Pročitaj mi članakAleksandar Vučić preti Srbiji ratom, sankcijama i izolacijom ako ne prizna albansku državu Kosovo. U tom prljavom poslu pomažu mu predstavnici Srpske pravoslavne crkve, intelektualci, policajci, sudije, novinari, navijači, političari, pa i Srbi koji su se s Kosmeta preselili na Dedinje. Na istom zadatku angažovani su patrijarh Porfirije, akademik Vladimir Kostić, tajkuni Zvonko Veselinović i Bogoljub Karić, bivši Vojislav Šešelj i Čedomir Jovanović, Predrag Sarapa i Jelena Obućina, kao i ostale sluge diktatora. Zajedničkim snagama šire zaveru ćutanja o Vučićevoj izdaji. Ćuti i narod, ali ta tišina plaši vođu naprednjačkog kartela, iz nje svakog časa može da se prolomi poziv na pobunu i odbranu Kosova i Metohije i ostatka Srbije.
Митрополит Амфилохије је, пре десет година, у априлу 2013. године, на београдском Тргу Републике служио опело за покој душа Александра Вучића и Ивице Дачића. За митрополита, као и за све остале нормалне Србе, Вучићева и Дачићева душа је преминула кад су потписали Бриселски споразум, којим је Србија скицирала пут ка независности албанске лажне државе Косово.
За разлику од митрополита, Вучић и Дачић су физички живи и данас, кад приводе крају посао који су започели Бриселским споразумом. Да би остали живи, њих двојица умртвљују Србију, покушавајући да своју велеиздају прекрију гробном тишином. У томе им помажу преваранти свих врста из свих друштвених слојева и структура. Свако са својим мотивом, о последњем чину косовске драме, који режира Вучић, гласно ћуте представници Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, многи интелектуалци, државни функционери, новинари, навијачи, па чак и политичари и тајкуни пореклом из Пећи, Бањске или Косовске Митровице.
– Остаје нам само да се молимо Богу – каже патријарх Порфирије, који не жели да коментарише одлуку Александра Вучића да прихвати немачко-француски предлог споразума о коначном решењу косовског питања.
Патријарх је имао много тога да прича о пандемији Ковида 19, вакцинама, Констрактиној песми на Еуровизији, о трагичној судбини Сплићанина Матеја Периша, о Северини и њеном сину Александру, о паради хомосексуалаца и сеоској слави код Палме Марковића, о свему осим о издаји српских државних и националних интереса, коју спроводи Вучић. Патријарх Порфирије о томе не жели да разговара ни са Србима с Косова и Метохије.
Представници три српске организације са Космета тражили су пријем код патријарха да би затражили његову помоћ у одбрани од „великоалбанског удара на саму колевку наше државе и Цркве“, али и од „различитих политичких кругова, који нас покушавају заварати да нам се ништа страшно не може десити“.
– Српске државе, Срба па и СПЦ ће убрзо нестати са КиМ уколико се данас власт у држави Србији повинује вољи светских моћника. Сви смо обавештени да се тајно, по мраку нешто преговара, а да ми не знамо шта. Од нас се тражи да се одрекнемо неке територије. Од нас се тражи да се одрекнемо косовског завета и Христа. И није страшно што господари овог света то од нас траже, страшно је што се изгледа изнедрила једна елита у нашем народу која је спремна да се повинује, која је спремна да заборави жртву светог кнеза Лазара, која је спремна да главу Лазареву замени за „стране инвестиције“. Вама је познато, Ваша светости, да на светом Косову и Метохији живи део нашег народа који је, заједно са нашом Црквом, вековима трпео и данас трпи и страда. Најтеже би било ако се испостави да су те жртве биле узалудне. Сведоци смо да наш народ из дана у дан, полако али сигурно, нестаје са својих вековних огњишта, што због смишљене стратегије светских моћника, али у многоме због погрешних политика наших вођа. Тај процес је нарочито изражен последњих година, што повећава бесперспективност нашег народа. Ми бисмо волели да са Вама разговарамо на Косову или у Метохији, или у Београду, односно где год Ви благословите. У нади коју полажемо у Вас, целивамо вашу пастирску десницу – наводи се у писму које су патријарху упутили Момчило Трајковић, Небојша Јовић и Славиша Ристић 10. фебруара ове године.
Порфирије није нашао времена за разговор с њима, заузет је целивањем руку, ногу и осталих органа свог бога Вучића. Порфирије је, по Вучићевом наређењу, прошле године признао аутокефалност тзв. Македонске православне цркве. У име Српске православне цркве одрекао се 1.600 манастира и храмова, историје и хришћанских корена српског народа. Исти ктитори, од Немањића па надаље, дизали су цркве и посвећивали их истим светитељима и на територији данашње Македоније и на Космету. Ко се одрекао кумановског манастира Светог Ђорђа, одрећи ће се и манастира Светог архиђакона Стефана у Бањској; обе светиње су задужбине истог краља Милутина. То зна и Александар Вучић. На шта су спремни црквени тзв. великодостојници Вучић је упозоравао још док је, као радикал, глумио да је тзв. великосрпски националиста.
– Борис Тадић и Богољуб Карић одрећи ће се Косова и Метохије, рећи ће: „Па ми морамо да мислимо на будућност седам милиона грађана Србије, а Косов смо ионако изгубили 1999. године. Ту причу ће подржати и такозвани представници Срба са Косова и Метохије, иако они никога не представљају. Ко су Оливер Ивановић, Гојко Савић, Ранђел Нојкић, о Горану Богдановићу да не говорим. Теодосије и Сава Јањић су најгори Срби, они на Косову и Метохији представљају отворену антисрпску опцију, не само у црквеним круговима. Понудиће им странци пара колико хоће, само да пристану на условну независност Косова и Метохије – говорио је Вучић у децембру 2005. године.
Вучићева предикција данас се остварује у пракси, само што издају и предају Косова не реализује Тадић, него он. У том послу има подршку владике Теодосија, Саве Јањића и осталих „најгорих Срба“. Баш као што је и предвидео, паре су основни мотив за издају државе, народа и Цркве. Вучић не пропушта прилику да нагласи како је он сам финансирао изградњу Храма Светог Саве: „Нисам ја завршио изградњу Храма, ја сам га изградио, ја сам га подигао, ја сам обезбедио сва потребна финансијска средства, без којих Храб не би био подигнут.“ Док је изговарао те бруталне лажи, пљујући по хиљадама донатора, који су свој новац прилагали за изградњу Храма, поред Вучића је стајао Порфирије. Стајао је ћутке, не осећајући обавезу према верницима и истини. У истој пози, Порфирије сада ћути о Вучићевим напорима да принуди Србију на признање независне албанске државе Косово.
Због новца, хонорара за разне пројекте и других бенефиција које нуди власт, ћути и Српска академија наука и уметности. Владимир Костић, председник САНУ, протеклих година је с неколико изјава о Косову помогао Вучићу да амортизује незадовољство већег дела јавности потезима власти. Костић сматра да је Косово трајно изгубљено и да Србија треба прихватити ту реалност. Иако већина академика ћутањем потврђује тај став, има и ретких примера који се не одричу Косова и Метохије.
– Ко им је обећао, тај их је слагао. Обећао им је нешто што није његово – тврди Матија Бећковић.
Иако није именовао лажова који је страним моћницима обећао предају Косова, зна се да мисли на Александра Вучића. Од свега на Космету, Вучићев је само Фахри Муслиу.
Академик Душан Ковачевић је још пре две године, кад је преговарачки процес почео да се каналише нон пејпер предлозима, истакао да нико никад неће смети да потпише предају Косова и Метохије.
– Нико неће смети да потпише признање Косова јер ће погинути пре него што се осуши мастило. Косовско питање мора да иде на референдум, али прво да се промени Устав Републике Србије. То никада неће проћи и нико неће смети да потпише. Са нон пејперима неко се игра као лакмус папирима, проверава температуру и испитује пулс и притисак који изазивају такви папири. Све је то добро организовано, али од тога нема никакве вајде. Велика већина Срба и Албанаца неће се сложити око било каквог договора. Ако је услов за даљи пут Србије ка Европскоју унији да призна Косово, онда тог пута неће бити – рекао је Ковачевић.
Та два гласа, Бећковићев и Ковачевићев, заглушена су стотинама шумова, тртљања и режања, којима разни интелектуалци, аналитичари и стручњаци опште праксе пласирају у медије. Многи понављају Вучићеве претње Србији ратом, санкцијама и изолацијом, па заговарају безусловну предају Косова. Екстремнији примерци, попут Душана Јањића, тврде да Косово никада и није било српско, да је Србија „хтела да влада Косовом као што је Британија владала Индијом“. Има и типова попут Слободана Зечевића из Института за европске студије, који каже да је Србија колонизовала Косово као Француска Алжир.
Без таквих покушаја да бесмисленим лажима оправдавају свој став о потреби да Србија призна албанску државу Косово, стотинак појединаца и невладиних организација потписала је „Апел за Косово“.
– Чврсто верујући да су грађанске слободе и демократија важније од свих етничких и државних интереса, и да су људска права (посебно женска), квалитет живота и људска безбедност изнад државног суверенитета, апелујемо на домаћу и међународну јавност да се суочи с реалношћу и да изврши притисак на актуелну власт у Србији како би она одустала од самоубилачке политике која не води рачуна о томе да грађани и грађанке Косова не желе да се подвргну суверенитету државе у чије име су прогоњени и убијани сви који су хтели да се односи између Срба и Албанаца обликују на новим основама, без дискриминације и репресије, захтевамо од власти у Србији да престане да спречава приступање Косова међународним организацијама и институцијама – наводи се у „Апелу“, који је објављен у дневном листу Данас.
Међу потписницима су Соња Бисерко, Зоран Вулетић, Раде Радовановић, Лепа Млађеновић, Весна Ракић Водинелић, Снежана Чонградин, Никола Џафо, па и Милојко Пантић. Соња Бисерко је, пре неки дан, била гост на прослави дана државности албанске републике Косово.
Не дозвољавајући да историјске чињенице, истина и здрав разум утичу на њихове ставове, многи актуелни псеудо-интелектуалци добијају простор у медијима за ширење лудачких теза о вишевековној српској колонизацији албанске територије. Лажови који то пласирају не очекују да им јавност поверује, него да збуне и слуде грађане, па да више нико ни у шта не верује. Зато режимски медији, али и амерички „професионални“, заједничким снагама стварају утисак да се за одбрану Косова и Метохије залажу само екстремисти и терористи, баш како је Вучић етикетирао неколико хиљада људи који су на Сретење протестовали пред зградом Председништва Србије. На свим телевизијама, од Пинка, Хепија и РТС-а до Н1 и Нове С, свакодневно дефилију саговорници који бране Вучића од непостојећих атентатора и траже драконске казне за ухапшене и притворене учеснике тог протеста Дамњана Кнежевића и Дејана Петра Златановића.
Ниједан медиј није позвао ниједног сарадника или рођака ухапшених „екстремиста“, па ни званичног организатора тог скупа проф. др Дејана Мировића.
Додуше, Мировића је на саслушање, у својству сведока, звао заменик јавног тужиоца Никола Петковић. Солидаришући се са Кнежевићем и Златановићем, који су завршили у притвору због вербалног деликта, Мировић је рекао: „И ја изјављујем – ко потпише, њега убише – и позивам Александра Вучића да ме ухапси“. Тужилац Петковић је захтевао да се због тих речи одреди притвор Златановићу, али није смео да то примени према Мировићу, за то није добио наређење свог шефа Вучића.
По Вучићевим налозима, супротно Уставу и законима, поступа полиција, тужилаштво и судови. Полиција је хапсила Београђане који су лепили плакате с позивом на сретењски скуп за одбрану Косова и Метохије. Да се опет не би окупило десетак хиљада људи, који не пристају на продају и предају Космета, па још и да опет скандирају „Вучићу Шиптару“, полиција је забранила скуп, који је Дејан Мировић намеравао да закаже за 24. фебруар.
– Имајући у виду да на наведеном простору (код споменика цару Николају у улици краља Милана) свакодневно транзитира велики број грађана, као и чињеницу да се у близини места одржавања јавног окупљања, свакодневно окупљају грађани чији ставови могу бити супротниод ставова учесника јавног окупљања, те стога може постојати опасност да дође до међусобних сукоба, чиме би се угрозила безбедност људи и имовине на наведеном простору. Такође, приликом јавног окупљања у организацији проф. др Дејана Мировића, које је одржано дана 15.02.2023. године, учествовали су лица за која се основано сумња да су извршила кривично дело Позивање на насилну промену уставног уређења из чл. 309 КЗ РС, а где је једно од лица било одговорно лице редарске службе.
Узимајући у обзир горе наведено, не дозвољава се јавно окупљање под називом „Слобода за неправедно ухапшене. Стоп репресији! Стоп предаји КиМ!“ – наводи се у решењу које је потписао мајор полиције Раденко Ресановић из београдске полицијске станице Стари град.
Од мајора Раденка, горе мишљење о људима који се супротстављају репресији и предаји Косова има Милија Милосављевић, тајкун из Бањске, који је рођен и одрастао уз манастир краља Милутина.
– Пре бих помогао Турцима него псима који лају по београдским парковима – написао је на Твитеру Милосављевић, називајући „јазавичарима“ грађане који су на Сретење протестовали против Вучићеве издаје Космета.
Међу „псима“ било је много Милосављевићевих земљака, али не и политиканата и богаташа, који су давно уновчили порекло. За разлику од власника компаније Ктитор, који увредама на рачун бранилаца Космета жели да се додвори Вучићу, Богољуб Карић то ради ћутањем. Карић може сатима да прича о својим неимарским пројектима у Минску и Астани, али не сме ни да зуцне о свом завичају, који Вучић подаје Албанцима.
Ни Звонко Веселиновић, шеф косовског клана, није заинтересован за одбрану родног краја. Нема времена, асфалтира Србију. Опрао је биографију од кривичних пријава за преваре, крађе и диловање хероина, постао је угледни бизнисмен и утеривач страха у конц-логору за Србе на северу Косова. Успут, стигао је и на америчку црну листу, па се сад нада да ће му господар Вучић помоћи да реши и тај проблем, да утеривањем Срба у албанску државу Косово докаже подобност и испроси милост.
У напредњачком картелу су се удомили многи паразити с Космета. На државним функцијама, у скупштинским клупама и директорским фотељама у јавним предузећима, у полицији и правосуђу, налазе се хиљаде „расељених и прогнаних“, којима нико из душе не може да отме Косово, а из уста ниједну реч у одбрану „колевке српства“. Од Јоргованке Табаковић до Милана Думановића, сви се понашају на исти начин, по вољи и у интересу шефа напредњачког картела.
Вучић, наравно, зна с ким има посла, па их повремено упозори на обавезу да буду послушни и лојални. Последњи пут је то урадио преко Јоване Јеремић, несрећне жене, коју Жељко Митровић злоупотребљава за малтретирање гостију и гледалаца Телевизије Пинк.
– Доста ми је оних који су завичај на Косову продали за милионе и дошли у Београд да глуме жртве и позивају на рат, испијајући еспресо на Врачару, а профитирали су на муци јунака – рекла је Јеремић оно што Вучић мисли.
Многи политиканти, тајкуни и остали криминалци су се препознали и схватили да их увредама не каља екстравагантна несрећница већ њихов шеф. Порука је остварила жељени ефекат. Ако је неко и хтео да зуцне у одбрану Космета, загрцнуо се горким врачарским еспресом.
Као владике, академици, државни службеници, полицајци и новинари, тако ћуте и навијачи. У свим кризним тренуцима, навијачи су на трибинама гласно износили оно што мисли народ. Сваком владару су гласно поручивали – „спаси Србију и убиј се…“ Мањали су само имена на која су адресирали поруку – Слободане, Зоране, Борисе… Вучићу нису сугерисали да се убије, само су његов карактер описали етикетом „педер“. Са Звездиног севера и Партизановог југа годинама су се пласирали ставови о „брату Асаду“, Путину Србину, о сексу са Тајчи и Златану Ибрахимовићу. Сад Звездини навијачи вређају водитељку Пинка: „На Космету имам брата, Јована Јеремић, држ’ се најстаријег заната“. Као да је за издају и продају Косова крива водитељка, а не вођа Вучић. Исти навијачи, Звездини, у знак захвалности за грађевинске послове на пројекту „Београд на води“, организују рођенданске прославе Вучићевом сину, престолонаследнику Данилу. Уз махање пиштољима, урлају „А сад адио и ко зна где и ко зна кад“. Као и корумпирани српски тајкуни с Косова, и вође Звездиних навијача се надају да ће њихова послушност бити награђена тендерима и уносним пословима с државом. А Косово… Косово није битно, за њега је крива Јована.
Вељко Беливук је годинама штитио свог команданта Александра Вучића од Партизанових навијача. Беливук је на стадиону Партизана направио свој бункер, а са трибина је протерао непослушне и политички неподобне групе. После његовог хапшења и притварања, прави навијачи су се понадали слободи, па су опет почели да скандирају „Вучићу, педеру“. То је трајало док Вучић није из затвора пустио Ђорђа Прелића, једног од навијачких вођа, који је био осуђен на дугогодишњу робију због убиства Бриса Татона. Иако је Прелић обновио тиранију над нормалним навијачима, власт је применила и драстичније мере обрачуна с проблематичним појединцима.
Немања Бојовић, звани Хемија, недавно је упуцан у Земуну. Вођа Партизанове навијачке групе „Забрањени“, пре десетак година је био осуђен на шестогодишњу робију због трговине дрогом, рекетирања, разбојништва и покушаја убиства. Немања Бојовић је у подземљу познат као син Горана Бојовића Амонијака, који је убијен 1992. године. Међутим, на Партизановим трибинама, у медијима и међу припадницима напредњачког картела био је познат по томе што је предводио скандирање „Вучићу, педеру“. Не зна се ко је сада пуцао у ноге Бојовића, ни да ли је тај напад мотивисан политичким или пословним разлозима.
У завери ћутања о Вучићевој издаји и продаји Космета учествују и многи опозициони лидери. Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, инсистира на „црвеним линијама“ преко којих Србија не сме да пређе у преговорима о статусу Косова. А, „црвене линије“ су признање државе Косово и њено учлањење у Уједињене нације. Ђиласов коалициони партнер Павле Грбовић, лидер Покрета слободних грађана, не покушава ни да таквим тврдњама маскира саучесништво у Вучићевој штетној политици. Грбовић прихвата сваки услов, који стиже из Вашингтона и Брисела. За безусловну капитулацију залажу се и Вучићеви коалициони партнери Вук Драшковић и Ненад Чанак. У плејади авети прошлости која траје истиче се и Војислав Шешељ, који понавља мантру у којој се заклиње да ће подржавати Вучића „док год он не изда Косово“. Да је Шешељ наиван, па не схвата да је Вучић одавно издао Косово, не верују ни Вјерица Радета, ни Призренац Миљан Дамјановић, ни свих остали радикали, који су порекло и завичај трампили за чланство у ванпарламентарној породичној манофактури црвеног војводе.
Чврст и јасан став о српском Космету заступа само Народна странка Вука Јеремића. За народњаке, питање Косова и Метохије је решено Уставом Србије, а преговоре треба водити само о техничким темама, како би се омогућио нормалан живот свих грађана јужне српске покрајине. Сличне изјаве дају из десне опозиције, али откад су се промовисали као „пампур опозиција“, која се, уз вино и цигаре, заклела Вучићу да га неће обарати на теми Косова, њима треба веровати као и вођи напредњачког картела.
Иако је наметнуо политички и медијски мрак и тишину, Вучић зна да се не сме уљуљкати. Без обзира колико добро распоредио своје слуге и колики простор им дао да га у медијима хвале и жале, Вучић се, с разлогом, плаши одговора који ће добити од народа кад заврши прљави посао око признања албанског Косова. Као што је мудро говорио Томислав Николић – и са гробља има излаз, тако сваки вапај за слободом може да растера гробну тишину, којом је Вучић прекрио Србију. Кад до тога дође, неће му бити помоћи од потписника „Апела за Косово“, идиота који тврде да је Србија колонизовала албанску територију, ћелавих јазавичара из Бањске или Пећи, па ни од мајора Раденка. Шта ће се десити кад издаја, продаја и предаја Косова буду реализоване, то је описао Душко Ковачевић. Па нек потпише, ко сме.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 1, 2023
