Pročitaj mi članakAmerička agencija za međunarodni razvoj (USAID) kontroliše srpsku vlast, privredni i pravosudni sistem...
Сједињене Америчке Државе су, од 2001. године, обезбедиле 1,2 милијарде долара помоћи Србији. Од тога, 882 милиона долара стигло је у Србију преко УСАИД-а. Америчка агенција за међународни развој инвестирала је у пројекте и програме, подобне невладине организације, медије, политичаре, судије, универзитетске професоре… УСАИД је успео – комплетно правосуђе је ставио под своју контролу, у врху извршне власти у Србији налазе се његови кадрови попут Ане Брнабић, а финансијским и привредним токовима управљају појединци из НАЛЕД-овог инкубатора. Посао је завршен, Србија је опљачкана и поробљена, па сад УСАИД, Сорошева, Рокфелерова и остале фондације најављују значајно смањење донација невладиним организацијама.
Пут у пакао поплочен је добрим намерама. Србију је на тај пут усмерила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Добре намере су прокламоване 2001. године, кад је УСАИД почео да реализује програм за подстицај економског развоја, јачање система правосуђа и промоцију ефикасног управљања у Србији. Две деценије касније, амерички донатори су задовољни оствареним: „Заједно са јавним и приватним сектором у Србији, УСАИД је помогао да судови у Србији постану транспарентнији и ефикаснији, помогао је изградњу капацитета кључних институција, како би више одговарале на потребе грађана, радио је на унапређењу пословног окружења и подржао развој цивилног друштва. УСАИД-ови програми и даље раде на јачању владавине права и реформи управљања, подстицању инвестиција приватног сектора и унапређење економских могућности за грађане Србије.”
Пратећи те путоказе, који су наведени на сајту УСАИД-а, Србија је завршила у паклу. Судови су постали ефикаснији, али искључиво у заштити владара, чланова његове породице и криминалаца из врха режимског картела. Државне институције не постоје, а пословним окружењем управља група монополиста, који брутално отимају јавне ресурсе и приватну имовину. Програми, које је спровео УСАИД, толико су унапредили економске могућности грађана Србије да су они, и по званичној статистици, постали најсиромашнији у Европи.
Ипак, УСАИД је остварио своје циљеве. Стратегијом штапа и шаргарепе управља Србијом, поставља и смењује власт, појединце и целе политичке организације, усмерава друштвене процесе, контролише правосуђе и медије.
Првих 15 година своје мрачне политичке каријере, Александар Вучић је упозоравао на такве последице активности УСАИД-а, АИРЕX-а и осталих америчких спонзора „демократизације и реформи у Србији”. Кад је схватио да се без помоћи Американаца неће вратити на власт, Вучић је окренуо плочу и пристао на сарадњу са Џорџом Сорошем и његовим сином Александером, с радошћу је приређивао вечере за представнике Фондакције Рокфелер, а на место председника Владе Србије поставио је Ану Брнабић, бившу директорку једног сектора УСАИД-а и потпредседницу НАЛЕД-а. Уместо Вучића и осталих политиканата са српске политичке сцене, на погубни утицај западних лажних хуманитараца указују амерички сенатори.
“Неопходно и неодложно треба детаљно истражити трошење америчког новца на Балкану. Стејт Департмент и Америчка агенција за међународни развој трошиле су новац како подржавале лево оријентисане политичке групе и та опција је наметана сувереним државама. То, међутим, није довело до стабилизације и развоја у тим државама, већ напротив. Новац америчких грађана је, преко УСАИД-а, пребачен у Фондацију за отворено друштво, иза које стоји Џорџ Сорош. Америчка спољна политика на Балкану мора хитно да се мења, Стејт Департмент мора да нареди амбасадама да прекину са праксом коју спроводе последњих 25 година”, наводи се у писму групе сенатора, упућеном 2017. године тадашњем државном секретару Рексу Тилерсону.
Стејт Департмент је заиста покренуо истрагу финансијских токова преко УСАИД-а према локалним невладиним организацијама. Осим токова новца, извршен је увид у преписке амбасадора, телефонске разговоре и-мејл поруке и коресподенцију с организацијама којима је УСАИД уплаћивао грантове.
Нажалост, истрага је спроведена само у Македонији и Албанији, не и у америчкој амбасади у Србији. Стејт Департмент је извршио персоналне промене, али није зауставио процесе. Напротив, дао је подршку пројекту “Опен Балкан”, који предводе Македонија, Албанија и Србија, и то под покровитељством Александера Сороша!
УСАИД је, после петооктобарских промена, експресно овладао српском политичком и медијском сценом, цивилним сектором, привредним и правосудним системом. Потпуна контрола свих грана и нивоа власти извршена је преузимањем контроле над правосуђем. Уласком у судове и тужилаштва, УСАИД је створио обавештајно-оперативни механизам каквим не располажу ни српске службе.
Кроз пројекте, које је финансирао, а који се односе на реформу правосуђа, УСАИД је формирао базу података о судијама и тужиоцима, али и о свим странкама у свим судским поступцима – политичарима, адвокатима, новинарима, интелектуалцима, тајкунима, криминалцима. УСАИД контролише све, од врха републичке власти до последње локалне самоуправе. На списку УСАИД-ових абонената налази се Министарство правде, Високи савет судства, Врховни касациони суд, сви основни и окружни судови, Државно правобранилаштво и Комора јавних извршитеља, као и остале институције из правосудног система и цеховска удружења Друштво судија Србије, Форум судија Србије, Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије, Удружење судија прекршајних судова, Београдска конференција правника и Центар за европске политике.
С прокламованом намером да “подржи српско правосуђе”, УСАИД је покренуо пројекат “Владавина права”, који обухвата низ иницијатива за правосудну реформу.
“Наша подршка је посебно усмерена на следеће области: стратешко унапређење реформе кроз израду нове ‘Стратегије за развој правосуђа у периооду 2020-2025”, затим унапређење оперативног функционисања судова кроз побољшање доставе судских писмена, примену електронских апликација у свакодневном раду судова, унапређење коришћења расположивих људских и осталих ресурса у складу са стварим потребама, па и рад на унапређењу транспарентности реформских напора кроз израду нове комуникационе стратегије Високог савета судства и судова”, наведено је међу циљевима пројекта “Владавина права”. За остварење тих циљева УСАИД користи грантове, којима финансира организације цивилног друштва, али и државне институције. Од 2018. године, када је покренут тај Пројекат, УСАИД је с око два милиона долара поџао иницијтиве које се тичу унапређења ефикасности парничног поступка, побољшање положаја судијских помоћника, као и поступка извршења. Уговорима о додели бесповратних средстава, новац за разне програме добили су Удружење судија прекршајних судова Србије, Удружење судијских и тужилачких помоћника, Београдска конференција правника, Форум судија Србије, Центар за европске политике и друге организације.
У сарадњи с београдским Вишим судом, УСАИД је финансирао отварање инфо-пулта у Палати правде, брошуру о Вишем суду, као и брошуру “Водич кроз Палату правде”. Последња донација САД, наравно преко УСАИД-а, договорена је крајем маја ове године. Амерички амбасадор Кристофер Хил, директор мисије УСАИД Дени Робертсон и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић потписали су уговор о развојној помоћи од 19,5 милиона долаза, која је намењена унапређењу поступка јавних набавки и оснажењу информационог система у оквиру система здравствене заштите, и промоцији снажнијег медијског окружења, што год то значило.
УСАИД посебну пажњу усмерава јавним извршитељима. Америчка амбасада и УСАИД не оглашавају се поводом чињенице да је правосуђе постало значајан део организованог криминала. Не занимају их срамне одлуке судова и изостанак истрага надлежних тужилаштава у бројним криминалним и корупционашким аферама.
Док ћути о злу које разара Србију, УСАИД сваке године организује по неколико серија обука, курсева и семинара посвећених раду јавних извршитеља. У панелима на теме попут “Спровођење извршења по службеној дужности”, “Спровођење извршења на непокретностима”, “Добровољно намирење” или “Трошкови извршног поступка”, учествују судије Младен Николић, Божидар Вујичић и Зоран Рогић, функционери Министарства правде Душан Кузмановић и Ксенија Гаврић, консултанти и модератори УСАИД-а Бранислав Стојановић, Јасмина Пашић, Соња Простран и други.
УСАИД није организовао ниједну дискусију о, рецимо, спрези представника извршне власти и правосуђа са организованом групом коју предводе Звонко и Жарко Веселиновић и Милан Радоичић, који се налазе на америчкој црној листи.
Уместо тога, УСАИД улаже новац и напоре да се јавним извршитељима омогући употреба свих правних алата за што ефикаснију пљачку грађана кроз наплату казни.
Грађани Србије виде и осећају резултате УСАИД-овог ангажовања на пружању помоћи у развоју државних институција и финансијском и правосудном систему. Амерички креатори Пројекта “Владавина права” подржавају диктатуру Александра Вучића. Иако америчка обавештајна заједница располаже доказима из бројних истрага најтежих кривичних дела иза којих стоје Вучић и његови најближи сарадници, америчке дипломате и представници УСАИД-а не реагују. Напротив, заједничким снагама креирају представе у којима размењују похвале за спроведене непостојеће реформе и, с друге стране, захвалнице за пружање финансијске помоћи, која добрим делом заврши на њиховим рачунима.
Кад је завршио посао с преузимањем контроле над правосуђем и политичком сценом Србије, УСАИД је повећао штап, а смањио шаргарепу. Уместо да сами финансирају рад својих локалних филијала, америчке организације су их, већим делом, пребацили на терет буџета Србије. Тај процес је почео 2006. године, кад је влада Војислава Коштунице, на инсистирање Американаца, основала Агенцију за борбу против корупције иако је већ годинама радило паралелно тело, Савет за борбу против корупције. У новоформираној Агенцији удомљена је Зорана Марковић и њен експертски тим за обавештајне делатности, који је пре тога био на платном списку америчке амбасаде у Београду.
Наставили су да обављају исте радне задатке, само што су то сад радили о трошку грађана Србије. Опет на захтев Американаца, Србија је донела закон којим је регулисала невладин сектор, преузимајући на себе обавезе да, за велике суме новца, за разне пројекте ангажује подобне невладине организације. По истом моделу, УСАИД је формирао Националну алијансу за локални економски развој (НАЛЕД).
Попут свог оснивача УСАИД-а, и НАЛЕД се представља као организација с племенитим намерама. “Национална алијанса за локални економски развој је независно удружење компанија, општина и организација цивилног друштва које раде заједно на стварању бољих услова за живот и рад у Србији. НАЛЕД предводе одговорни привредници, успешни градоначелници и стучњаци из цивилног сектора које је изабрала Скупштина Алијансе да заступају заједничке интересе чланства пред државним институцијама и у широј јавности. Они се добровољно ангажују у руководећим органима НАЛЕД-а, и спремно стављају на располагање своје знање, ресурсе и репутацију како би организација достигла одрживост и остварила своју мисију за добробит читавог друштва”, наводи се у програму НАЛЕД-а.
Као и у случају УСАИД-а, и НАЛЕД-ова пракса се битно разликује од пропагандних порука. У политичкој и друштвеној стварности, НАЛЕД има улогу регрутног центра за подобне кадрове, као и тела које незванично распоређује уносне послове српским и страним компанијама.
Предраг Михајловић, први председник Управног одбора НАЛЕД-а, истицао је да та приватно-јавна асоцијација предлаже реформска решања која проистичу из дијалога цивилног, јавног и приватног сектора и за резултат имају континуирани допринос економском напретку земље. НАЛЕД је, по Михајловићевом признању, основан у пословним просторијама београдске мисије УСАИД-а крајем 2006. године.
У време оснивања, НАЛЕД је имао двадесетак, а данас има 250 чланова. Међу њима су власници и менаџери најкрупнијих домаћих и страних предузећа. На месту председника УО НАЛЕД-а смењивали су се Горан Ковачевић, генерални директор Гомекса, директор Атлантиц Гроуп Владимир Чупић, генерални директор Спиннакер Неw Тецхнологиес, а на разним функцијама у Управном и Надзорном одбору налазили су и налазе се Александар Ружевић, генерални директор Цоца-Цола ХБЦ Србија, Драган Ђуричин, председник компаније Делоитте, Станка Пејановић из Горења, па и Горан Питић, бивши министар у првој ДОС-овој влади, коју је предводио Зоран Ђинђић. Питић је председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и председник УО Социете Генерале банке.
С функција потпредседника УО НАЛЕД-а у министарске фотеље стигли су, 2016. године, Ана Брнабић и Бранислав Недимовић. Брнабић је тада рекла да се “НАЛЕД трудио да изгради позиције конструктивног партнера власти” и истакла очекивања да се то партнерство настави. Према Уставу Републике Србије, власт се формира на основу воље грађана, изражене на демократским изборима. Устав не предвиђа могућност било каквог партнерства власти с било којом невладином организацијом.
Недимовић тврди да је НАЛЕД помогао Влади Србији да реши проблем непријављивања радника, који “представља највећу претњу националној економији”. Зорана Михајловић, такође, не штеди похвале: “Без визије НАЛЕД-а не бисмо имали е-дозволе”.
Представници власти Српске напредне странке указују на заслуге НАЛЕД-а у борби против корупције и сиве економије, као и у развоју јавне администрације. Захваљујући НАЛЕД-у грађевинске дозволе се добијају у року од осам дана, а сертификоване општине и градови постали су боља места за инвеститоре и “низ других ситнијих и крупнијих решења која живот значе”.
Према тврдњама представника власти данас су општине, које су уз помоћ НАЛЕД-а унапредиле своју укупну организацију и изградиле амбијент за развој домаћег и ино-бизниса, постале места у Србији у којима је просперитет опипљив не само за чланове пословне заједнице, већ и за грађане којима је економски успон њихових општина донео бољи квалитет живота. НАЛЕД је критиковао власт јер се са усвајањем одређених подзаконских аката касни и по четири године, јер се 70% прописа доноси по хитној процедури, па чак и без законски прописане јавне расправе.
Осим тога, само 18% ухваћених учесника у сивој економији буде судски кажњено. НАЛЕД указује на такве пропусте, нелогичности и апсурде, али их и континуирано и систематски мери, егзактно квантификује и промовише проблеме са којима се грађани привреда и локалне самоуправе свакодневно суочавају, и предлаже решења за које сматра да на једноставан и ефикасан начин могу да их реше.
Као да не примећују силну помоћ и квалитетна решења НАЛЕД-а, која доносе бољи квалитет живота у општинама у унутрашњости, грађани беже од тог благостања. Из Србије је, уназад десет година, отишло више од 700.000 младих и образованих, а из села је у градове побегло око 350.000 људи. НАЛЕД се хвали “амбијентом за развој домаћег и ино-бизниса”, а привреда Србије се налази у колапсу.
Неколико домаћих крупних компанија, у власништву владајуће породице и блиских сарадника, развило је монополе у грађевинском, телекомуникационом, енергентском и медијском сектору. Стране компаније, новцем српских пореских обвезника, развијају своје пословање мимо закона и прописа. Више од 55% радника добија плате мање од вредности потрошачке корпе. Катастрофалан резултат НАЛЕД-ове авантуре са инсталирањем е-Управе најбоље се види на примеру недавног хакерског упада у информациони систем Републичког геодетског завода.
Тим стручњака који се баве сајбер-безбедношћу из Тужилаштва за високотехнолошки криминал, МУП-а и БИА, иако је радио 24 сата дневно, десет дана није успео да реши проблем и заштити податке из катастра. На крају, власт је објавила да је све у реду, хакери ништа нису мењали у бази података. Наравно, та лаж је лако раскринкана увидом у документе. Одмах је примећено да су промењени датуми на њима, а шта је још додавано или обрисано мораће да проверавају и доказују сами грађани. Не треба сумњати да ништа бољи није ни квалитет софтверских и осталих програма, које је Влада Србије, на препоруку НАЛЕД-а, купила од фирми које су у власништву или под контролом премијеркиног брата Игора Брнабића или Бојана Кисића, брата актуелне министарке Дарије Кисић Тепавчевић и супруга бивше министарке правде Неле Кубуровић. Дакле, не треба сумњати да су појединци из власти имали велике финансијске користи од НАЛЕД-а, а увек на штету грађана. И све то уз подршку владара Александра Вучића.
– НАЛЕД-ове иницијативе пратили су и конкретни предлози решења, измена прописа и временског оквира у којем би те мере могле бити реализоване. То нам је било потребно јер министарства немају увек капацитет да се позабаве свим питањима. Указали су на проблеме и примере из праксе, које привреда и локална самоуправа лакше уочавају него централна администрација и та размена информација и искустава сигурно доприноси да мере Владе Републике Србије буду још ефикасније. Потребно је да цивилни сектор размишља и ради на овај начин јер ће нам значајно помоћи да реформе буду брже и делотворније – рекао је Вучић на прослави десетогодишњице рада Националне алијансе.
Америчка агенција УСАИД и њен “српски” производ НАЛЕД управљају политичким процесима, кадровском комбинаториком у државним институцијама, привредном, медијском и, најважније, правосудном систему. УСАИД и НАЛЕД контролишу сваку власт, смењују и постављају појединце и странке, тужиоце и судије, одлучују које предузеће може, а које не сме да добије посао на одређеном тендеру.
На тај начин америчка агенција је, најблаже речено, угрозила државни суверенитет Србије и развластила грађане, који су, према одредби Устава, носиоци тог суверенитета. Тиха окупација је извршена у колаборацији с представницима свих владајућих коалиција од 2001. године.
Ипак, на крају, амерички креатори политичког инжењеринга нису задовољни. Под контролом имају политичаре, тајкуне, судије, тужиоце и многе новинаре, али не и грађане Србије. Преко УСАИД-а сваке године уђе око осам милиона долара, који су намењени абонентима из цивилног сектора. Тим новцем финансирају се пројекти који промовишу тзв. вредности западне цивилизације. Инвеститори нису задовољни оствареним резултатима, зато су одлучили да драстично смање донације.
Основни разлог за незадовољство представља немогућност утицаја на српско друштво у односу према Русији и рату у Украјини. Иако су медији под америчким утицајем, у садејству са бројним аналитичарима и експертима опште праксе, уложили велики напор у сузбијање “руског утицаја”, више од 80 одсто грађана Србије је остало имуно на ту врсту пропаганде, па и на штап и шаргарепу. На тај став не могу да утичу ни носиоци власти, а камоли невладине организације. Разочарани инвеститори из УСАИД-а и осталих америчких и европских фондација одлучили су да абоненте ударе по џепу. Смањење буџета угрозиће рад двадесетак НВО, које годинама промовишу вашингтонску и бриселску агенду. На сличан начин, финансијским санкцијама, али и политичким притисцима изложени су абоненти из врха режима. За њих више нема шаргарепе, остао је само штап.
– Фондације из САД и ЕУ сигурно ће смањити укупне суме које ће ићи у Србију. Пројекти више неће бити бланко прихватани само јер је реч о борби против корупције. Тражи се модел да се убудуће другачије распоређује новац, што би могло да буде корисније и учинковитије, јер ово досад се, очигледно, није показало успешним. Има амбасадора који сматрају да треба потпуно заврнути славину јер нема позитивног помака, али тешко да ће се то и догодити – рекао је недавно за Блиц саговорник из дипломатских кругова.
Последњи успех УСАИД-а и спонзорисаних НВО представља организација “Београд Приде 2022”, којим ће се главни град Србије у септембру претворити у европску престоницу ЛГБТ популације. Но, иако су промотери “западних вредности” успели да у врх власти прогурају гомилу педера и лезбејки, то није довољно да би контролу, какву имају над свим гранама власти, раширили над целим народом.
Од оних 1,2 милијарде долара помоћи, која је за 20 година стигла из Америке, корист су имали појединци, који су дистрибуирали тај новац. Истовремено, Србија је постала најсиромашнија држава у Европи, институције су уништене, правосуђе криминализовано, а јавни ресурси опљачкани. Заједничким снагама, српске владајуће структуре и хуманитарци из УСАИД-а, скривени иза парола о добрим намерама, створили су пакао у Србији.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 7, 2022
