Pročitaj mi članak

Proti Džomiću otpozdrav na tekst: Nije svaki Sabor sveti–neki su bili i razbojnički

0

Protojereju-stavroforu dr Veliboru Džomiću pripao je nezahvalan zadatak da (pokuša da) odbrani odluku Sabora SPC o davanju autokefalnosti tzv. Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Dobro je što je crkveni vrh odlučio da prestane da se „pravi mrtav“, a zaista je loše što je prota Džomić hrišćansku ljubav – o kojoj toliko zbore – sačuvao samo za makedonske nepokajane raskolnike a ne i za nas kojima je ta saborska odluka odmah unela nemir i hladnoću u srca (koji dolazi od „oca laži“, jer kako reče sv. Serafim Sarovski – „Bog je oganj koji zgreva i razbuktava srca i utrobe. Dakle, ako u svojim srcima osećamo hladnoću [ta] stud dolazi od đavola, jer je đavo studen“). Osim packi prema nama niščima i neposlušnima, protojerej-stavrofor Džomić počastio nas je i pravnim paragrafima, ali i izvesnom odvojenošću od naroda za koju verovasmo da je rezervisana samo za Vatikan:

„Ни за једну саборску одлуку није предвиђена претходна јавна или унутарцрквена расправа. Ни овом случају није постојала обавеза да се шира или црквена јавност претходно упознаје с предметном темом, нити да се пак прибављају мишљења од лица која нису чланови тог црквеног органа. Саборске одлуке се обзнањују после, а не пре њиховог доношења.“

У преводу – „црквени орган“ донео одлуку, тако нам се могло, ваше је само да „аминујете“!

Прво, ако нисте морали нас да обавестите – зашто се одлука практично крила и од (нижег) свештенства, чак и оног који је требало да служи Литургију на којој је уручен томос? Ако тој (неправославној) тајновитости додамо и податак да је патријарху Порфирију и архиепископу тзв. МПЦ Стефану прва честитала енглеска амбасадорка – мора се поставити питање у чијем је интересу деловао највиши „црквени орган“ СПЦ?

Ван горњих спекулација, и као друго, цитирамо став почившег владике Атанасија (Јевтића):

„Зато немојте много да верујете изјавама ни Синода, Српска црква није у изјавама и у ставовима… Који је званични став Синода?! Народ је умео и одлуке Васељенских сабора да обори јер нису одражавале народе. Православље је нешто друго него званичне изјаве Ватикана, Уједињених нација, владе, Синода… Ја вам то говорим као православни теолог, пре свега. Знам шта говорим. Говорим и као владика…“

Треће, ако др Џомићу (и вишим црквеним лицима) није довољан ауторитет владика Атанасије, можда јесте Свети Сава? Из Законоправила (подвлачења наша):

„Нека се зна и то да у том граду Ефесу бјеше Четврти сабор, при истом цару Теодосију Млађем. Но, то би разбојнички сабор зломислећег Диоскора и умишљено мудрог Евтиха, и јерес утврди. Би изобличен и од Саборне и Апостолске Цркве извргнут.“

ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

„Потом се окупи Четврти свети и васељенски сабор у Халкидону, како би се просудило о ономе што се урадило против светог оца Флавијана на сабору који је по други пут одржан у Ефесу од стране Диоскора. Овај је свети сабор осудио и проклео Диоскора и његовог једномишљеника Евтиха, као и други сабор, који су они незаконито и на разбојнички начин одржали у Ефесу, како смо већ рекли“ (Зп 2019: 8-9).

Ми ову одлуку сматрамо штетном за Цркву и народ и не прихватамо је!