Pročitaj mi članakZakon o slobodi veroispovesti, nedavno usvojen u crnogorskom Parlamentu, izazvao je proteste u Crnoj Gori i na Balkanu, ali i u Italiji, gde je udruženje „Glas u tišini“ (Una voce nel silenzio) izrazilo solidarnost sa Srpskom pravoslavnom crkvom, uz poruku da ne žele da Crna Gora postane novo Kosovo.
олонтери из удружења „Глас у тишини“, који су посвећени одбрани хришћанских заједница широм света, окупили су се испред Конзулата Црне Горе у Милану, како би исказали неслагање са Законом о слободи вероисповести. Закон који је усвојен 27. децембра резултирао би одузимањем све црквене имовине стечене до 1918. године. Поводом контроверзног закона у Црној Гори, Спутњик је разговарао са Стефаном Павезијем, председником удружења „Глас у тишини“.
„Удружење помаже прогоњеним хришћанима широм света, а тренутно је активно у Сирији, Палестини и на Косову“, каже Павези.
Протести испред Конзулата Црне Горе у Милану
На који начин помажете људима?
— Предлажемо неке иницијативе у Италији током којих позивамо стручњаке и волонтере који су били на тим територијама да кажу шта се дешава, и затим прикупљамо и средства за помоћ. У Палестини смо обновили фудбалски терен, у Сирији помажемо при обнови цркве у Хомсу, док смо на Косову помогли у неколико српских школа и енклава. Тренутно планирамо да отворимо канцеларију на Косову за српску децу.
Волонтери из италијанског удружења „Глас у тишини“, који су посвећени одбрани хришћанских заједница широм света, окупили су се испред Конзулата Црне Горе у Милану како би исказали неслагање са Законом о слободи вероисповести.
Испред црногорског конзулата у Милану одржани су протести. О чему се тачно ради?
— У црногорском Парламенту је 27. децембра усвојен Закон о слободи вероисповести, а током заседања ухапшени су српски посланици. Постоје чланови у овом Закону који јасно говоре да имовину Српске православне цркве стечену до 1918. године — држава може да заплени. Наравно да је то апсурдно за Српску цркву, о чему сведоче протести у Србији и Црној Гори, али је и апсурдно и за нас који желимо да сачувамо хришћанске заједнице које су прогоњене широм света. Сматрамо да би Закон о слободи вероисповести требао да гарантује места богослужења религијама које су заступљене у тој држави, а не да их одузима. Стога смо дошли пред Конзулат Црне Горе — да мирним путем изразимо наше неслагање са овим законом.
Сматрате да је највећа опасност овог закона да Српској православној цркви могу бити одузета места за богослужење?
— Тако је! Плашимо се да ће настати ситуација као на Косову, да ће ислам почети да преовладава, са свим пропратним проблемима. Пошто Црна Гора игра за Запад, желели бисмо да спречимо да постане ново Косово.
Већ годинама на Косову помажете српским енклавама. Које су највеће потешкоће са којима се суочава српско становништво?
— На Косову су енклаве одвојене. У питању су мала села са већинским албанским становништвом. Имају економске потешкоће, врло често не могу да раде, и живе од помоћи која долази из Србије. Већина омладине одлази када види да је тешко наћи посао.
Ми помажемо људима који одлуче да остану, а посебно помажемо школама. Верујемо да кроз културу можемо променити овај менталитет и да можемо успети у оживљавању Косова, на коме се налазе бројни манастири српске, али и европске културе. На Косову постоји велики проблем исламског екстремизма и дроге. То је држава преко које иде већина канала за трговину дроге који стижу у Европу. Затражили смо од посланице италијанског Парламента Силвије Сардоне, која је била на Косову током избора, појачану контролу Европске Уније над овом територијом.
