Прочитај ми чланакОтац Гојко Перовић, ректор Богословије на Цетињу, оценио је да хаос у Црној Гори никоме добро не може донети. Неко ће рећи ово је борба за Цркву, а ја бих томе обавезно додао — и борба за Црну Гору која ће имати нормалне законе и поштовати основна људска права и Устав, закључује он.
Он је у интервјуу за Радио Београд рекао како је до нереда у Црној Гори дошло:
„С једне стране, на тако легитимне и јасне захтеве Цркве да је Закон о слободи вероисповести лош и да треба донети бољи, имате једноумну реакцију црногорских власти, где се ни између редова не појављује никакво питање да ли су можда погрешили и да ли 250 хиљада људи на улицама представљају знак да можда није требало да донесу тај Закон. У тако затегнутој ситуацији, потпуно је нормално и природно да спонтаност младости, духовитости и креативности и на тај начин протествује“.
Власти је дражи сукоб
„Са друге стране, отвара се простор, а има и смишљених акција које иду на провокације и заоштравање, како за тему не би имали Закон и мирне црквене литије. Да цитирам пријатеља — ако ми из Цркве нисмо позивали на то да литије буду без страначких и политичких обележја, онда ни море није слано“, каже Перовић.
„Све што иде у прилог стављања Закона у други план, није добро, ни за Цркву ни за народ. Јер неко из власти ће радије да се бави немирима, сукобима и тучама, него да га неко пита да ли си донео добар закон и хоћеш ли га поправити“, сматра он.
„Отворено тврдим да је властима у Црној Гори драже да има сукоба, јер показују потпуно одсуство жеље за дијалогом. И сада ове последње поруке које су нам послали, то је позив на разговор о примени Закона. То мало личи на неку непримерену трговину. Ми имамо нормалнији, легитимнији захтев – промените закон. А хаос у држави ником добро не може донети“, истиче Перовић.
Он подсећа да Црква непрекидно позива на миран и молитвен тон литија, али да чињеница да је све већи број људи на улици говори да је теже одржати поредак.
„Црква је одговорна за своје литије, а оне су и даље у црквеном и молитвеном тону. Међутим, литије су подигле и друго грађанство и омладину која жели да искаже и друго незадовољство. Тако последњих дана имамо бојење зидова у боје српске тробојке, које су истовремено и боје Краљевине Црне Горе. Те боје су нађене кад смо преносили посмртне остатке краља Николе из Француске у Црну Гору. Дакле, то није ништа против Црне Горе, а јесте буђење свести код те омладине. И на то имамо једну бесмислену, репресивну реакцију полиције, која сузавцем растерује ту омладину. А онда имамо још смешнију сцену да полицијска патрола чува бели зид. Да сад не набрајам каквих све графита има, каквих скарадности и неморалности, то се не дира“, објашњава он.
Легитиман грађански протест
Наравно, тробојка није старија од Француске буржоаске револуције, али, ако је и тако, она представља универзалне симболе слободе, братства и једнакост. Перовић наглашава да су литије које организује Митрополија већ месец дана откако је спорни Закон усвојен, легитиман грађански протест.
„Неко ће рећи да се народ пробудио, неко ће рећи да је чудо, неко, као власти у Црној Гори – политичке демонстрације обучене у црквено рухо, али сви који прате збивања ових месец дана се слажу да толико народа на улицама у Црној Гори никад није било. Било је музичких догађаја и спортских такмичења, били су и политички митинзи, али да истовремено тргови свих црногорских градова буду пуни и да се све одвија у мирном и молитвеном тону, то још нисмо имали. О томе сам причао и са неким НВО и грађанским активистима – сви имају само једно мишљење – да је у питању легитиман грађански протест верника и не само верника, него и људи који који се залажу за то да Црна Гора има нормалне законе, законе који не крше Устав и основна људска права. Онда се ту сабрало много људи и сви смо у истом тону. Неко ће рећи ово је борба за цркву, а ја бих томе обавезно додао и борба за Црну Гору која ће имати нормалне законе, поштовати основна људска права и Устав“, сматра Перовић.
Ту се увек мора рећи да Влада у Црној Гори претходних годину дана није хтела никакав дијалог, да је (не)вешто избегавала ситуације да се расправља и зато је то први аргумент против Владиног исказа. Јер, да су наше примедбе неосноване, напомиње он, сигурно бисмо лако разговарали и они би нам лако на то указали.
„Дакле, они су се нечега плашили. Наше су примедбе итекако основане. Реч је о кршењу основних људских права, о једнакости пред судовима, о праву на суђење, о уставној одредби да је забрањено дискриминисање и одредби да су црква и држава раздвојене. Све то овај Закон крши и то је лако и читљиво и ономе који није правник. Имате ових дана и чињеницу из црногорских медија – готово да не постоји правник, који је вољан и способан да такав закон брани“, рекао је Гојко Перовић.
