Прочитај ми чланак„Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, Слободан је и неустрашив као Бог, А презрен и гладан као пас.“ (Петар Кочић)
Ко су студенти Србије?
Деца људи који тешко раде, од себе закидају док једу да би им деца имала залогај, људи које је покрала држава, презадужила их, али који с поносом усправно и још увек стрпљиво стоје;
Млади људи чисте савести, здраве памети, топла срца и племените душе;
Још незапослени, тако да нису могли бити затровани непотизмом, полтронством, страхом од послодаваца и каријеризмом;
Оцене на испитима плаћају својим трудом и знањем;
Немају купљене ни оцене ни дипломе;
Слободни од кредитâ за кућу, кола и путовања;
Жељни знања и пословâ у којима ће моћи да допринесу Отаџбини;
Пробуђени страхом да ће да се обрукају пред прецима који су се дивовски борили за опстанак народа и будућа поколења;
Кивни на аутократију, бирократију, корупцију, аутошовинизам, лажи, преваре и неизвесност;
Осим Отаџбини, својим родитељима и професорима, никоме ништа не дугују, тако да немају потребу да се било коме додворавају;
Будућа српска армија, која је свесна да јој је обавеза да се одазове на мобилизацију у одбрани Истине, Слободе и Отаџбине;
Спремни да се голим рукама хватају за вратове са непријатељем, да ноктима ору и копају родну њиву још не отровану и да од тога живе;
Спремни да Србију изукрштају својим маршевима, свесни да је прадедовима и дедовима било много теже преко албанских гудура, српских планина, шанчева и ровова;
Скоро сви православни Срби (уз поштовање према свима који то нису), нису гомила неких религиозних људи, већ јагњад у стаду Цркве Светосавске, али збуњени тиховањем мајке Цркве у најодсуднијим временима новије историје српског народа;
Као будући професори, научници, лекари, инжињери, правници, геолози, уметници, генерали, стратези, браниоци Отаџбине, свесни су да на њима лежи опстанак српског Рода;
Клањају се пред сенима најмлађег подофицира у историји овога света Момчила Гаврића и најодликованије хероине света Милунке Савић, спремни да следе њихове примере;
Нису подстанари под небом Србије и не желе да то постану у некој туђој држави;
Млади људи, синови и кћери најинтелигентнијег народа на свету, који су Србију окитили златним одличјима у међународним такмичењима у математици, физици и многим спортским надметањима, не желе да своје знање и своје способности поклоне другим државама и народима, који ће их држати као људе другог реда. Својим знањем и домаћинским трудом желе да обогате и унапреде своју Србију, у којој желе да живе срећни и слободни и у том духу подижу своју децу.
Зар се ови и овакви млади људи могу назвати усташама, фашистима, шљамом, нижим слојем друштва, плаћеницима, издајницима, итсл.? Уколико, подржани старцима, земљоделцима, учитељима и поштеним људима из народа, студенти не изборе вођство државе које је свесно својих обавеза и савесно у раду и које ће све оне који их овако називају и њихове сараднике да уклони са кормила лађе српскога народа, коју вртлог матице вуче у понор, онда… Не знам да ли сам Бог зна!
Аутор је српски свештеник и писац
