Прочитај ми чланак
У доба док Београд није био већи од данашњег парка Калемегдана, његову тврђаву је опасивао шанац, који је од 19. века затрпаван, пошто је будућа српска престоница почела да се шири. На том месту је настала бара, која се и даље звала Шанац, а за тај крај Београда се говорило да на њега људска нога неће крочити, а камоли становати.
Предосећајући ипак да ће ту бити важан део града, браћа Алекса и Стојан Симић, виђени људи и политичари у доба кнеза Милоша, одлучили су да подигну своје куће управо изнад Шанца. Алекса је једну кућу саградио 1840. на месту некадашње баре, и тако постао родоначелник Зеленог венца, данашње четврти у најпрометнијем делу Београда.
Бара која је стајала на месту данашњег Зеленог венца дуго је била омиљено ловиште Београђана на дивље патке и гуске.
Средином 19. века је планирана за исушује, јер је ту требало да почне градња Народног позоришта.
Од плана се одустало, а позориште је изграђено недалеко одатле, на данашњем Тргу републике.
У приземљу је отворио кафану, а први закупац била је једна Немица, госпођа Херман. Она је две године раније кренула са мужем шеширџијом и троје деце из отаџбине у Србију у потрази за бољим животом. Муж се успут разболео и умро. Супруга га је сахранила и наставила даље.
Како је од мужа научила шеширџијски занат, покушала је да се од њега издржава у Београду. Није јој ишло, па је закупила кафану од Алексе Симића. Госпођа Херман је била је веома вредна и уредна, и њена кафана је брзо дошла на добар глас. На спрату је држала собе за ноћење.
Уместо назива, она је истакла лимену таблу са венцем од зелено обојеног лишћа. Тако је кафана добила име Зелени венац, а према њој и околина. Кафана је преживела оба светска рата, а срушена је шездесетих година прошлог века да би се на њеном месту подигла аутобуска окретница.
Зелени венац се много касније прочуо према другој својој кафани. Звала се Златна моруна, и ушла је у историју као зборно место револуционара политичке дружине Млада Босна, који су становали у околним улицама.
У Златну моруну је у пролеће 1914. на име једног од чланова Недељка Чабриновића из Босне стигло писмо са белешком загребачког листа Србобран о доласку аустријског престолонаследника Фердинанда у Сарајево. Са Недељком су били младобосанци Трифко Грабеж и Гаврило Принцип. Тако је ова кафана на Зеленом венцу постала полазна тачка за атентат на Фердинанда у Сарајеву, Принциповом руком извршен, што је био повод за Први светски рат.
(vesti-online.com)
