Прочитај ми чланак„Ми, као председник Србије вам то кажем, буквално немамо више куд. Десет година се боримо....нико нам ништа ни не нуди, нико неће да разговара, само гледају како да нас унизе до краја, како да нас оставе без ичега и како да нам протерају народ", Александар Вучић, 29.06.2022. То је резултат десетогодишње политике Александра Вучића и његове црвено-црне-јуловске коалиције мафијаша и издајника – немамо више куд, нико ништа не нуди, нико неће да разговара!
Резолуција СБ УН бр. 1244, у тачки 4 „потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2“.
Анекс 2, тачка 6, каже: „након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врати и обавља следеће функције: везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством, обележавање/чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине и одржавање присуства на главним граничним прелазима“.
А у напоменама се наводи: „повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде)“, што у пракси значи да до 999 српских војника и полицајаца има право на повратак на АП КиМ.
Резолуција СБ УН бр. 1244 још увек је на снази!
Али нема ко да тражи имплементацију, јер црвено-црна-јуловска коалиција, у оба своја мандата, оном кумановском и овом издајничком, није се позвала на права из Резолуције и није вратила 999 српских војника и полицајаца на АП КиМ. Уместо тога, перјанице издајничке коалиције, Вучић и Дачић, противуставно и противзаконито су Бриселским споразумом укинули српску цивилну заштиту, војску, полицију и правосуђе на АП КиМ, што је посебно деградирало сигурност и опстанак Срба, а нарочито оних са севера покрајине. У томе је политички и „правно“ саучествовао „Уставни суд“ Републике Србије, који је пропустио да сруши Бриселски споразум, за шта ће судије сносити одговорност у ослобођеној и ресетованој Србији.
„Вратио сам се, а ви знате шта то значи“.
Вучић на АП КиМ није вратио ни Мојсиловића ни Стефановића ни Вулина, ни осталих 999 војника и полицајаца. Вратио је Милана Радоичића, лице са импресивним досијеом. КФОР је у својој „Белој књизи“ организованог криминала на АП КиМ, као главне српске криминалце означио Звонка Веселиновића и кума му Милана Радоичића; првог у органиграму ка Тачију, а другог у истом органиграму са подграном ка Харадинају. БИА је на основу својих података, 2011. објавила практично исти извештај вођа криминалне групе са севера АП КиМ која се бави трговином дроге, шверцом оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца. Америчке власти су Веселиновића и Радоичића недавно такође ставиле на црну листу организованог криминала, а Милена Поповић и Богдан Богдановић, су Радоичићу ставили на терет сумњу, односно сазнање за убиство Оливера Ивановића, док је у истом прикривеном расположењу и највећи део јавног мњења севера АП КиМ.
Избезумљени и престрашени косовски Срби недавно су у два наврата од Вучића и Србије тражили заштиту. Уместо да повуче одбрамбени и државнички потез и врати 999 војника и полицајаца, Вучић им је послао првоосумњиченог за организовани криминал и политичко убиство, а ини поручио да се присете шта значи његов повратак. Оваква отворена претња локалним Србима, веома је одобровољила чак и америчку администрацију, која је оћутала чињеницу да Вучић на север АП КиМ шаље лице са америчког криминалног списка. Хил сигурно ужива у домаћим извођачима радова, коју му завршавају прљави посао, а може да их уцењује и хапси кад хоће.
У томе се огледа трагедија Србије. Вучић је државништво и државне структуре заменио самовлашћем и мафијашком хоботницом, те створио своју оазу безакоња и теледиригованог насиља.
Иако је „најбољи студент права“, констатовао да „Бриселски споразум више не постоји“, да „долазе тешка времена“ и да „дијалог је мртав“, Александар Вучић је одлучио да прави тренутак за имплементацију међународно признатих и доступних правних механизама на снази, Резолуцију 1244 и Бечку конвенцију о уговорном праву, замени отвореним претњама пипака Јајиначог клана, те тако после Харадинаја и Тачија, са Куртијем настави удружени злочиначки подухват терора преосталих косовских Срба у продуженом трајању. Тако нешто може да уради или само потпуно луд, или потпуно неспособан, или потпуно уцењен човек.
Оставка, болница, или хапшење? Процените сами.
Аутор текста: проф. Давор Калајжић
