Прочитај ми чланак
ЖИВОТ принца Владимира Карађорђевића довољно је узбудљив да може бити преточен у авантуристички филм. Син краљевића Андреја Карађорђевића и унук краља Александра дуго није знао своје породично наслеђе. Отац га је напустио док је био дете, па је са мајком, братом Димитријем и сестром Лавинијом живео на рубу егзистенције.
Да би преживео, принц је једно време радио као возач аутобуса. Тек пред смрт оца, сазнао је истину о српским коренима, српској култури и традицији.
Најстарији син принца Андреја и принцезе Кире Мелите од Леинингена, са супругом Бригитом данас живи у селу надомак Билефилда у Немачкој. Власник је маркетиншке агенције, чије је седиште у Лондону. На почетку разговора, за „Новости“, принц Владимир лагано се враћа у детињство.
– Живели смо у Лондону, у предивној кући у близини Кенсингтон парка – сећа се Карађорђевић. – Родитељи су били заљубљени и срећни. Касније смо се преселили у успавани португалски градић Бире. Успомене на та времена остаће за мене најсрећнији тренуци из детињства.
Принц Владимир се не сећа када је наступила криза између његових родитеља. Био је исувише мали. А онда је почетком седамдесетих краљевић Андреј отишао у Америку и више се није вратио. Владимирово срећно детињство се завршило, а имао је само десет година.
– Мајка се даноноћно борила да пронађе начин да се прехранимо – уз уздах каже принц Владимир. – Били смо принуђени да напустимо Португалију и затражимо социјалну помоћ у Енглеској. Породица и пријатељи су нас напустили.
Принцеза Кира Мелита продала је све што је имала, чак и накит који је наследила из породице Романов. Захваљујући томе, живели су две године. Принц Андреј им није помогао, никад.
Принц Владимир Карађорђевић својевремено је изјавио да је за њега Косово више него Јерусалим за Јевреје. – Не само за мене – каже он. – Мислим да је тако за већину Срба. За српски народ и српски дух то је крађа онога што нама припада – нашег вољеног Косова и Метохије. Само могу да кажем да је Косово Србија! Ово није емотивна, већ законита изјава. Нека Бог помогне онима који су га од нас украли. Јер, за ту крађу Бог ће им судити!
– Мајка је била херој – прича Карађорђевић. – Без ње бисмо били мртви. Са највиших висина, пала је на место очаја и сиромаштва. Али, она је рођена као принцеза и умрла је као принцеза. Научила нас је да без обзира на то колико ствари стоје лоше, увек постоји неко други ко је у горој ситуацији. Учила нас је и да је наша дужност да помогнемо, ако можемо.
Без обзира на касније догађаје, Владимир истиче да је ретко ко доживео очинску љубав као он.
– Ни данас не разумем зашто нас је отац изненада оставио. Био је пун љубави. Касније сам схватио да је био пун и ожиљака. Патио је због судбине свог оца, своје земље, брата – краља Петра Другог…
Ункук краља Александра Првог признаје да је најтежи ударац за њега био брак његовог оца и Милице Анђелковић, познатије као Мици Лоу. Некадашња лепотица из Врњачке Бање била је фатална за два брата – краља Петра и принца Андреја. Принц Владимир је, међутим, не осуђује.
– Постоји енглеска изрека да је за танго потребно двоје – каже без устручавања. – Отац нас је напустио због Мици Лоу, али било је ту и других разлога. Дуго година сам желео да је мрзим, оптуживао сам је за оно што се догодило мојој мајци, али то није интелигентно. Позната ми је њена улога коју је играла са краљем Петром и мојим оцем. Али, Андреј није био будала која ће тек тако све напустити, јер га је завела нека жена. Много других фактора је било укључено – смрт његовог брата, ситуација са принцом Александром…
Владимир је само два пута видео оца после развода. Први пут су провели само сат времена заједно. Током друге посете, непосредно пред смрт, принц Андреј му је причао о историји Србије, од Косовског боја до Титове владавине.
– Био сам збуњен – сећа се. – Нисам разумео ни мали део од онога што ми је рекао. Али, упутио ми је на наше наслеђе о коме сам касније доста сазнао. Захвалан сам му за то.
До сусрета са оцем, принц Владимир је сматрао да је Југословен. У Португалији су користили презиме „од Југославије“, а не Карађорђевић.
– Знао сам да је мој деда створио прву Југославију, после Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тата је волео свог оца, краља Александра, али се увек осећао као Србин, а не Југословен. Био је прави српски националиста.
Грађански рат деведесетих година утицао је да и Владимир спозна да је Србин.
– То је ваљада нормално. Критиковали су ме да не могу бити прави Србин, јер сам рођен у Енглеској, а први пут сам посетио Србију 1991. У праву су, али нисам напустио Србију. Тито је избацио моју породицу из Југославије и нисам могао да дођем као Карађорђевић све до 1991.
Када се после очеве смрти вратио у Лондон, предузеће за које је радио изгубило је лиценцу, а Владимир посао. Није желео да узме социјалну помоћ, па је са пријатељима отворио туристичку агенцију „Да лепо поцрните“. Нису могли одмах да почну да раде, па је одлучио да вози аутобус. Ускоро је добио дозволу и за метро, па је био машиновођа три године. Касније је зарадио доста новца, као један од власника туристичке агенције.
Током деведесетих Владимир је често долазио у отаџбину.
– Трудио сам се да помогнем. Без политике, јер би ме брзо оптужили да подржавам одређену струју.
Касније му се у хуманитарном раду придружила супруга Бригита.
– Основали смо хуманитарну организацију „Мајка и дете“ која и данас сакупља помоћ за наше болнице. Деца су приоритет.
Владимир је желео да се ожени са Српкињом, а појавила се Немица Бригита.
– Између нас се родила љубав и нисам размишљао да ли је Немица, Данкиња, Гркиња или Српкиња. Сада имам жену која воли Србију – народ, менталитет, културу, историју и веру!
(Вечерње Новости)
