Pročitaj mi članakŽikica Jovanović-Španac je sa svojom grupom gerilaca napao i pobio žandarme koji su bili u službi nemačkog okupatora i njegovog sluge, domaćeg izdajnika, Milana Nedića. Marko Orešković-Krntija i Gojko Polovina u vreme NDH i Ante Pavelića, organizovali su napad na žandarme u Srbu. Milovan Đilas bio je rukovodilac napada na žandarme i karabinjere u Crnoj Gori. Po naređenju nemačkih i italijanskih okupatora, izdajničke marionetske vlasti Srbije, Hrvatske i Crne Gore, raspisale su poternice za „banditima“ koji su napali žandarme, a „banditi“ su posle rata postali narodni heroji.
Уместо на Косово, полиција је извршила десант на Београд. Дуге цеви, оклопи и пендреци против народа, а у заштиту содомита и НАТО окупатора. Наоружани за рат против Србије, на радост Куртија, Тачија и Харадинаја, окупаторова полиција ударила је на своје пословне партнере код Ветеринарског факултета. Међутим, пошто је полицијски џип пуним гасом прегазио неке од партнера, што је парапуковник пропустио да каже, прорадиле су мотке и лопате. „Хулигани“, или устаници? Самоодбрана, или кривично дело?
Шћиптари су ономад били хулигани, па иредентисти, па сепаратисти, па терористи, па представници привремених институција самоуправе и на крају равноправни преговарачи. Вучић им је аболирао српске бубреге. Све у временској дистанци од пар деценија.
Више јавно тужилаштво је везано за очекивања поводом Прајдовдана, издало налог за задржавање у трајању од 48 сати за све који на тај дан нападну полицију и новинаре. Класично застрашивање, обзиром да су такви напади увек санкционисани на исти начин. Парапредседник се обрецну на све редом, од Бајдена до Путина – има бре да буде како ја кажем и тачка, а одмах затим тачку су му ставили Милетић, Хил, Билчик, чак и Ана и сви редом из ЕУ. Судови донеше решења – шетње неће бити, чиме су ширили лажне вести и довели у стање неотклоњиве стварне заблуде комплетно становништво Србије, јер шетње је ипак било. Џаба се парапуковник трудио да нас убеди да је МУП „спровео“ учеснике кроз парк до концерта. Хил, Билчик и остале дипломате се не спроводе, законски није могуће.
Упркос свим судским забранама, шетње је ипак било. И ту долазимо до поенте.
Државни апарат принуде и силе, силом и принудом бранио је безакоње и наређења страних амбасадора. А кад се то деси, онда сви који се супротставе окупацији, заправо поступају по закону. Одбрана државе од окупатора и његових слугу је Уставна и законска обавеза свих грађана.
Остаје на снази кривична одговорност свих оних припадника полиције, који су противзаконито извршавали наређења парапуковника и нападали и малтретирали попове, монахиње и остале грађане који су дошли да спроведу у дело одлуке законских органа који су забранили фамозну шетњу. Сваки припадник МУП-а имао је законско право да одбије извршење противзаконитог наређења и требало је да пријави надређеног, али то није учинио, чиме се ставио у службу окупатора. Извршен је државни удар. Полиција је ударила на државу и срушила судске одлуке.
Кривична одговорност свих припадника МУП-а Србије који су у претходним месецима и годинама дивљачки и некажњено пребијали и малтретирали недужне грађане, акумулира се до пуцања. Сећамо се слика шутирања и пендрековања човека који лежи на асфалту, или пребијања троје деце на клупи. Сећамо се и оног новосадског дивљака који је бацио жену преко ограде аутопута, а опет је пре неки дан био на улицама Београда. Сећамо се и инспектора Старог Града који је са мешовитом хулиганско-полицијском групом спречио кретање Немањи Шаровићу, а најновији случај одузимања и крађе личне карте новинара Дејана Петра Златановића, представља кулминацију непријатељског понашања полицијских службеника, који су противзаконито празнили локале и тиме причинили свим власницима ненадокнадиву материјалну штету, за шта их треба тужити. Томе треба додати и недавно телевизијско обмањивање грађана Србије, којим је у емисији САТ полицијски пуковник саобраћајне полиције убеђивао да су камере и мерење брзине на аутопутевима у складу са законима.
Списак полицијских злоупотреба и прекорачења дужности је катастрофалан. Прајдовдан је само оголио чињеницу да је Србија под окупацијом не само на АП КиМ, већ на свој својој територији. Окупациона управа поставила је своје слуге, које не само да слушају Љотићеве корачнице, већ и из познатих песама уклањају стихове везане за везу Косова и Србије. Апарат државне силе у потпуности је окренуо леђа народу и стао у службу окупатора. Исто као у Недићевој и Љотићевој Србији 1941.
Како радили, тако им судили.
Хулиган, или партизан – разлика је мала, временска дистанца. „Хулиган“ се за слободу отаџбине бори својом вољом, на основу личног уверења и става, а окупациона полиција силом спроводи вољу издајника и окупатора. Нека нова Бела Црква и Срб узеше мотке и лопате против оклопа. У српској историји воља је увек освајала слободу. А онда се улоге мењају. Прајдовдан је државу и полицију окренуо против народа. Ту је почетак и крај.
Питање је тренутка када ће неки нови Шпанци и Крнтије ступити на сцену.
Проф. Давор Калајжић
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 19, 2022
