Прочитај ми чланакАктивиста Илија Костић (74) тврди да је, након хапшења због прскања полицајца бибер спрејом, брутално претучен у полицијској станици у Улици Краљевића Марка, након чега му је ампутиран један тестис. Костић није једини – у Србији је постало уобичајено малтретирање и насиље над демонстрантима и осумњиченима за кривична дела, што понекад има смртоносне последице, као у случају Далибора Драгијевића у Бору. Случај Илије Костића само је један од многих где полицијска бруталност оставља тешке последице, док власт и институције не предузимају одговарајуће мере како би спречиле овакве инциденте.
Најдрастичнији пример полицијске бруталности у Србији представља случај убиства Далибора Драгијевића у полицијској станици у Бору. Драгијевић је ухапшен 6. априла, заједно са оцем, због сумње да је помогао у скривању тела девојчице Данке Илић. Међутим, он није дочекао јутро у полицијској станици. МУП је 7. априла саопштио да је преминуо „природном смрћу“, али обдукција је показала да је Драгијевић преминуо од повреда задобијених током злостављања у полицији.
Надлежни су одбили да коментаришу случај све до доласка Ивице Дачића на чело Министарства унутрашњих послова. Полиција се огласила 11. маја штурим саопштењем, наводећи да Сектор унутрашње контроле истражује све околности. До данас јавност није обавештена о резултатима те истраге, а нико није одговарао за смрт у полицијској станици.
Полицијска бруталност и тортура у затворима
Злостављање и тортура у Србији препознати су и ван њених граница, што је потврђено извештајем Европског комитета за спречавање тортуре од 25. јануара 2024, чије је детаље раније објавио Радар.
Током посете прошле године, делегација је разговарала са 131 притвореником у Београду, Новом Саду, Суботици и Сремској Митровици, а више од 40 одсто њих изнело је наводе о злостављању. Извештај такође истиче да је током интервенција полиције забележено физичко малтретирање осумњичених, посебно у Београду.
Ови случајеви полицијске тортуре нису изоловани, већ представљају само део ширег проблема у Србији. Бројни осумњичени и притвореници сведоче о бруталном понашању полиције, где физичко злостављање постаје уобичајени метод током хапшења, испитивања и притвора.
Према писању Радара, притвореник са којим се делегација састала у Окружном затвору у Београду навео је да га је група од четири полицајца на протесту 15. фебруара 2023. ухапсила на улици због сумње да је починио кривично дело тероризма, те је описао како су га тукли и злостављали, а његове повреде су лекари детаљно констатовали. Други притвореник из истог затвора, који је ухапшен истом приликом, описао је како је пребачен у седиште МУП-а, где су га ударали песницама у стомак и главу и гурали уз зид током испитивања како би га натерали да откључа мобилни телефон.
Још један притвореник из Београда навео је да су га полицајци гурнули низ степенице његове куће у тренутку хапшења у Лазаревцу и шутнули у ребра. Констатоване су му повреде на глави и грудном кошу.
“Притвореник који је ухапшен 14. фебруара 2023. у Суботици у вези са убиством свог партнера, наводно је, након признања кривичног дела, ударен песницом у око у Полицијској станици Суботица. Констатован је хематом на оку и предмет је прослеђен Основном тужилаштву у Суботици. Притвореник такође у Суботици навео је да је у време хапшења 17. новембра 2022, неколико пута шутнут док је лежао на поду са рукама везаним на леђима, након што је полиција пронашла оружје у његовој кући приликом претреса, а повреде су накнадно констатоване”, пише Радар.
Такође, према писању Радара, притвореник из КПЗ Сремска Митровица навео је да је, када је ухапшен у Руми, 2. новембра 2022, насилно гурнут на земљу, а потом, након што је пребачен у Полицијску станицу Рума, да га је неколико полицајаца тукло ногама, песницама и пендрецима.
Четири године од јулских протеста – само једна пресуда за полицијску бруталност
Београдски центар за људска права (БЦЉП) подсетио је раније да ни после четири године од одржавања јулских протеста широм Србије 2020. године, ни у једном од многобројних случајева полицијског злостављања грађана није дошло до утврђивања индивидуалне одговорности полицијских службеника.
Београдски центар за људска права је истакао да би пасивност јавних тужилаштава у овим предметима могла би да доведе до тога да је кривично гоњење појединих полицијских службеника већ застарело или да ће ускоро застарити.
