Прочитај ми чланак

ПРОФЕСИЈА ВИСОКОГ РИЗИКА: Већину српских владара смо убили или свргнули с власти

0

Списак трагичних судбина иде од Стефана Немање па све до Слободана Милошевића...

Као и остала јужнословенска племена, Срби су дошли на Балкан за време велике сеобе народа током 6. и 7. века наше ере. Најраније систематизоване податке о Србима на Балкану налазимо у списима византијског цара Константина VII Порфирогенита, у X веку.

Европски народи су Србима приписали епитет „краљеубице“, што не чуди јер ако изоставимо кнеза Милана Обреновића који је владао свега 28 дана, ниједан српски владар није преминуо природном смрћу на свом престолу.

Чињеница је да српски владари нису најсјајније пролазили кроз историју јер су многи убијени, свргнути или су абдицирали. Очигледно се ради о „професији високог ризика“.

Најпознатији пример јесте пример Стефана Немање који је абдицирао у корист свог средњег сина Стефана Немањића који је постао први крунисан краљ међу Немањићима, због чега је назван Првовенчани.

Наиме, Немања је отишао у Свету Гору гдје је постао монах под називом Симеон. На крају његовог живота придружио му се његов најмлађи син Растко (касније познат као Свети Сава) који је постао први надбискуп Српске православне цркве.

Часлав Клонимировић је био српски владар који је, највероватније са титулом кнеза, владао Србијом током друге четвртине X века. Он је последњи познати владар из династије Властимировића. Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш упао је с војском у Босну и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у Дринској жупанији, поред саме реке(вероватно низводно од данашње Фоче.

У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од мађарског краља војску, како би осветила смрт свог мужа. Мађарски владар јој је дао велику војску с којом се упутила у Срем (данашња Мачва) и у изненадном ноћном нападу на српски логор Мађари су заробили Часлава. Према наредби Кишове удовице, Чаславу и свим његовим сродницима, који су такође заробљени, завезане су ноге и руке и живи су бачени у реку Саву.

Након Чаславове смрти, српска држава се распала на мање независне кнежевине.

Јован Владимир, српски кнез према предању израсте из благочестивог и царског корена који владаше у српским кнежевинама Захумљу и Превали (која се још зваше Диоклитија, Дукља или Зета). Њега је према легнеди убио Владислав, убица свог братучеда Радомира.

Ово је део предања:

– Устреми се на њега и удари га мачем, али му не науди. Међутим Владимир се не уплаши већ рече: Хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му га говорећи: Узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и Авељ. А Владислав, помрачен умом, узе мач и отсече главу светом мученику. Светитељ пак узе главу своју рукама својим, па уседе на коња и одјури поменутој цркви. И кад стиже цркви сјаха с коња и рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! А убица се посрами и уплаши од таквог преславног чуда, па побеже са својима. И тако блажени Јован Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за Царство Небеско, 22. маја 1015. године“.

Чесно тело светога краља Мученика епископи и клирици узеше и са песмама и славопојима погребоше у истој цркви близу Преспанског Језера, уз велики плач и ридање супруге му Косаре.

Такође, од 1817. до 1934. године убијена су три српска и један југословенски краљ. С престола су протерани или абдицирали у скоро исто време Карађорђе (1813), кнез Милош (1839), кнез Михаило (1842), кнез Александар (1858), краљ Милан (1889) и краљ Петар II (1941).

Вожд Ђорђе Петровић Карађорђе, јунак који је повео Први српски устанак и српску војску у борбу са вековним непријатељем убијен је 1817. код Велике Плане, по налогу кнеза Милоша Обреновића. Убиство је извршио Никола Новаковић, а организатор је био, ни мање ни више, него кум вожда Карађорђа, Вујица Вулићевић.

И док је на Карађорђа кренуо кум, кнеза Михаила Обреновића су убила четворица браће Радовановић, на иницијативу прогнане династије Карађорђевић, па је тако истрагом и утврђено да је Александар Карађорђевић био умешан у осмишљавање убиства.

Карађорђевићи и Обреновићи су кроз историју имали крвави владарски престо. Не заборавимо да је на краља Милана Обреновића покушано неколико атентата, а покушала је да га убије чак и једна жена, Илка Марковић, снаја Светозара Марковића. И док су на краља Милана углавном покушани неуспели атентати, његов син Александар Обреновић и његова супруга Драгица су убијени 11. јуна 1903.

Њихово убиство је била последица кулминиране завере појединих официра и прпадника политичких странака.

Ретки су српски и југословенски владари који су умрли на престолу, а да нису убијени или протерани.

Као и у далекој историји, ни у новијој није било ништа боље. Наиме, сетимо се најпознатијег атентата у Марсеју на краља Александра И Карађорђевића, који се одиграо 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској. Традиција се наставила…

Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. испред зграде Владе Републике Србије.

Подсећамо, овај атентат је довео до ванредног стања у Србији и полицијске акције „Сабља“ током које је ухапшено 11 665 особа повезаних са организованим криминалом. Нове владајуће структуре које су преузеле власт на таласу народног незадовољства које је срушило Милошевића 5. октобра 2000. године, нису биле довољно способне да тако чврсто држе власт као, некада, Милошевић.

Нови владајући кругови су били слаби и нестабилни од самог почетка. Председнички избори који су одржани претходне године, на којима ни један кандидат није добио довољно гласова да би био изабран, били су показатељ кризе у владајућим структурама и слабих основа на којима су стајали.

Има и оних на које није извршен атентат, али су свакако поражавајуће завршили. Бивши председник Србије и СРЈ, Слободан Милошевић, преминуо је 2006. године у притвору Хашког трибунала, а сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу. Са друге стране, Борис Тадић је поднео оставку.

Поменуте личности можда јесу „централне“, али нису једине.

Ово је списак свих српских краљева, вођа, који су убијени, свргнути или су абдицирали:

– Јован Владимир – убијен
– Краљ Стефан Првовенчан – абдицирао
– Краљ Радослав – свргнут
– Краљ Урош И – свргнут
– Краљ Драгутин – свргнут
– Краљ Стефан Дечански – свргнут и убијен
– Цар Душан – изненада умро
– Цар Урош – по легенди убијен
– Кнез Лазар – погинуо
– Јован Ненад – убијен
– Карађорђе – убијен
– Кнез Милош – протеран
– Кнез Александар Карађорђевић – протеран
– Кнез Михаило Обреновић – убијен
– Кнез Данило Петровић – убијен
– Краљ Милан Обреновић – протеран
– Краљ Александар Обреновић – убијен
– Краљ Петар И Карађорђевић – абдицирао
– Краљ Никола Петровић – протеран
– Краљ Александар И Карађорђевић – убијен
– Краљ Петар ИИ Карађорђевић – протеран
– Генерал Милан Недић – убијен
– Војислав Коштуница – абдицирао

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!