Протојереј Горан Ковачевић: Крај п(л)андемије или нешто ново

08:00 19.03.2023.

Важно је да се не руководимо страхом, већ вером и оптимизмом, јер Христос победи свет

Како ствари сада стоје, назире се крај такозване пандемије, тј. oвог двогодишњег циклуса. Све већи број земаља на Западу суспендује, напрасно, све ковид рестрикције – полицијски час, растојање, маске, ковид пасоше и кампање за вакцинацију. Надам се да ће и наш народ у Аустрији и Немачкој моћи да одахне, да ће тамошње власти суспендовати закон о обавезној вакцинацији.

Овде у Холандији су у току попуштања рестрикција од стране власти, и наговештавају се све већа – али не и потпуна. Још ће увек у употреби бити ковид пасоши за улазак у поједине објекте. Оно што је мање познато, па и самим Холанђанима, јесте да им у садашњој влади има јак табор поборника дигитализације новца, тако да ће они гледати да што дуже истрају у преваспитавању народа, односно навикавању на дигиталну идентификацију, а то је, за сада, ковид пасош. А циљ је да то прерасте у стварни пасош, за путовања, али и дигитални новчаник и медицински или здравствени картон.

Зашто се тако преко ноћу укидају мере? Наводно је, с једне стране, вирус мутирао – омикрон више није тако опасан, болнице више нису тако оптерећене – док је, с друге стране, вакцинацијом и путем обољевања па оздрављења, стечен имунитет, или природна отпорност код неких, а све укупно колективни имунитет. А биће да је била процена код оних који су руководили овом пандемијом да је све већи број људи почео да прозире ову ковид агенду, и, да се све не би сасвим оголило, почиње се са проглашавањем краја пандемије. Претпостављам да су задовољни степеном вакцинације и прихватањем наметнутих мера – а, у ствари, степеном грађанске послушности.

Многе западне такозване демократске владе су прекорачиле своја досадашња овлашћења у протеклом периоду и у приличној мери угрозиле слободе народа, а тај исти народ то без неког великог отпора прихватио. Дакле, корак број један је остварен – ударени су темељи за будуће деловање.

Шта је корак број два? Па, да народ, који је уморан од свега, и помало ошамућен, не би добио много времена за анализу овога што се десило, тј. да се не осврће превише уназад, да не би којим случајем открио некакво мешетарење. Ево, већ се изазива сукоб са Русијом због Украјине, и сада ће медији да народ плаше ратом – ратом великих размера и, потенцијално, великим бројем жртава. И не би ме чудило да до рата, али ограничених размера, заиста и дође. Народ и даље, можда још више, је упућен на своје владе.

И док ће медији сејати страх од конфликта са Русијом, дешаваће се – и увелико се дешава – нешто пресудно за време након окончања пандемије, а можда и тог, краткотрајног рата. То, такође, припада другом кораку – а можда чак и трећем. А то је да је од децембра 2021. године у току процес пребацивања надлежности за борбу против будућих пандемија, које сада припадају државама, односно њиховим владама, под окриље Светске здравствене организације.

Сто деведесет четири чланице СЗО су по том питању постигле договор. Основано је међувладино преговарачко тело и први састанак им је за који дан, а други негде у августу, да би после та два састанка имали предлог на папиру, који ће у једном тренутку прерасти у један за све обавезујући међународни закон – значи, изнад сваког националног закона.

Шта је циљ? Под изговором координисане, наднационалне, што ефикасније борбе против будуће пандемије, која, према напорима које чине, сигурно неће изостати. Ствара се Министарство здравља у будућој једној светској влади.

Наставиће се, наравно, са дигитализацијом новца и куповином и продајом без папира и кованица, и промовисањем нових технологија, које ће нам, наизглед, олакшавати живот, лако ћемо их прихватати, наравно, и од њих ћемо све више зависити, док у једном тренутку не постанемо овисни.

Иако ће многи можда моћи да одахну од свих ових ковид мера, не опуштајмо се превише – на првом месту ми, православни хришћани. Послужимо се временом које је пред нама. Да се покајемо, исповедимо, да се вратимо чувању Заповести Господњих, тј. да обновимо или продубимо своју заједницу с њим. Шта каже Господ? Царство Божије је унутра у вама.

Значи, кад се Дух Божији, Свети Дух, усели у човека покајаног, и који пази на Заповести Божије, нестаје сваки страх, зебња или стрепња. Тачно знаш шта треба да радиш. Искористимо, дакле, и ово време да због своје деце направимо себи и њима одступницу у Матици, и да се можда организујемо у некакву православну задругу или нешто слично.

Даће Бог, ако се будемо молили, да нам постане јасно како то треба да радимо. Важно је да се не руководимо страхом, већ вером и оптимизмом, јер Христос победи свет.