Прочитај ми чланак

ПРЕТИ ЛИ Србији нафтна криза?

0

Другосрбијански „Данас” је објавио чланак, којег потписује Миша Бркић, у којем се анализира да ли постоји шанса да Србију задеси нафтна кризна само зато што је НИС у већинском власништву руског Гаспромњефта. Овај чланак, као могући почетак медијске кампање која има за циљ да НИС преотме руском власнику и српској држави и да у руке могућем америчком купцу, преносимо у целости:

„Рафинерија Панчево ради на „тихом ходу“ и не производи бензин, затворене су бензинске пумпе НИС-а, стварају се километарски редови на малобројним пумпама МОЛ-а и ОМВ-а, враћа се шверц и продаја горива у флашама на улици, авиони Ер Србије не лете због несташице керозина…

Ко може да претпостави могућност овакве нафтне кризе у Србији, сличне оној из 90-их година прошлог века кад је Србија (односно СР Југославија) била под међународним санкцијама? Мало ко данас спреман је да поверује у такав сценарио јер се, заиста, чини невероватним.
Међутим, ризик да се таква криза догоди – постоји.

„Квака“ се крије у чињеници да је Нафтна индустрија Србије (НИС) у већинском власништву руске државне нафтне компаније Гаспромњефт која има 56,15 одсто акцијског капитала НИС-а. А Гаспромњефт је на удару санкција администрације америчког председника Доналда Трампа (ОФАЦ, Директива 2) из септембра прошле године али и Европске уније. За сада је непознато и неизвесно колико би те санкције у ближој или нешто даљој будућности могле да ескалирају и изазову повратак Србије у 90-е.

Проценат ризика значајно је порастао, као и страх да би српско нафтно тржиште могло да доживи инфаркт, после 6. априла ове године када је у Вашингтону објављен списак с именима руских компанија и олигарха против којих су уведене санкције за, како је наведено, нападе Москве на западну демократију. На том списку у петак 6. априла нашла се руска компанија Русал у власништву бизнисмена Олега Дерипаске, блиског пријатеља председника Путина, која је већ у понедељак, 9. априла, доживела колапс на Берзи у Хонг Конгу (ту се матично котира) губећи половину вредности. Одавно се на берзама није догодила таква хаварија да нека компанија изгуби толику вредност – Русал је тог дана има губитак берзанске капитализације већи од 3,5 милијарде долара. Та компанија иначе „држи“ око седам одсто светске производње алуминијума. Санкције су конкретно значиле да је Русалу блокиран приступ међународним финансијским институцијама а период задуживања смањен је са три на два месеца.

Шта то конкретно значи објаснио је аналитичар Андрес Аслунд из америчког тинк тенка Атлантски савет: „Санкције у суштини значе да ти људи и њихове компаније неће моћи да послују у америчком банкарском систему, односно да не могу да обављају послове у доларима“. Стављање на црну листу Министарства финансија САД уплашило је многе купце, снабдеваче и кредиторе који страхују да би и њих могле погодити санкције због пословања с Русалом па су обуставили сваки контакт. Амерички купци не могу да послују са Русалом, а велике јапанске трговачке куће тражиле су од Русала да престане са испоруком алуминијума, покушавајући да метал обезбеде из других извора. Већ крајем априла тај бојкот осетио се гомилањем залиха непродатог алуминијума и Русал је био принуђен да изнајмљује додатна складишта. Санкције су се осетиле и на почетку ланца производње, код добављача. Примера ради, компанија Рио Тинто, која снабдева бокситом неке од Русалових рафинерија, саопштила је да ће тражити обуставу појединих уговора позивајући се на вишу силу.

Америчка администрација је касније, због ризика поремећаја тржишта (скока цена алуминијума) важног за светску индустрију, објавила да жели да олакша пословање Русала и дала додатно време Олегу Дерипаски да смањи своје везе с компанијом. У нади да ће убедити Вашингтон да повуче санкције уперене према његовој компанији, Дерипаска је 25. маја поднео оставку на чланство у Управном одбору Русала, а нешто раније напустио је и УО компаније Ен Плус која је највећи деоничар Русала.

О величини проблема с којим се суочио Дерипаска, али и Русија, и идејама за његово превазилажење сведочи изјава портпарола Кремља Дмитрија Пескова, који је најавио да држава разматра привремену национализацију Русала. За експертску заједницу остало је нејасно шта би значила привремена национализација и како би она помогла тој компанији. Чак и кад би Русал постао државна компанија, није сигурно да би био ослобођен америчких санкција јер на црном списку има и руских државних фирми. У подршку Русалу укључио се и председник Путин, који није оставио никакву дилему кад је почетком јуна у посету Кини повео и Олега Дерипаску, демонстрирајући солидарност и приврженост државе једном од највећих бизнисмена.

Да ли Гаспромњефт може да доживи судбину Русала ако би санкције које већ има (уведене 29. 9. 2017) биле заоштрене као у случају руског алуминијумског гиганта? Гаспромњефт је, на пример, одмах по увођењу лањских санкција изгубио моћног партнера компанију Роyал Дутцх Схелл која је суспендовала рад на заједничком подухвату с руском компанијом на истраживању нафте из шкриљаца. Санкције су затим Гаспромњефту затвориле тржиште за дугорочно задуживања у Европи и свеле банкарске операције на задуживање на месец дана. Руска влада одмах је указала на размере проблема, па је премијер Дмитриј Медведев упозорио државне и приватне компаније да припреме планове „одбране“ јер ће режим санкција, по његовој оцени, трајати деценијама. Тим поводом Александар Дјуков, генерални директор Гаспромњефта, изјавио је да ће санкције довести до одређених ограничења у пословању у иностранству, да је компанија добро припремљена за суочавање са њима и да је почела разговоре с источним (пре свега, кинеским) партнерима.

Шта би се у Србији догодило да НИС, као део Гаспромњефта, буде на удару радикализованих америчких санкција? Познато је да НИС производи 100 одсто нафтних деривата у Србији и да покрива нешто више од 40 одсто тржишта. Да ли би пооштрене санкције обориле вредност компаније (као у случају Русала) и направиле хаос на домаћем тржишту нафтних деривата? Да ли би НИС могао да обавља било какве финансијске трансакције које се на међународном нафтном тржишту искључиво и једино раде у доларима? Примера ради, НИС фактурише и продаје сирову нафту панчевачкој рафинерији у доларима иако је рафинерија у саставу НИС-а. Да ли би Србија била принуђена да своје тржиште нафтних деривата препусти нафтним компанијама из региона (МОЛ, Ина, ОМВ, Петрол…)?

Питања нису злонамерна и не желе да узнемиравају јавност. Циљ им је да се о овом могућем проблему не ћути у стилу „ваљда неће ово јуне нас да муне“ него да се јавно дискутује и да надлежни органи и институције на време припреме одговарајућу стратегију одбране државних и националних интереса (као што је упозорио руски премијер Медведев) у случају да се НИС, као колатерална мета, нађе на црној листи америчких санкција.

Могуће је и да се ништа од тога не догоди.

У том контексту ваља споменути још један пример из Русије. Наиме, тамошња Централна банка у априлу (одмах после погоршавања санкција) продала је пола свог портфеља америчких државних обвезница у вредности од 47,4 милијарде долара. Као највероватнији разлог такве трансакције спомиње се избегавање могућег америчког замрзавања трговања тим обвезницама у оквиру могуће радикализације санкција. Евентуално замрзавање имовине руске Централне банке (америчких обвезница) од стране САД било би велики преседан, са далекосежним негативним последицама за глобална финансијска тржишта па и за саме САД.

Дакле, овај сценарио није (или је мало) вероватан. Али је – могућ. Уколико је могућ, против њега се озбиљна држава брани тако што се труди да предупреди његове негативне последице.”