Вучић, у својству опаког диктатора, без скрупула, подмуклог, болесно сујетног и осветољубивог, упорно је тврдио да Србија не тежи НАТО савезу, али је, ето, „туђом кривицом“ од 2006. године учесница НАТО програма под именом Партнерство за мир. Истина је да Војска Србије већ више од 15 година ради потпуно према стандарду НАТО, који се користи и у мировним мисијама Уједињених нација и свих осталих организација. Али, истина је и то да су озбиљне припреме НАТО пакта за рат са Русијом и њеним савезницима почеле да се одржавају тек његовим доласком на власт.

Наводно је горе поменута редовна годишња НАТО вежба са Војском Србије („Платинасти вук“) имала за циљ вежбе провера способности за реализацију заједничких задатака у мултинационалним мировним операцијама у свету.

Србија је након инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. увела мораторијум на одржавање војних вежби са страним партнерима. Како са Руском федерацијом тако и са евроатланском алијансом. Потом је Вучић саопштио да неће увести санкције против Русије, али и да Војска Србије, имајући у виду политику војне неутралности, прекида до даљњег све војне вежбе са страним партнерима, и са Истока и са Запада. Била је то тек најава његове подле, двоструке и по Србију изузетно штетне политике.

„Платинасти вук“ је поново најављен за јун месец ове 2023. године, што значи да Србија и званично прекида проглашени мораторијум и чување војне неутралности, те да дословно „окреће цеви“ у правцу Истока и Русије. Лако је претпоставити да је и овом приликом „пала мува на медведа“, те да се ова велесила није ни потресла ни зачудила оваквом поступку једног малог, фруструраног и корумпиарног балканског диктатора.

Уместо да он лично објасни зашто Србије прекида „мораторијум“ на војне вежбе са Западом и са Истоком, зашто личном одлуком суспендује статус војно неутралне државе, препустио је тај посао Министарству одбране, које је у само једној реченици разоткрило сву мизерију званичне политике Вучићевог режима. Наиме, у том саопштењу пише: „Разлог за доношење овакве одлуке је испуњавање преузетих обавеза Републике Србије у вези са учешћем Војске Србије у мултинационалним операцијама“. Датум издавања саопштења:10. април 2023.

А, све је почело још 2020. године, кад је Вучићев режим одбио да учествује у руско-белоруској вежби („Словенско братство 2020″) чиме је влада у Кремљу и формално „тестирала“ стање у Београду и већ тада донела одлуку да на Србију као савезника, док је Вучићев режим на власти, не рачуна. Две године касније, Закључак Владе Србије од 27. фебруара 2022. године, којим се прекидају и одлажу све активности у вези са вежбама са страним партнерима, укључујући и Русију, правилно је протумачен у Москви као обичан „прелазни период“ до потпуног војног савеза Вучићевог режима са англо-америчком политиком насилног ширења на границе са Русијом, па ако би могло и преко њих.

Вучића је покушао да оправда тадашњи министар одбране, Александар Вулин, приликом посете Москви, кад је изјавио да се „Србија налази под страшним и незаслуженим притиском Европске уније“, у покушају да објасни овај дубоко антируски заокрет Вучићеве диктатуре.

Али, истина је и овде показала нешто друго: нико Александра Вучића није „притискао“ да форсира војне вежбе са НАТО пактом. Његов мотив је био сасвим друге природе: сајмови наоружања „по НАТО стандардима“ и огроман новац који се налази у војној индустрији Запада и њихових партнера широм света, профит и екстрапрофит, криминалне „франшизе“ разних продаваца српске војне индустрије, то је оно што је Вучића и његову разбојничку дружину одвело директно у наручје НАТО пакта и англо-америчких војних власти.

Да је то тако, говори и податак да је само у периоду од 2017. до 2019. Србија имала више војних вежби са НАТО, него са Русијом од 2012. до 2019. И то су Сједињене Америчке Државе „препознале“ и брже-боље поздравиле. Одатле, па до одлуке да Србија буде домаћин војне вежбе са својим „глобалним мировним партнерима“ од 7. априла 2023. и даље, није било далеко.

Зато је, конално, и амбасада САД у Београду у писаној изјави за Радио слободну Европу констатовала: „Срећни смо што смо део ‘Платинастог вука'“, и „Залажемо се за снажно билатерално војно и одбрамбено партнерство са Србијом усредсређено на наше заједничке циљеве мира и стабилности у региону и глобално“.

Зашто су војно дипломатске службе САД одушевљење „променом ситуације на терену? Одговор је више него касан: Вучићев режим (Војска Србије) је од почетка 2018. године до данас је учествовао у пет великих мултинационалних војних вежби са државама чланицама НАТО. У том смислу треба гледати и на најновије догађаје, које најшира јавност у Србији не зна или не може да зна због медијског мрака и до сада невиђеног насиља над слободом говора.

Наиме, дана 11. априла 2023. године, долетео је у Србију амерички интерконтинентални танкер транспортер 121. (Аир Рефуелинг) Винга Националне гарде Охаја КЦ-135Р који је са собом носио наводно само цивилну опрему америчких ватрогасаца за њихове српске колеге.

Опрема коју је гарда из Охаја „донирала“ Србији, састоји се од заштитне ватрогасне опреме и других артикала за борбу против пожара које су донирали ватрогасци Охаја.

Али, ма колико био безазлен овај „Ванредни долазак транспортера Националне гарде Охаја“, са којом Војска Србије сарађује од 2006. године, интересантан је и због политичко-дипломатске офанзиве коју Америка увелико проводи у Србији.

Службе Европске уније које интензивно покушавају да нађу модел демонтаже режим Александра Вучића, чим се у наредних неколико месеци процес „нормализације“ (признања) Косова од стране Србије оконча, суочавају се са „краткорочним и дугорочним“ потребама војних стратега САД, Велике Британије и њихових (углавним скандинавских) савезника. Међу тим „потребама“, налази се и понижена Србија, и режим Александра Вучића који у сваком моменту може да заврши у хаосу какав још није виђен. Европска унија за такав сценарио има чак и „привремену владу“ са неколико проверених финансијских мешетара из Економског института и барем две консултантске агенције, плус пар политичких фигура из три пређашне владе.

Амерички план за „привремену владу“ у напредњачком слому и хаосу који следи, дуго вћ има у виду некадашњег градоначелника Београда, Небојшу Човића (који је са њима након 5. октобра 2000 „склопио савез“ још у време док је био заступник Владе Србије у „демилитаризованој области“ Бујановац, Прешево, Медвеђа). Такав амерички план, према изворима овог магазина, осим Човића, има у „резерви“ и пар „мање компромитованих“ из Социјалистичке партије Србије и неколико бивших чланова „старе“ Демократске странке, расутих у банкарском сектору и у евро-америчким компанијама, што би привремено задовољило интересе ове силе, све до расписивања првих избора након пада Вучића.

Ни у једном од ова два сценарија за околности експресног пада Вучићевог режима, није предвиђен „улазак у арену“ оних особа које данас фигурирају као опозиција. Ни ЕУ ни Америка не виде савезнике у анемичној групи углавном компромитованих људи без политичког педигреа.

А, тренутак у коме се Србија налази, више је него инспиративан за калкуланте из Вашингтона, Лондона и Брисела. Влада САД, одједном је почела да примењује речник „пријатељства“, а „пала“ су и прва извињења због бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године од стране НАТО пакта и војске САД. Тако нешто је упутила европска команда америчке армије у правцу владе и председништва Србије. Наиме, УСЕУЦОМ (Унитед Статес Еуропеан Цомманд), који су углавном стационирани у Немачкој, координирали су са америчком амбасадом у Београду, током примене „пријатељске реторике“, дискретног изињавања за злочин из 1999. године и отвореног пружања руке уз „разумевање ситуације у Србији“.

Потом је, у фебруару ове 2023. године, у Америку нагло отпутовао и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, где је посетио „братски Охајо“, па и један мали део америчке војне авијације.

Након што се Вучићев режим нагло дистанцирао од војне сарадње са Руском Федерацијом, престале су и вежбе српских посада у руским хеликоптерима. НАТО алијанса и САД, нуде исто то, али по „друкчијим стандардима“. Није тешко замислити колику конфузију такви и слични велеобрти остављају на летачко особље, ма колико да су оспособљени за све ситуације и „све стандарде“.

САД и НАТО алијанса служе се и другим средствима, осим промене речника, „раширених руку“ и у сваком смислу новог приступа Србији. Наиме, поверљиви документи Пентагона, које је недавно „на светло дана“ избацио двадесетједногодишњи Џек Тешер, баратајући вешто дешифровањем криптованих докумената, који је са тако мало година у Националној гарди САД био специјализован за обавештајне активности, потврдили су оно што је на страницама овог магазина већ детаљно описивано: Вучићев режим је пре рата у Украјини, а посебно од његовог почетка, вршио продају и дистрибуцију српског наоружања и опреме за рачун пронацистичког режима у Украјини.

Чак и последњих недјеља (како је агенција Ројтерс тврдила) Вучићев режим је вршио испоруку оружја Кијеву. У краћој дескрипцији онога што је српска војна индустрија радила за режим у Кијеву, а о чему пише и тим „поверљивим“ документима Пентагона, налази се чак и одговор неких европоских влада на захтев Украјине за војну обуку и „смртоносну помоћ“, коју је између осдталих послала и Србија, „преко трећих држава, фирми и лица“

Постоји и документ у облику графикона који наводи „процењене позиције“ 38 европских влада као одговор на захтеве Украјине за војну помоћ. Таблица показује да је Вучићев Србија одбила да пружи обуку украјинским снагама, али се обавезала да ће послати „смртоносну помоћ“ или је већ испоручила. Додатно, наводи се да Србија има велику политичку вољу и војну способност испоручивати Украјини оружје и у будућности.

Документ има ознаку „тајно“ и НОФОРН, што забрањује његову дистрибуцију страним обавештајним службама и војскама. На документу је као датум наведен 2. марта 2023. године, а утиснут је и печат уреда Заједничке команде.

„Ако је овај документ тачан, он или показује Вучићеву дволичност у односу на Русију или је под притиском Вашингтонаиспоручио оружје Украјини“, тврдио је ових дана Јанош Бугајски, означен у неким медијима као стручњак за источну Европу, а реч је о политикологу старе САД школе из Фондације Џејмстаун, тачније, њеног Института за спољну политику.

Али, Бугајски очито није детаљно читао „поверљива документа“ Пентагона која тешко компромитују Вучића и из којих се види да је Вучићев режим „драге воље“ радио са сваким препродавцем оружја на свету, те да је видео „бизнис“ и у украјинском рату, радећи директно Русији иза леђа.

Поменути Пентагонов графикон поделио је одговоре на захтеве Украјине за помоћ у четири категорије: земље које су се обавезале да пруже обуку и смртоносну помоћ; земље које су већ пружиле обуку, смртоносну помоћ или обоје; земље са војном способношћу и политичком вољом да пруже будућу смртоносну помоћ. Вучићев режим се потврдио у макар једној од „понуђених“ категорија.

Нагађања о испоруци српског оружја већ су се појављивала

Аустрија и Малта биле су једине двије земље означене са „не“ у све четири категорије. Пре месец дана су на проруском каналу на Телеграму објављени документи који наводно показују да је српски произвођач испоручио ракете Кијеву у децембру прошле године. Документи су укључивали манифест пошиљке и потврду крајњег корисника.

Влада у Москви је још у марту месецу 2023. године саопштила да је од владе у Београду затражила службено објашњење испорука оружја Украјни, и док је Вучић ћутао, огласио се неко ко није ни био прозван али је свакако одговоран. Произвођач оружја Крушик Цорп. из Ваљева наводно је демантовао испоруку ракета или другог оружја Украјини. Тек онда се Вучић „окуражио“ и те наводе назвао „ноторним лажима“. Непосредно пре овог очајничког покушаја да сакрије оно што ће бити откривено, на страницама овог двонедељника објављена је детаљна „путања“ поменутих ракета, из извора који могу у сваком тренутку да докажу да је тај посао заиста постојао и да није био једини.

Вучићев очај и његова бес били су толики да је чак и на Сајму оружја у Катару поновио: „Нисмо извозили никакво оружје или стрељиво у Русију или Украјину“. Погрешан одговор, на погрешном месту и у погрешно време.

Федерални агенти ухапсили су 13. априла у Масачусетсу припадника Ваздухопловства Националне гарде те америчке државе за којег се сумња да је повезан са случајем цурења поверљивих докумената. А секретар за правосуђе Мерик Гарланд идентификовао је осумњиченог као човека кога оптужује за „неовлаштено преузимање, задржавање и преношење поверљивих информација о националној одбрани“.

Амерички медији и поједини политички аналитичари блиски Доналду Трампу, верују да је ово „цурење докумената Пентагона“ намерно „смештено младом, двадесетједногодишњем Џеку Тешеру“, како би преко наводне „провале“, селективно понудили документа која треба да компромитују „неке лидере и неке владе“, а да им Бајденова влада касније „понуди заштиту“ кад падну са власти. Уколико је и приближно тачна ова могућност, Александар Вучић је међу првим на кога се то односи. Јер, евидентно је да Пентагон има разлога да неке „неодлучне“ и вероломне аутократе, јавно компромитује. Вучићев режим јесте продавао и даље продаје опрему и наоружање Украјини, у рату који „није његов“. Тврдио је и још тврди супротно, да ништа од тога није тачно. Америка у случајно или намерно „процурелим“ документима доказује да јесте.

Једна сасвим периферна личност, заменица помоћника генералног секретара НАТО-а за операције Бурчу Сан, упућена је недавно у Србију, како би „охрабрила“ А. Вучића да настави са помагањем Украјине у рату против Русије, „убилачким средствима“. Том приликом је чак и дала изјаву (одговоре на неколико припремљених питања), једном Вучићевом пропагандном гласилу коме име није вредно помена, као ни садржај. У том циљаном „одговору на питања“, госпођа Бурчу Сан „заменица помоћника“, рекла је нешто врло значајно и за озбиљну анализу, те је вредни цитирати:

„Србија игра важну улогу у региону, а наше дуготрајно партнерство засновано на политичком дијалогу и практичној сарадњи представља значајну платформу за подршку регионалној стабилности. НАТО већ дуго подстиче мир и стабилност на Западном Балкану. Наш нови Стратешки концепт, одобрен на самиту НАТО у Мадриду прошле године, поново је потврдио стратешки значај овог региона за Савез. Савезници су посвећени присуству НАТО-а у региону, између осталог у виду наше мировне мисије КФОР на Косову, као и наших канцеларија у Сарајеву и Београду. Наша сарадња са Европском унијом и другим партнерима је од суштинског значаја. Наставићемо да радимо заједно како бисмо очували стабилност и подржали реформе у овом стратешки важном региону. Самим тим, јачање сарадње НАТО-а и Србије може бити корисно за НАТО, за Србију и за Западни Балкан.

Чланице НАТО-а улажу милионе евра како би помогле Србији да уништи стотине тона застареле муниције, што је помогло да се заштите животи. Поред тога, имамо дуготрајну научну сарадњу са Србијом кроз програм Наука за мир и безбедност, између осталог у областима попут енергетске и еколошке безбедности, борбе против тероризма и сајбер одбране. Србија и НАТО су радили заједно и на обуци ирачких војних лекара.“

Ако неко заиста мисли, да ће одлазећи диктатор проћи некажњено од стране владе у Москви, након овако отворене компромитације његове лажне „проруске политике“, након овакве изјаве „заменице помоћника“ генералног секретара НАТО, онда је у озбиљној заблуди. Русија му ово неће заборавити. А и савезници Русије, као ни грађани Србије.

Све пристаје и као нариче – Вучић: Косово може у НАТОhttps://t.co/AH3JxxUNAJ

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 28, 2023

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Војска Србије, НАТО, Русија