Прочитај ми чланак

Приштина хоће дијалог са СПЦ: Чека ли нас нови Темељни уговор и зашто не?

0

Све су гласнија говоркања јавних личности на Косову и Метохији о томе како би тамошње власти требало да успоставе дијалог са Српском православном црквом.

То је прво најавио аналитичар Миљазим Краснићи, критикујући премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је изазвао фарсу забраном уласка српском патријарху Порфирију на КиМ за Божић, изјавио да би Курти требало да започне процес темељног споразума са СПЦ. Затим је и директор „Албанијан поста“, новинар Батон Хаџиу, пре неколико дана поручио да „Косово, након ЗСО, чека још већи изазов – дијалог са Српском православном црквом“.

Чак ни Приштини није јасно о каквом дијалогу Хаџиу говори, јер је однос Албанаца према СПЦ, након 1999. године далеко од било каквог дијалога, пише Косово-онлајн.

Само у последње две деценије на територији КиМ уништено је око 150 православних цркава и манастира. Девастација српских цркава и манастира симбол је косовског погрома 17. марта 2004. године, када су уништени неки од бисера светске културне баштине, који припадају Српској православној цркви.

Однос власти у Приштини према СПЦ показује и вишегодишње одбијање да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земљишта, и поред пресуде тзв. Косовског уставног суда из 2016. године у корист манастира.

На случај Високих Дечана упозорио је и Стејт департмент у свом годишњем извештају о стању верских слобода. Организација „Европа ностра“ уврстила је манастир Високи Дечани на листу најугроженијих објеката културне баштине у Европи уз образложење да се „суочава и са неоснованим покушајима ревизије културног и историјског идентитета верског наслеђа“, стоји, између осталог, у непотписаном прилогу РТ Балкан.

О истој теми пише Милорад Пуповац у свом косовскометохијском путопису „Три дана на Косову“:

„Стижемо на вријеме у кафић преко пута зграде косовске Владе. Ветон Сурои, једна од водећих интелектуално-политичких личности на простору бивше Југославије у посљедњих три и по деценије, стигао је мало прије нас. Њега је занимало какво је моје мишљење о патријарху Порфирију. Рекао сам му уколико на нашим просторима међу вјерским првацима постоји човјек дијалога, онда је он тај или један од тих. Мене је занимало тко је на Косову човјек или тко су људи дијалога. Рекао ми је Аљбин Курти. То ми је након Ветона рекао и један мој стари знанац од почетка деведесетих, сада професор на Америчком универзитету у Приштини, као и амбасадори које ћу сутрадан поподне срести у Приштини. Локални Срби о томе имају другачије мишљење. У разговору с Ветоном стекао сам дојам да он једнаку важност придаје разговору о Српској православној цркви као и о Заједници српских опћина.“