Prezirete ovu divnu decu jer su sve što vi niste i nemate hrabrosti da budete!
Деца су горостаси, иконописана, корачају држећи се за небо, а небо за њима полако, истим кораком.
Ви неизлечиво болујете од југословенства, а деца су оздравила српством и оздравила српство!
Презирете их јер за вама ни у прашини неће остати траг, а за њима ће у камену!
Јуче сте ушли у цркве и манастире, а она су већ била тамо…
Ушли сте да закитите иконе ко шаторски оркестар, нисте разликовали кивоте од кожних мантила у које сте срасли, мошти су за вас биле у Кући цвећа, и даље је то за вас највећа светиња колико год љутито упирали прстом пут ње…
Презирете ову предивну децу запрепашћени како нису повукла на вас, већ се одметнула у родољубље не трежаћи ништа од њега за узврат!
Воле Србију јер је воле! Не питају: “Колико Србије могу да захватим?!”, но: “Колико Србији могу да дам!”
Главе и барјаци су им високо, поносито, а муда до земље!
Муда пред којима треба да се поклоните…
Обојена револуција, сикћете! Јесте, ал обојена у: црвено, плаво и бело!
Обожена!