Прочитај ми чланакПосле чудовишног монолога на јавном сервису, многи су код АВ уочили јасне знаке озбиљних оштећења. Није вероватно да су ти сигнали, који долазе из простора дубоке таме сасвим нови, али је сигурно да су све чешћи. Уз помоћ такве сакатости још из нежних година, он је и заузео власт. На врхунцу испољавања неповратног квара свакако ће пасти, и то јако гадно.
Нисам склон да пратим, у суштини хумане идеје изнесене овде о правди за Вучића, нити бих трагао за објашњењем симптома који налажу да пацијент буде збринут у мекој соби, уз јака средства за ублажавање махнитости. То се углавном чини пост фестум, кад несрећника доведу пред душевног доктора. Прве дијагнозе постављају рођаци, пријатељи и сви који виде да нешто много није у реду, а то што виде не може се сакрити. Скоро без изузетка се потврђује да су те лаичке процене сасвим тачне.
Али овога нико нигде не доводи нити одводи, нити се забринута струка оглашава. Све је у реду, идемо даље, сви ћутимо, пацијент држи говоре и не зауставља се. Сувише је доцкан да се читав мрзилачки и рушилачки поход по Србији оправда само болештином онога који разара. Мирно посматрање лудака који спроводи своје идеје над ухапшеним друштвом, сведочи о тешкој болести друштва.
Ако Пацијент од Србије заиста иште специфичну негу а не добија је, нисмо у томе нимало оригинални. Историја је пуна лудих владара, уз њих АВ би могао да прође као Соломон, све док се не види стање ствари.
Краљ Ерик XИВ од Шведске био је шизофрени параноик, уверен да ће га убити они који се смеју, па је он убијао њих. Био је уверен да је сам себи брат.
Египатски краљ Фарук И је уз друге одлике, био луди клептоман. Па је погодност да се сретне са Черчилом искористио да му украде џепни сат.
Француски краљ Шарл ВИ је од лудила заборавио да је краљ, завијао је око двора као вук, и био уверен да је направљен од стакла.
Енглески краљ Џорџ ИИИ, ретко је излазио из властитог света маште, планирао је да потопи Лондон, и редовно се искључивао из стварног живота. Био је инспирација за настанак чувене серије Црна Гуја.
Узгред наш Болдрик, који се зове Горан Весић, спрема се да сече Кошутњак, и сам је свој Тасманијски ђаво.
Ово су само неки бизарни примери из богате галерије лудих владара. Но, да ли је то нека утеха за нас, уз олакшавајуће сазнање да овај (још) не убија кад му се смеју, и не мора да буде свој брат, јер брата има. Није баш од стакла, мада ко би га знао. Намерава да поплави Београд. Не завија као вук, али завија. Сатове не краде, али пензије да. Њему помоћи нема и не заслужује је.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 7, 2020
После ратова, ломова и погибије, слављења злочинаца и лицитирања чији су зликовци хуманији, убиства премијера, уз накнадну беатификацију његових убица, чини се да је долазак АВ био логичан. Социопата, патолошки лажов и митоман, мрзилац свега око себе, чак и оних који га мрзе а понашају се као да га воле. На врхунцу парадокса, појава достојна презира, постаје носилац презира према свима и свему око себе.
Владар који нас је удаљио од свих суседа, од света и сваке реалности, угушио идеју о томе да било шта може буде другачије. Уверио поданички слој грађанства да је непобедив и несмењив. Покушао да докаже како је његово лудило сврховито и пролазно, и да усрећује Србију, насупрот његовој мржњи и уверењу да је тај иначе неподношљиви лик неодољива инспирација.
Одгајио је колонију ментално себи сличних, неписмених креатура које на најгори начин тумаче његове најгоре испаде, гадне житеље његових телесних шупљина, чопоре таблоидних добермана и других џукела, које су спремне на све: да урлају, али и да подвију реп и нестану кад газда буде смакнут с власти.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 7, 2020
На престо га је довела логика највећег зла, а не само демонска снага лудила; иста логика ће га оборити. Зло је акумулирано као медијска цензура, одузимање слобода, пљачка огромних размера. Организација државе као мафијашке групе, гажење устава и свих норми. И социјална пареза друштва.
И коначно пандемија, њен планирани узлет у Србији као есенција свега што је наведено и онога што није. Луди краљ је очито планирао слободно ширење болести као средства за контролу страха, који ће он сузбијати својим паничним деспотизмом и новим историјским подвизима. Али, ова се агонија више не да контролисати, створ је коначно постао предмет од стакла и свакако ће се разбити, ломећи све око себе.
Више није важно је ли он луд или није, свеједно је хоће ли га лечити или ухапсити, хоће ли то учинити противници или поданици. Али нешто од тога би морало да буде најава спасења и то одмах.
