Прочитај ми чланакВукмир Цветковић, први Србин осуђен за ратни злочин на КиМ. Тукли су ме и мучили свакодневно, али нису успели да ме сломе
Пуних седам година робијао сам ни крив ни дужан. Али знајући да сам без кривице осуђен, нисам желео да прихватим ни помиловање, већ сам одлежао читаву казну.
Вукмир Цветковић провео је у албанским казаматима седам година – Фото Приватна архива
Овако прича, за „Новости“, први пут за медије, Вукмир Цветковић (50) из Клине на Космету. Први је осуђени Србин за ратни злочин на Космету. Године је одробијао по албанским казаматима, за које тврди да су гори од „Гвантанама“.
Ухапшен је на основу тајне оптужнице која је почела да се монтира 2004. године, када се међу првима вратио у село Бича код Клине, јер му је кућу у граду узурпирао Албанац.
Његов самоиницијативни повратак очито је сметао Албанцима. Још већи гнев Албанаца навукао је када је после шестомесечног курса постао први Србин припадник косовске полиције у Клини, где је требало да постане и заменик командира станице полиције.
– Моје присуство у станици полиције и изласци на терен сметали су не само мојим колегама, већ и Албанцима који су тада нападали готово свакодневно српске повратнике, крали њихову имовину и готово свакодневно пуцали на наше куће и физички нас нападали. Био сам непожељни сведок – наставља Вукмир своју исповест за „Новости“.
Оптужница против њега дефинитивно је скројена када се усудио да уђе у своју кућу у Клини и Албанцу узурпатору постави рок за исељење.
– У тих шест месеци колико сам радио као припадник косовске полиције, готово да није било дана да Срби нису били мета напада. У међувремену сам се из околине Биче вратио у своју кућу у Клини, али нисам у њој дуго боравио јер је уследило хапшење на основу оптужнице којом су ме теретили да сам наводно протеривао Албанце и палио њихове куће, што је окарактерисано као ратни злочин против цивилног становништва – наставља да износи своју драму Вукмир.
Припадници полиције који су га пратили од затвора до суда непрестано су га тукли и шутирали, а лисице су му стављали на руке и ноге.
Судски поступак против њега почео је 2008. године у суду у Пећи, где су га по доласку у притвор одмах претукли.
– Специјалци РОСУ претукли су ме поломивши ми више ребара. У једном тренутку мислио сам да ћу се поздравити са животом јер нисам могао да дишем – присећа се мучних детаља Вукмир.
Потом је пребачен у приштински Окружни затвор, где му је указана прва помоћ. После неколико месеци је из Приштине, због сталних напада осталих албанских затвореника, пребачен у затвор у Косовској Митровици, где је одслужио остатак казне од седам година. Вукмир каже да никада није желео да се жали на услове, па ни на то што невин робија.
– Нисам желео да секирам старе и болесне родитеље, а највећу подршку све време, и током суђења и током боравка у затвору, пружао ми је адвокат Љубомир Пантовић из Косовске Митровице, који је покушао све да ми смањи казну, али је судско веће Еулексовог суда очито било инструисано од стране Албанаца – закључује Вукмир.
Изашао је на слободу 2016. године.
Уверен је да ће оне који су му нанели неправду и одузели седам година живота казнити сам Бог, пошто се уверио да овоземаљске правде нема или је тешко доступна.
БЕЗ ДОКАЗА
Вукмир тврди да никаквих доказа против њега није било. Током читавог доказног поступка, иако је то судска обавеза, нису га одвели на место на које је наводно палио албанске куће, правдајући то недостатком безбедности. Сада размишља да због боравка у затвору тужи косовско правосуђе међународним судским истанцама.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
