Прочитај ми чланак

Quo vadis УНС?

0

Групно учлањење, сигурни гласови, преговори о коалиционим подршкама са фантомским групама, оптужујући мејлови и љагање противкандидата, припремање аутобуса којима ће се организовано кренути на гласање – све то смо већ видели у реалном политичком животу, у време избора. Када се, међутим, то дешава у најстаријем новинарском удружењу у земљи, заиста је немогуће не запитати се где се то УНС заправо запутио. И зашто је избор председника Удружења новинара Србије изненада постао толико битан да се кампања води свим часним и не баш часним средствима.

Како сазнајемо, ствари су се потпуно отргле контроли и постају све интензивније са приближавањем 29.маја када би на редовној Скупштини УНС-а требало да буде изабрано ново руководство удружења.

Најпре су из Београда нападнути челници огранка УНС-а на Косову и Метохији, Будимир Ничић и Живојин Ракочевић, које је актуелни председник УНС-а, Владимир Радомировић оптужио у мејлу који је достављен само одређеним новинарима, да су сепаратисти који покушавају да отцепе тај део УНС-а потпуно. Таква тврдња, ничим утемељена , имала је за циљ да код једног дела чланова УНС пољуља углед ове двојице значајних новинара са Косова и Метохије, чији значај за уопште постојање медијске српске сцене на Косову је немерљив, а што је аутору овог текста веома добро познато.

Као реакција на такве непримерене квалификације, уследила је кандидатура Живојина Ракочевића за председника УНС-а, коју је по правилнику Удружења потписало 50 чланова. Та кандидатура је као окидач покренула досадашњег председника Удружења, Владимира Радомировића, да крене у контра – кампању налик изборној политичкој. И као у цртаном филму, у читаву ту причу се умешао Зоран Величковић Зуја, лидер ПРОУНС –а, често помињано име у белој књизи злоупотреба медијских конкурса у Србији. Близак свакој власти, Зуја Величковић је добро проучио механизме изборних победа. Како сазнајемо, иза затворених врата догодио се састанак између Радомировића и Величковића са агендом надолазећих избора за председника УНС-а. Према нашим сазнањима, разговори између ова два удружења, једног репрезентативног и другог, које је до јуче и сам УНС означавао као „фантомско“, јер је настало са идејом намештања медијских конкурса, вођени су у смеру узајамне сарадње. Према договору, Величковић ће обезбедити масовно учлањење људи из медија у оквиру ПРОУНС-а (поред новинара, како сазнајемо, учлањују се преко ноћи и рачуновође, монтажери иако је то у супротности са правилима УНС), аутобусе којима ће се новинари превозити на изборни дан у Београд на Скупштину УНС, сигурне гласове новоучлањених чланова за Радомировића. Заузврат, како сазнајемо УНС би требало да погура улазак ПРОУНС-а у Савет за штампу, да их подржава као чланове комисија у министарствима а поред тога, наводно им је обећано и чланство у Управи Удружења. Као додатну услугу ПРОУНС од УНС-а тражи да га више не назива фантомским удружењем.

Поред Радомировића, састанак са Величковићем је имао и Нино Брајовић, генерални секретар УНС. У писаном одговору на питања које смо му упутили мејлом, Брајовић потврђује да је до сусрета са председником ПРОУНС-а дошло:

„У петак, 23.априла, видео сам се са председником ПРОУНС-а Зораном Величковићем, на његову иницијативу. Од њега сам сазнао да се претходно срео са председником УНС-а, Владимиром Радомировићем. Питао ме шта мислим о наставку сарадње са ПРОУНС-ом. Док је Величковић представљао Крагујевачку иницијативу имали смо споразум о заговарању да се 2 одсто локалних буџета одваја за локалне медије и да инсистирамо на закључењу гранског колективног уговора за новинаре и медијске раднике. Разговарали смо о њиховом евентуалном учешћу у раду Савета за штампу и Радној групи за безбедност и заштиту новинара. Рекао сам да мислим да треба да траже статус посматрача у тим телима, да треба да се профилишу у заштити новинара и да је то једини пут да постану видљиви. Рекао сам и да разговори о сарадњи имају смисла после наших избора а да његово (ПРОУНС-ово) давање подршке било ком кандидату УНС-а за председника, о чему је наглас размишљао није добро јер УНС треба да спроведе изборе без утицаја и мешања споља. О свему сам писао и председнику УНС-а, који се имејлом, сложио са мојим одговором Величковићу. “ – описао нам је Брајовић сусрет са председником ПРОУНС, Зораном Величковићем.

Иако смо питања упутили и председнику УНС-а Радомировићу и ПРОУНС-а Величковићу, они до закључења овог текста нису одговорили.

Било како било, процес масовног учлањења у УНС је дефинитивно започео. Тако се једног дана учланило 44 чланова из Тачно д.о.о., прекјуче су пристигле приступнице 26 радника РТВ Крушевца, а јуче су пристигли спискови нових чланова из Канала М из Параћина, као и из Аранђеловца, РТК, Шумадије, РТВ Врање. Буквално је за један дан учлањено још 60 чланова. Према нашим сазнањима, групно учлањење је иницирано и на нишкој телевизији Зона плус.

Читава машинерија је покренута да се обезбеди сигурна победа Радомировића на изборима за председника УНС а а да се при том обезбеди легитимитет ПРОУНС-у, кроз практично утапање у репрезентативни УНС.

Да ли је место председника новинарског удружења толико битно да би се прибегавало класичним политичким играријама којима сведочимо већ годинама уназад. Све је ту. Чак и аутобуси, којима ће се новопечени чланови довести до Београда да би заокружили унапред договореног кандидата. Да ли је то заиста потребно Радомировићу, главном и одговорном уреднику Пиштаљке, да апсурд буде већи, портала који се бави корупцијом?

Да ли је свестан шта шуровање УНС-а, са главним краком медијске хоботнице која пустоши медијске конкурсе широм земље уопште значи, односно шта би значило да им се допусти да на мала врата уђу у Савет за штампу, Радну групу за безбедност новинара или друга тела након вишегодишње активне улоге у намештању конкурса за пројектно суфинансирање?

Одговоре на ова питања ћемо извесно добити у данима који следе. Остаје, међутим, горак укус у устима јер се недопустиво понашање видљиво у политичком спектру Србије, сасвим извесно прелило и у друге сфере нашег друштва, а новинарство је једна од најважнијих.

Опасно је користити политичке матрице у наизглед безазленом надметању за првог међу једнакима у најстаријем и највећем удружењу новинара у Србији. И испод части је, и новинарске и људске.