Прочитај ми чланакПушка којом је Урош Блажић, оптужени за масакр у Дубони и Малом Орашју, починио злочин, била је у власништву Војске Србије и предата је компанији "Југоимпорт" још 2009. године. Како је завршила у рукама масовног убице требало би да буде утврђено у даљем току поступка који се у четвртак наставља пред Вишим судом у Смедереву, али у просторијама Специјалног суда у Београду.
Суђење Урошу Блажићу за масакре у Дубони и Малом Орашју наставља се у четвртак пред Вишим судом у Смедереву, али у просторијама Специјалног суда у Београду. Једна од тема која се провлачи од почетка поступка свакако је и питање оружја које је пронађено на имањима породице Блажић непосредно након масакра. Тако је покренуто и питање пушке којом је почињено масовно убиство.
На претходним рочиштима јавност је сазнала да је откривен серијски број пушке којом је почињен масакр, те је суд наложио да се преко њега открије где је последњи пут забележена у систему. Након тога, суду је достављен извештај Војске Србије у ком је речено да је пушка још 2009. године предата државном предузећу „Југоимпорт“ које се бави прометом наоружања и војне опреме.
Адвокати породица убијених и рањених одмах су затражили да се утврди како је пушка, која је предата државном предузећу за промет оружја завршила у рукама цивила, и то масовног убице, а суд је потом наложио даље радње.
Мистерија три камиона
Такође, на рочиштима се више пута покретало и питање три војна камиона који су дан након масакра, а пре него што су припадници Министарства унутрашњих послова, према сведочењима чланова породица убијених, свраћали у двориште Урошевог оца, Радише Блажића, који је другоокривљени у поступку.
У истом извештају Војске Србије, који је достављен суду, наведено је да су војни камиони, који су виђени дан након масакра у околини Смедерева и Младеновца били на редовном путу из касарне у Панчеву до касарне у Младеновцу.
„Пуцало се као да је ратно стање“
Иначе, осим што су породице убијених говориле о три спорна камиона Војске Србије, тврдили су у више наврата и да су одраније знали да су куће Блажића пуне оружја и да се њима и сам Радиша хвалио, посебно када попије. О томе је на суђењу говорио и Стефан Марковић, ком је Блажић убио двојицу браће.
„Познајем их свој цео живот, нисамо се дружили. Живим неких 600 метара од њих. Нисмо били никада у сукобу. Сваки Божић, Нова година, пуцало се као да је ратно стање. Био сам на свадби Урошевг брата, тада се такође пуцало, био сам тамо. Били су сви ту, пуцали су сви. Урош је још као мали пуцао из пиштоља, ја сам то лично видео. Пуцњава је била када су славља и празници, пуцало се рафално и појединачно. Сви су се плашили, пуцали су сигналне ракете, људи су се плашили да им не запале сено. Њива ми је преко пута њихове куће“, испричао је Марковић.
Бомбе из касарне
Сведок Светозар Милетић, војно лице и колега оца оптуженог убице, говорио је на претходном рочишту о бомбама које су нестале из војног објекта. Објаснио је да Радишу познаје од 1997. године, када су заједно служили у Руми.
„Када су у питању нестале бомбе, то се догодило у Буђановцима 1999. године. Блажић је био командир чете и добио сам наређење да задужим две ручне бомбе и 150 метака за аутоматску пушку, како би он имао средства за личну одбрану на терену. Отишао сам са двојицом војника који су били на одслужењу војног рока до магацина. Видео сам да су у једном сандуку бомбе биле покидане и преврнуте, али нисам одмах схватио да недостају. Касније сам приметио да су неке нестале са кутијом, док је негде остала кутија без бомбе. Чини ми се да је нестало 11 комада“, испричао је на претходном рочишту.
Рекао је да су пред судом била четири лица, међу којима је био и он, док Блажић није био присутан. Међутим, истакао је да има сазнања да се и против Радише Блажића води поступак због нестанка оружја.
„Радиша Блажић је као и све старешине имао задужену аутоматску пушку и пиштољ. Ја сам му то издавао и ја сам био задужен и за враћање, то је стајало у магацину. Поменуте бомбе спадају у војно наоружање, али моја јединица је располагала само са М-75. Радиша је у Руми био командир артиљерије. Као старешини били су му доступни магацини са наоружањем, али углавном уз моје присуство“, испричао је сведок. Додао је да су новчано кажњени због нестанка бомби.
„Дисциплински поступак покренула је бригада из Сремске Митровице. Блажић се није узбудио због недостатака, а на моје инсистирање да се покрене поступак, учинио је то тек седам дана касније, када смо известили о нестанку. У касарни је било преко 200 људи. У тренутку нестанка, сва убојна средства била су код мене, нису била закључана, па је свако могао да дође до њих“, рекао је Милетић.
Тужилац Иван Конатар је нагласио да је Радиша Блажић тврдио да му ништа о нестанку оружја није познато, а да исказ сведока сугерише да његов исказ није био искрен.
Војници причали да Радиша шверцује оружје из Хрватске
На једном од претходних рочишта говорио је и Предраг Пухач, запослени у Војсци Србије, којем је Радиша Блажић био један од надређених у току ратних дејстава на територији Хрватске.
„Те 1994. године, потпуковник је дошао на привремени рад и тада сам га упознао. Тада сам чуо од Радише да је био у Источној Славонији, где је владао хаос и да је могао да узме шта год хоће, укључујући оружје које је Војска Југославије прогласила некорисним. Радиша се тада хвалио да могао да узме колико год жели оружја, а војници су причали да се бави шверцовањем наоружања. Код њега су једном приликом пронађене две пушке, које више нису могле да се нађу у магацинима ЈНА, већ код хрватских побуњеника“, испричао је Предраг Пухач.
