Pročitaj mi članak

Rat u Ukrajini će prerasti u nešto mnogo veće

0

Niko ne želi da zvuči kao prorok propasti, ali vreme je da se prizna puni obim onoga što se potencijalno odvija u Ukrajini.

Запад има историју наоружавања и подршке различитим групама у сукобима како би унапредио своју агенду. Недавни сукоб у Сирији је пример за то.

Међутим, овога пута Запад не наоружава и не подржава још једну отрцану организацију попут „Слободне сиријске армије“. Она наоружава и подржава другу највећу војску у Европи после Русије, или која је била друга највећа армија у Европи.

Све док Русија није покренула своју „специјалну војну операцију“, украјинске оружане снаге биле су веће од оних у Француској и Немачкој заједно. Са око 700.000, већина њих су били добровољци које су обучавале и опремале друге чланице НАТО-а.

Од тада је рат драстично смањио те бројке за више од 150.000, ако не и више.

До руске „специјалне војне операције“, континуирано војно јачање Украјине уз помоћ Запада, само је појачало забринутост Москве да ће се Кијев придружити НАТО-у. Дакле, заједно са упорним извештајима о прогону људи који говоре руски у источној Украјини, Москва је осећала оправдање да предузме акцију. Отуда руска „специјална војна операција“ у Украјини.

Међутим, Москва није у потпуности схватила пуни обим западних планова за Украјину. Јер баш као што су користили Слободну сиријску армију против председника Асада, Запад је намеравао да искористи украјинске снаге као заступнике против Русије.

Зато је Русија, када је покренула своју „специјалну војну операцију“ у фебруару 2022, то учинила са недовољним бројем људства. Није очекивала вођење дуготрајног рата, јер је Путин рачунао на брзо решење у виду ограничене војне операције.

У ствари, до априла 2022. чинило се да његови планови заправо функционишу, након што је председник Зеленски сигнализирао да је спреман да преговара са Русијом.

Након што је Борис Џонсон, изненађујуће ненајављено посетио Кијев, више није било говора о споразумном решењу са Москвом. Можемо само претпоставити, да је тадашњи британски премијер Џонсон упозорио Зеленског, да не улази у било какав мировни споразум.

Тек тада је Русија схватила против чега се заправо суочава, и тек тада је почела да мобилише довољан број људства.

НАТО се дуго спремао за овај рат против Русије у коме ће се борити до последњег Украјинца, јер Запад је годинама уназад одлучио, да је Русија највећа препрека његовим плановима за глобалну доминацију.

Сходно томе, као и у Сирији, договорено је да ће се и са Русијом бавити употребом „прокси рата“ за подстицање неслагања и сукоба међу различитим државама и етничким групама, које чине Руску Федерацију.

План је био распарчавање саставних делова Руске Федерације и то је оно чему смо сада сведоци са Украјином.

Морамо да схватимо да се води велики рат, који је однео стотине хиљада живота и послао више од 8 милиона избеглица у бекство. Штавише, ово је можда само почетак.

Путин и његови војни команданти сигурно су схватили, да је Запад главна покретачка снага сукоба. Дакле, ако Русија жели да то поправи, онда морају размишљати о суочавању са коренима рата, а то значи да руски војни команданти сада морају да размишљају о удару на Западну Европу и шире.

Карл Џонс блог