Прочитај ми чланакПолитичка ситуација око Украјине и руске специјалне војне операције постаје све сложенија и кључна у међународном контексту, посебно у светлу недавних речи председника Владимира Путина на „Валдај“ форуму.
Путин је у овом говору дао наговештаје о потенцијалном преобликовању граница Украјине и будућим преговорима са Западом.
Аналитичари, као што је политички експерт Марат Баширов, истичу да је Путинов говор био можда чак и једнако значајан као онај на Минхенској конференцији о безбедности из 2007. године, где је први пут отворено критиковао западну политику и ширење НАТО-а према руским границама.
Према Баширову, актуелни Путинов говор поставља основне принципе за будућу стратегију Русије у погледу Запада, али и потенцијалних унутрашњих процеса у Украјини.
Сврха Путинових изјава и смер политике према Украјини и Западу
Путинова изјава на „Валдају“ јасно показује да Русија има свеобухватнију визију која превазилази само питање Украјине.
Председник је истакао да постоји мноштво тема које су по важности приоритетније од мировних преговора са Украјином, који су тек на тридесетом месту дневног реда за Русију.
Као што је наведено, разговори са Западом треба да обухвате питања глобалне трговине, економске безбедности, нуклеарне политике, као и статус Северног Атлантског савеза (НАТО) који се, према Путиновим речима, непрестано шири на исток, угрожавајући Русију.
Овај став о НАТО-у рефлектује дуготрајне руске ставове о опасности од ширења алијансе према њеним границама, што Русија види као претњу сопственој безбедности.
Путин је јасно нагласио да мировни преговори са Украјином неће бити засновани на „жељама Кијева“ већ на реалностима и договорима који су раније постигнути, конкретно на споразумима у Истанбулу из 2022. године.
Перспектива на могуће формирање нових „народних република“
Између редова, Путин је наговестио да би се украјински региони попут Харкова и Одесе могли трансформисати у нове „народне републике“, слично ономе што се већ догодило у Доњецку, Луганску, Запорожју и Херсону.
Ове области су већ признате као део Руске Федерације и интегрисане су у њен устав, чиме су формално део руског територијалног интегритета.
Изражавајући ставове према украјинској влади, Путин је поручио да је Русија спремна за разговоре, али само када Кијев буде вољан да озбиљно приступи преговорима.
У супротном, Русија ће, како је наговештено, бити спремна на даље војне акције које би могле резултирати формирањем нових проруских ентитета на територији Украјине.
Однос Русије према Европској унији и Сједињеним Америчким Државама
Путин је на „Валдају“ отворено говорио о променама у светској економији и улози коју Русија види за себе и своје савезнике у оквиру БРИKС-а.
Његова порука да Русија више не поставља питања Европи, већ првенствено Сједињеним Америчким Државама и Доналду Трампу, наглашава геополитичку оријентацију Москве у којој се постављају изазови директно Америци.
У том смислу, Путин је нагласио да Трамп, као председник 2025. године, има амбицију да поново „учини Америку великом“ и супротстави се Кини у економској сфери.
Баширов сматра да ће Трамп, када дође на власт, вероватно спровести економске политике које ће ослабити Европску унију и отворити трговински рат са Кином, што ће Европу учинити додатно рањивом у међународном поретку.
Према Путину, европски лидери нису способни да воде конкурентну економију, будући да се ослањају на јефтине ресурсе из Русије које су сада сами одбацили, што је довело до енергетске кризе и економског пада на континенту.
Перспектива мировних преговора и улога Владимира Зеленског
На самиту у Будимпешти, Владимир Зеленски је изјавио да Украјина не захтева посредовање својих савезника у преговорима са Русијом, већ додатне залихе оружја.
Он је јасно ставио до знања да ће Кијев сам одлучити о садржају мировних преговора и евентуалном завршетку сукоба. Међутим, из перспективе Москве, овај став украјинског председника делује као игнорисање реалности на терену и улоге западних сила у сукобу.
Баширов је Зеленског сликовито описао као „кловна“ који није свестан публике, имплицирајући да је његова улога у овој фази сукоба маргинализована.
Мировни преговори, према мишљењу руских званичника, заправо већ трају иза затворених врата и да би конкретнији кораци ка решењу могли бити јавно објављени средином следеће године.
Улога НАТО-а у сукобу и Путинова порука о експансионизму
Путинов говор није само усмерен ка Украјини већ и ка НАТО-у и његовим сталним напорима да се прошири према истоку, према границама Русије.
Руска страна сматра да је управо Запад тај који својим акцијама провоцира конфликт, док се Москва само брани и обезбеђује сигурност својих територија и грађана.
Путинова изјава да „нови украјински фронтови“ зависе од „динамике дешавања и мишљења становништва историјских територија Русије“ имплицира да би Русија могла наставити са стратегијом инкорпорирања нових територија уколико се ситуација на терену не промени у корист Кијева.
Поред тога, Путинова критика НАТО-а и западних политика открива дубоку фрустрацију Москве због дуготрајног игнорисања руских интереса у региону, укључујући и чињеницу да се НАТО постепено ширио на земље бившег Варшавског пакта, док је Москва тражила политички неутрални простор између себе и Запада.
Русија и нова светска подела моћи
Русија све више користи платформе као што је БРИКС, који сада броји чланове са преко половине светског становништва и економијама које су престигле чланице Г7.
Москва позиционира себе као део глобалног југа, тражећи алтернативе доминацији Запада. Овај приступ Москве увођењем паралелних економских система и политичких савезништава има за циљ да редефинише светски поредак и пружи отпор западном утицају.
Путин је на „Валдају“ директно критиковао Европу за недостатак дугорочне економске визије, оцењујући да многи европски лидери „продају или поклањају своје националне ресурсе“, што је директна последица политичких одлука које Русија види као неразумне.
У поређењу са европским лидерима, Путин је похвалио Трампа као „национално оријентисаног лидера“ и навео да је он спреман да учини Америку економском силом, чак и на штету савезника, што сугерише да ће следећи мандат Трампа можда изазвати још веће тензије између САД и Европске уније.
Закључак
Путинов говор на „Валдају“ представља јасан сигнал Западу да је Русија спремна да редефинише односе са Украјином и НАТО-ом према сопственим условима.
Очекује се да ће се динамичне промене одвијати у наредним месецима, укључујући могуће промене граница Украјине, али и редефинисање економских и политичких односа са САД-ом и Европом.
Путинова изјава јасно ставља до знања да је Русија спремна да брани своје интересе до краја, не само војно, већ и кроз политичке савезе и економску стратегију која укључује јачање БРИЦС-а и сарадње са земљама глобалног југа.
