Прочитај ми чланак
„На овом су месту српски злочинци у ноћи 25/26. 8. 1992. године запалили националну и универзитетску библиотеку Босне и Херцеговине. У пламену је нестало више од два милиона књига, часописа и докумената. Не заборавите, памтите и опомињите!“
Ове речи уклесане су у таблу на улазу у сарајевску Већницу, где 28. јуна треба да се одржи концерт Бечке филхармоније, чиме ће се завршити низ манифестација којима ће Сарајево обележити 100 година од почетка Првог светског рата.
Речи због којих су ових дана председник Србије Томислав Николић и председник Републике Српске Милорад Додик недвосмислено поручили да немају намеру да присуствују било каквој манифестацији коју у Сарајеву организују градске власти. И не само они, него нико од српских представника у власти у РС и БиХ.
А, како то Сарајево дочекује 28. јун – Видовдан, датум којим је обележен почетак Великог рата, када је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда? Како Сарајлије данас гледају на Принципа, као на ослободиоца од окупатора или као на терористу?
Репортери „Новости“ обишли су неке од институција које су организатори ових манифестација. Али, осим немуштих позивања на протоколе и слање службених захтева са питањима, нисмо наишли на спремност да нам било ко одговори на питања:
Зашто је концерт Бечке филхармоније премештен из позоришта у Већницу?
Да ли је то провокација за српске званичнике?
Да ли је тачно да ће бити грађен споменик Францу Фердинанду?
Да ли је Фердинанд за Сарајлије окупатор или ослободилац?
У Музеју града Сарајева, тачно на месту одакле је пуцано у Франца Фердинанда, нису нам дозволили чак ни да фотографишемо „стопе“ Гаврила Принципа. Исте оне које су годинама биле испред Музеја, где су се бројни туристи фотографисали са њима.
На фасади Музеја плакат. На једној страни Принцип, на другој Фердинанд. У Музеју кажу да никакве идеолошке поруке не стоје иза тога, него само намера да се укаже како је на том месту извршен атентат и да је циљ био да се никад више не понови век рата, као што је био претходни.
Кустос музеја нам објашњава да ових дана влада незапамћен интерес медија из целог света, а и туриста са свих континената.
Историчари се у Сарајеву већ дуже време споре око тога да ли је Принцип био терориста и треба ли подићи споменик Фердинанду.
Угледни академик Мухамед Филиповић упорно и категорично тврди да Принцип није био терориста и да се само борио за слободу свог народа који је Аустроугарска угњетавала и омаловажавала.
– Принцип је припадао организацији младих људи који су се бунили против Аустроугарске – каже Филиповић. – Они су желели ујединити народе на Балкану. Желели су слободу свом народу. Због тога, квалификовати његов акт као акт тероризма је потпуна неистина.
ЦЕНТРАЛНА СВЕЧАНОСТ У АНДРИЋГРАДУ
Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић каже да је споменик Гаврилу Принципу у бронзи урадио академски вајар Зоран Кузмановић. – Отварање новог парка, споменика, и на крају свечана Видовданска академија у сали Културног центра у Источном Новом Сарајеву биће одржани 27. јуна – прецизира Ћосић. Такође, биће промовисана и књига о Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је написао проф. др Војислав Максимовић. Република Српска ће централну свечаност обележавања 100 година од почетка Првог светског рата одржати 28. јуна у Андрићграду.
Мухамед Филиповић иницијативу да се Фердинанду подигне споменик у Сарајеву назива лудом идејом људи који немају појма где живе и шта је за БиХ учинила аустроугарска власт.
С друге стране, директор Института за историју БиХ, Хуснија Камберовић, сматра да је Принцип за једне терориста, а за друге херој, те да је Сарајевски атентат Босни донео невиђене патње. Мишљења је и да Гаврилове „стопе“ треба „вратити“, исто као и споменик Фердинанду.
У делу сарајевских општина које су након рата припале Републици Српској кажу да их не интересује постављање споменика Фердинанду, који је представљао окупатора БиХ.
– Нека ураде то. Ми ћемо и то поштовати, али се наравно не слажемо са тим – кажу становници Источног Сарајева. – Наш народ је изразио жељу да се постави споменик Гаврилу Принципу, јер сматрамо да он није терориста, него борац за слободу и херој.
И док у Сарајеву размишљају о градњи споменика Францу Фердинанду, који километар даље, у српском делу, у Источном Новом Сарајеву, подижу споменик Гаврилу Принципу. Споменик ће у присуству бројних званица, на челу са председником РС Милорадом Додиком, свечано бити откривен 27. јуна.
“ТРАЈАО“ ТРИ ГОДИНЕ
Споменик Францу Фердинанду и његовој супрузи Софији подигнут је 1916. године на левој страни моста, недалеко од места атентата. Уклоњен је након три године.
Иако је званична иницијатива за његово поновно постављање потекла са састанка министра привреде кантона Сарајево Емира Хреновице и начелника сарајевске општине Стари град Ибрахима Хаџибајрића, заменик градоначелника Сарајева Ранко Човић демантовао је да су Градска управа или Градско веће Сарајева „донели или поднели било какву иницијативу за обнову овог споменика“.
ЛАТИНСКА ЋУПРИЈА
У Сарајеву већ одавно ниједна улица не носи име припадника Младе Босне, Мост Гаврила Принципа преименован је у Латинску ћуприју, а трг у близини места одакле је извршен атентат зове се Аустријски.
(Вечерње новости)
