Прочитај ми чланак

Проф. Калајжић: Папски дах у Пећкој патријаршији

0

Сагнеш се и папи пољубиш руку. Тиме си признао његову надмоћ и своју понизност, или што би неки рекли – папа је газда. Ништа чудно, осим ако немаш браду и мантију.

Тако је 2016. на Екуменском Сабору у Асизију поступио ондашњи митрополит, данашњи патријарх српски, Порфирије. А онда је најзад кренуо пут Косова и Метохије, да се устоличи на трону Светог Саве, како и приличи.

Са Теразија нико му није дошао, јер су шћиптари свима забранили долазак. Пукли су Петковић, Одаловић, Поповић и остали. Вучић није морао да иде, довољан је Муслиу. У организацији CIA, MI6, BND i SHIK, Порфирија су прво прошетали кроз царски Душанов град Призрен, да би у свет могле да оду слике врхунске шћиптарске демократије, мултиетничке хармоније, суживота и толеранције, те успеха бомбардовања. Ето, браћа муслимани братски дочекују православног попа и услужују га преко сваке мере, чак неће ни да му наплате. Мала Милица и Ивица питате и оних дванаест хиљада протераних Срба? Нема их, етничко чишћење и минобацачко гранатиранје Патријаршије не иду у светски етар!

Пошто су га прошетали ко дивну луду, Порфирије је отишао да сврати до Пећког трона. Ту га је дочекала она права шћиптарска добродошлица – кордони полиције, Росу, КФОР и наравно намерно искључење струје манастирском комплексу. Генератори су забрујали, литургија је запевала, Порфирије се устоличио, а Србија је добила – папског нунција у виртуалном капацитету. Уместо да остане у Патријаршији, да столује где му је место, са Србима на Косову и Метохији, чиме би закуцао глогов колац у шћиптарску независност, или да макар оде у посету утамниченим Србима, Порфирије иде пут Теразија, изгледа да припрема папину посету Србији.

Непријатељи из Давоса, преко својих српских извођача радова, успели су да разоре СПЦ. Интернет не опрашта, па тако можете видети свештенике СПЦ, Младена Симића, Михајла Радивојевића, Јакова Живановића, Милоша Андрића, Јована Станимировића, Брану Илића, Обрада Павловића, Томислава Лукића, Југослава Живановића, Марка Павловића, Драгишу Миловановића, Зорана Симића, Предрага Кузмановића, Владимира Станимировића, Јована Петровића, Љубисава Аџића, Јована Петровића, Драгана Стефановића, Живка Јовића, Драгана Петровића, Верољуба Змињака,Богдана Симића, Војислава Петровића, Верољуба Младеновића, Јову Петровића, Будимира Стевановића, Сретена Младеновића, Раденка Андрића, Живојина Петровића, Радована Јевтића, предвођене владиком Лаврентијем и надбискупом Хочеваром, како врше колективни рукољуб и поклоњење бившем папи, чиме је створено јако про-ватиканско језгро у СПЦ, које сада креће да јаши по крилима унијаћења.

СПЦ је дозволила самосталност МПЦ, не реагује на издају Косова, дели одликовања недостојнима, не решава питања интерног разврата и перверзије, толерише дугине боје и најгоре од свега – литијама испумпава сваки вид свеопштег народног огорчења, чиме директно штити и подржава сво зло ове власти.

Верници и народ Србије очекују да се евентуална папина посета мора везати за јавно извињење и покајање Ватикана за све злочине које је подстицао над Србима, а ови наши попови иду у правцу – „Ђура ће ти опростити што те је тукао“. Последња институција је пала. Црвено-црна-јуловска коалиција повукла је и цркву на дно. Тешким парама.