Прочитај ми чланак

Родитељи, народе, ДОКЛЕ ВИШЕ? Крв наше деце је на рукама Вучићевих лојалиста!

0

Данас је Београдом одјекнула стравична вест – возач аутомобила београдских таблица дивљачки је улетео међу студенте који су мирно стајали на тротоару, протестујући против неправде и бахатости система. У том тренутку, ударио је једну студенткињу, која је од силине ударца завршила на крову аутомобила.

Али као да то није било довољно – возач је наставио да вози, док девојка није склизнула са крова и пала на тло. Након тога, кукавички је побегао са места несреће, остављајући иза себе крв и јауке.

Ова студенткиња је данас постала симбол све наше деце – деце која не траже ништа друго осим правде, достојанства и сигурности. Да ли је много тражити да млади људи могу мирно стати на тротоар, да се гласно изјасне против система који их гази? Да ли је превише очекивати да се нико не усуди да их повреди због лојалности некаквом вођи?

Док возачи, као овај данас, беже са лица места, многи родитељи остају пасивни. Гледају са стране, немо посматрајући како њихова деца излазе на улице, препуштена на милост и немилост безумника који се лојално поклањају власти. Где сте, родитељи? Докле мислите да ћутите? Да ли ћете ћутати и када будући ударац буде смртоносан?

Није први пут да млади гину, да их бахатост и безобзирност коштају здравља и живота. А све у име лојалности неком вођи, неком систему који не преза ни од чега да сачува своју моћ. Али докле ћемо бити саучесници у сопственој трагедији?

Ова девојка данас лежи у болници. Њена крв није само њена – то је крв свих нас. То је крв сваке мајке и сваког оца који се боји за своју децу. То је крв која виче из улица Београда, из улица сваког града у овој земљи. Виче: „Докле више?“

Докле ће се родитељи скривати иза затворених врата, докле ће грађани гледати како њихова деца сама бију битке? Јер, знајте, ако се не устанете сада, сутра можда неће бити никог да се бори за правду. Да ли ћемо чекати да се догоди најгоре? Или ћемо стати уз своју децу, заједно са њима, јер су они будућност коју морамо заштитити?

Ова земља припада њима, а не вођама и њиховим лојалним следбеницима. Родитељи, грађани, пробудите се! Придружите се својој деци док још има времена. Њихова борба је наша борба. Њихова крв је наша крв. Станимо заједно, јер само тако можемо победити.