Прочитај ми чланак

Проф. Калајжић: У фашизам кроз содомију

0

„Нисам могао да назујем високе потпетице због вашег фашистичког срања“. То је порука коју је гологузи шћиптарски УЧК содомит направио у гро плану испред цркве Светог Марка. Том приликом чували су га припадници МУП-а, БИА и параформација приватних обезбеђења, уз подршку Хила, Тепићеве, Јовановића, Чанка и Билчика. У близини је био и Вулин, који је будно надгледао стварање „Српског света“, а са оближњег споменика убијеној Милици Ракић лиле су кишне капи у потоцима суза. За то време, Никола Недељковић трули у шћиптарском затвору, а отац и син Митровић из Бабиног Моста, налазе се у болници, где их лече од шћиптарског напада и рањавања ножем. Таблице су кастриране, а „дисклејмер“ ослобађа сваке одговорности. У Алеји заслужних грађана сахрањен је музички бард свих бардова – Корнелије Ковач. Нико од државе није га испратио, педери и лезбејке били су важнији. Какав ужасан тренутак за умирање.

Да је гологузи шћиптар ипак био у праву, видело се још прошлог „Дана победе“, када је целокупно државно руководство уживало у Љотићевим фашистичким корачницама.

После пројекта „Велика Србија“, „одбрана нације“ преобучена је у „Српски свет“, а одмах потом у „Нови српски блок нове и пристојне Србије“. Тај Вучићев новопрокламовани „трећи пут“ змијски гмиже по рушевинама неолибералног капитализма и соцкомунизма, а неконтролисану државну силу већ је поставио као једини гарант реда и власти. Корпоративни капитал је разорио биће синдикалног организовања, тако да тајкунска елита несметано ради у свом и у паралелном интересу власти.

„Златно доба“, „Економског тигра“ форсира промоцију лажне националне регионалне супериорности, док култ личности „харизматичног вође“ све чини на афирмацији унисоно гласа. Сви који мисле другачије су непријатељи, а држава диктира и арбитрира законе, јача војну моћ коју ће у садејству са полицијом употребити против евентуалних побуњеника, диригује економијом, срозава образовање, јача своје медије преко којих врши агресивни социјални инжењеринг, намећући нова правила приватности, сексуалности, породичних односа и концепта вере. Сви који се овоме противе бивају правосудно прогоњени, а интензивира се јединство владајуће странке и сателита.

Медији под контролом неофашиста добијају посебан статус и омогућена им је несметана сатанизација и прогон неистомишљеника, чиме се у јавности креира посебна атмосфера која са спасоносним олакшањем прихвата политичка убиства, наркоманију, проституцију и свеопшту пљачку и безакоње. 

Сатанистички еурофрикови показали су нам да нови светски поредак и владари из Давоса немају милости према Србији. Кренули су да нас понижавају баш испред Уставног суда, јер је то институција која је првопоражена, срушена и осрамоћена, да би потом у свом садистичком оргијању над традицијом и историјом Србије, пуштали прво руску химну, потом „Каћушу“ и још неке руско-српске партизанске песме, чиме су се поштено исрали по српско-руском сентименту и заједничком ослобођењу Београда од нацизма и фашизма.

За све то време, као у доба Милана Недића и Димитрија Љотића, домаћа полиција послушно је и са посебним еланом пребијала и хапсила сваког ко им се нашао на путу. Дизали су заштитне ограде иза којих су у заштићеним зонама дивљали содомити, док се остатак Београда нашао у концлогорском амбијенту. 

Понавља нам се 1941. После бомбардовања 1999. Београд је поново окупиран. Иако ће неофашистичка војска содомита Давоса полако напустити град, страни окупатори и домаћи издајници са петом и шестом колоном остаће да нам кроје законе, Устав и животе. 

Ипак, треба поменути и неке добре стране параде. Горан Милетић је показао да је председник Србије; исто се догодило и са Аном Брнабић, чији је статусни положај такође прескочио Вођу; Хил и остали амбасадори су доказали да су правосуђе и државно руководство отирач за прљаве ципеле, а Србија банана држава. Ниједан град у Србији није се побунио против београдских догађања, што је неисписани транспарент опште капитулације. Нема сумње да су грађани Србије ћутањем и неделовањем одлучили да се не мешају у своје животе.

Добро је и то да су пале маске цркве и литија, као и Обрадовића, Кнежевића, Народних патрола и свих оних који су се претходних дана бусали у јуначке груди и тиме по налогу власти одиграли улогу сигурносног вентила параде. И државна паравојска навијача добро је одиграла своју невидљиву ролу. Једино је стотинак „ентузијаста“, који не пропуштају прилику да се пошоркају, покварило свеопште фриковско благостање тиме што су за трен ока измлатили и демолирали Интервентну.

Народ је уживо видео да су МУП, БИА и приватна обезбеђења, одрођени и отуђени инструменти окупатора и новог светског поретка, а да војска задужена за независност државе и борбу против спољног непријатеља, не постоји, иако су истог дана биле неке пропагандне покривалице и трке двоколица. Ако у Србији постоји ико ко до сада није схватио појам и суштину Путинове „денацификације“, имао је прилику да посматрањем параде схвати како је направљен „Мајдан“ и како пар десетина војника новог светског поретка демолира државу у којој су постављени.

Да закључим оном која се појавила на нету – какве чували, такви вам се рађали! Ресетоваћемо Србију на народна подешавања. И вратите личну карту Дејану, ипак он није Андреј.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!