Otkad je skoro cela Srbija krenula da kliče “Neće kopati!”, predsednik zvani Rio Tito dugo je razmišljao kako da iskopa neki marketinški fazon kojim bi mogao da amortizuje taj gnev građanstva i pripadajućeg golorukog srpskog naroda, pa je rešio da sedam dana provede u lozničkoj kasarni gde ga u stopu prate kamere Informer televizije, kanala poznatijeg kao 24satavučić, jer da bi se zaboravilo na “Neće kopati”, moraju da se smisle neke atraktivne aktivnosti za skretanje pažnje sa pomenutog kopanja.
И већ прве вечери у лозничкој касарни председник се сетио да у мору својих талената има један дуго скриван таленат – зна да прави палачинке, чак зна и да баци палачинку из тигања у вис и да му се она врати у тигањ. А понекад зна да баци тигањ у вис а он му се врати на палачинку која је већ претходно пала на под. Једном је успео чак да баци и тигањ и палачинку у вис а онда је вешто ухватио и тигањ и палачинку и лустер који је погодио тигањем када га је бацио у вис. Човек је чудо. Штета што није отишао у жонглере него навро у радикале.
Прве вечери је, дакле, организована акција “Хоће клопати” у којој је у директном преносу председник окачио куварску кецељу која му, додуше, стоји малчице ко лудачка кошуља, али нема везе, није он манекен већ председник, и ушао у кухињу касарне где га је чекало све спремно: смеса за палачинке, фил за палачинке – нутела, џем, еурокрем и млевени кекс – затим један тигањ, две камере, куварица, Дачић, Бата Гашић и Сузана, специјална саветница за снимање председника у специјалним ситуацијама и експертиња за качење председника на Инстаграм. Жена, дакле, која има мозак за Инстаграм, а и делује као да у глави има два грама Инстаграма и ништа више.
И мада је постојала сумња да се председник од свих доступних ТВ канала никада неће појавити једино на каналу “24 кичен”, сумња је била погрешна – председник је постао једна трапава варијанта Џејмија Оливера – палачинке су се лепиле за тигањ, неке су биле предебеле, неке су се распдале, али их је он упорно пекао, обртао, превртао ножем, пошто он највише воли да ради ствари које не зна да ради. И мора се признати да све што не зна да ради председник заиста одлично не зна да ради. Ту је махер.
Е сад, пошто успева да истовремено буде и председник и премијер, председник је тог дана показао да је врло добра инвестиција за власнике ресторана – он истовремено може бити и кувар и келнер – што ће рећи: нема потребе да плаћате два лица за та два кулинарска профила, довољно је само да у вашој палачинкарници ангажујете председника. Рецимо, палачинкарница где ради председник могла би да се зове “Пинокио”, мада већ има једна у Земуну, и сем што би пекао палачинке, председник би их носио по палачинкарници, као што је редом, све док су снимале камере Информер телевизије, пекао палачинке и носио их војницима лозничке касарне.
Камере нису забележиле да су војници из лозничке касарне на крају вечере отворили транспарент “Неће кувати!”, апелујући на команданта касарне да врате старог кувара јер од овог новог имају све облике дијареје чак и кад га само виде, а тек је ризично када морају и да конзумирају његове кулинарске чаролије.
Док је председник пекао палачинке на северу Косова скидали су српске табле са српских институција, па пошто не може баш 48 сати да пече палачинке како нико не би приметио да скидају табле са српскин институција, председник је ископао други фазон – отишао је у спортску халу да посети јуниоре Кошаркашког клуба Лозница.
Поучени икуством војника, јуниори КК Лознице развили су транспарент “Нећемо клопати”, али су их смирили – председник, рекли су им, није дошао да кува већ да им покаже да није само добар кувар, већ и вансеријски кошаркашки тренер. Онда је председник праћен оном женом са два грама Инстаграма и камерама телевизије 24сатавучић, био кошаркашки тренер, а размишљало се чак да током утакмице истовремено води кошаркашки тим и прави лазање, али се одустало јер су све српске табле на Косву већ поскидали, па није било потребе за дуплим програмом.
Онда је председник сутрадан обишао риболовце из Малог Зворника који су му унапред спремили рибљу чорбу, био је то тактички потез, јер је постојала могућност да председник увати да кува рибљу чорбу својеручно, па су риболовци прихватили да га приме само под једним условом: “Неће, вала, кувати!”
Са риболовцима је имао конструктиван разговор. Разменили су искуства у риболовачким причама, они су му причали како су једном ухватили сома од 350 кила који је био велики као брод, а председник им је причао како је он једном у истиом дану упецао скоро 700.000 сомова, на бућку. Такорећи, сити се изразговарали. Али су риболовци на крају ипак развили транспарент “Неће пецати!” јербо су се уплашили да човек који је успео да на бућку ухвати 700.000 сомова у једном дану, има да им потамани сву рибу, па шта онда они да раде.
Председник ће наредних дана обићи још неке бранше у лозничком крају, мада, како сазнајемо, то неће бити психијатри него нека атрактивнија занимања.