Прочитај ми чланак

ПРЕМИНУО НОЋАС Бурна политичка каријера градоначелника Загреба Милана Бандића

0

Градоначелник Загреба Милан Бандић преминуо је ноћас у болници Свети Дух у Загребу, јавља Јутарњи Лист.

Према првим информацијама хрватских медија, Бандићу је касно вечерас позлило, када га је Хитна помоћ превезла у болницу Свети Дух. Тамо су покушали да га реанимирају, али безуспешно.

(Фото: Јутјуб)

“У дубокој тузи обавештавамо суграђанке и суграђане, сараднике, пријатеље, загребачку и хрватску јавност да је изненада, данас, 28. фебруара у 66. години живота, од последица срчаног удара преминуо градоначелник Града Загреба господин Милан Бандић”, саопштено је ноћас из Града Загреба, а преноси Јутарњи лист.

“Живео је за свој град, за Загрепчанке и Загрепчане, који су му у свему што је радио били на првом месту, за посао који је с љубављу и енергијом, уносећи целога себе – без остатка, обављао 21. годину. О детаљима, термину погреба, одржавању комеморативног скупа, као и осталим информацијама везаним за ову тужну вест, јавност ћемо обавестити накнадно. Почивај у миру”, објављено је.

Градоначелник Загреба 20 година

Политиком се бавио 30 година и шест пута је био градоначелник. Његов успон почео је 1993. када је постао секретар градске организације СДП-а.

Милан Бандић рођен је 22. новембра 1955. у Грудама, у Босни и Херцеговини. Након основне и средње школе у Грудама, добио је студентски кредит и отишао на студије у Загреб. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Загребу.

По завршетку факултетског школовања одслужио је војни рок па се запослио у загребачком Леду. У Леду је радио до 1983. године када се као стручно-политички радник за ОНО и ДСЗ (Опште Народна Обрана и Друштвена самозаштита) запослио у Општинском комитету СКХ Пешченица.

Бандићева узлазна путања креће године 1993. када постаје секретар градске организације СДП-а, а две године касније (1995.) постаје заступник у Градској скупштини.

У мају 2000. године на седници Скупштине Града Загреба први је пут изабран за градоначелника Загреба. Оставку је поднео 2002. године након што је пијан изазвао саобраћајну несрећу и покушао да подмити полицајца који га је пријавио. Заменила га је Власта Павић, а на изборима 2005. године опет је био носилац листе СДП-а и с освојених 40,95 посто гласова још једном је победио.

Градоначелнички мандат потврдио је и на изборима 2009. године.

Када је умро Ивица Рачан кандидовао се за председника СДП-а, али је испао већ у првом кругу.

Бандић је 2009. замрзнуо своје чланство у СДП-у, а у зору 5. новембра 2009. објавио је кандидатуру за председника Републике. Истога дана СДП је медијима послао штуро саопштење у којем су навели да је Бандић објавом кандидатуре за председника Републике Хрватске активирао аутоматску примену чланка 15. Статута СДП-а, чиме му је престало чланство у СДП-у.

Изгубио је у другом кругу председничких избора од Иве Јосиповића освојивши 39,74% гласова.

У јуну 2013. на непосредним изборима (други круг) као независни кандидат (кандидат групе бирача) и пети пут изабран је за градоначелника Загреба, а његова листа, појединачно гледајући, освојила је највише мандата у Градској скупштини Града Загреба.

У октобру 2014. године ухапшен је и осумњичен за низ казнених дела, између осталог за незаконито запошљавање, коришћење службеног аутомобила у приватне сврхе, те кривотворење исправа.

Након месец дана у притвору, пуштен је уз кауцију од 15 милиона куна. Било му је забрањено да долази на посао, потписује акте и комуницира са другим градским службеницима. У притвор је враћен због утицаја на сведоке, па поновно пуштен након одлуке Уставног суда.

У јуну 2017. на непосредним изборима (други круг) као кандидат странке Бандић Милан 365 – Странка рада и солидарности, по шести пут изабран за градоначелника Загреба, а Бандић Милан 365 – Странка рада и солидарности странка, освојила је највећи број мандата у Градској скупштини Града Загреба.