Према уговору о куповини француских „Рафала“, Србија се обавезала да Француској до краја ове године испоруче свих 36 својих МиГова, који ће бити предати украјинској војсци. У замену за МиГове руске производње, Французи су смањили цену за 390 милиона евра. Вучић је у августу обећао Борису Ругеу, помоћнику генералног секретара НАТО, и Вилијаму Барнсу, директору ЦИА, да ће Србија сарађивати са НАТО са циљем да дође до „пуног чланства“. Вучић од Европске уније тражи да повећа притиске на Србију, како би лакше преварио своје гласаче.
Србија ће до две хиљаде тридесет и пете године постати чланица НАТО. Власт Српске напредне странке је потписом на два ИПАП уговора (Индивидуални акциони план партнерства) две хиљаде и шеснаесте и две хиљаде и деветнаесте године, у оквиру програма Партнерство за мир, почела процес прикључења Северноатлантском савезу. Пут ка пуном чланству Србије у НАТО значајно је убрзан уназад месец дана договором око конкретне војне и политичке сарадње.
Детаљи око војне сарадње Србије и НАТО утврђени су двадесет и другог августа две хиљаде и двадесет и четврте приликом сусрета Александра Вучића и Бориса Ругеа, помоћника генералног секретара НАТОа у Београду. Мапа политичког пута договорена је на састанку Вучића и Урсуле фон дер Лајен на маргинама безбедносне конференције ГЛОБСЕЦ, која је одржана у Прагу тридест и првог августа две хиљаде и двадесет и четврте године.
Руге је Вучићу предао списак захтева око ангажмана Србије у пружању војне помоћи Украјини. Осим муниције, минобацачких граната и ракета „Град“, које је Вучић преко посредника послао у Украјину, НАТО захтева да Србија уступи и своју комплетну ваздухопловну флоту. У ту пословну комбинацију укључена је и Француска, односно продаја њених авиона „Рафал“ Србији.
Према том плану, Србија ће од Француске купити12 нових „Рафала“ по цени од три милијарде евра. Део ће бити плаћен у натури.
Србија ће Француској испоручити свих 36 својих авиона МиГ 29, руске производње. Српско војно ваздухопловство има 14 МИГова у активној служби и могу одмах да се укључе у украјинску флоту, док ће остали послужити за резервне делове.
У замену за српске МиГове, Француска ће смањити цену својих „Рафала“ за 390 милиона евра. Сви детаљи ове пословне комбинације наведени су у једном од три споразума, који су оверени 27. августа две хиљаде и двадесет и четврте приликом посете Емануела Макрона Београду.
Истог дана кад и Борис Руге, у посету Србији је стигао Вилијам Барнс, директор ЦИА. Барнс се није бавио појединостима око куповине и продаје авиона, али јасно је да иза тог посла стоји влада Сједињених Америчких Држава. Барнс је истакао да „Србија треба да се извуче из малигног војног и безбедносног утицаја Русије“ и да је једини начин за то – сарадња са НАТО. Барнс и Руге су, у одвојеним разговорима, поставили исто питање Вучићу: „До ког нивоа је спреман за сарадњу са НАТО?“ Вучић је дао исти одговор: „До пуног чланства!“
Дан након што је испратио Макрона, Вучић је у Прагу разговарао са Фон дер Лајен, председницом Европске комисије. Вучић је забранио члановима своје делегације да присуствују састанку. Забранио је приступ свима, осим медијској саветници Сузани Васиљевић. У улози сведока и информатора, Васиљевићка је била неопходна како би обавестила стране службе за које ради о садржају Вучићевих порука.
Вучић је том приликом обавесио Фон дер Лајен да је Србија безусловно посвећена евроатланским интеграцијама. Као доказ томе, ставку по ставку набројао је све обавезе које је Влада Србије испунила у процесу имплементације тзв. Францусконемачког плана о нормализацији односа између Србије и Косова. Такође, нагласио је да Србија у Украјину шаље хуманитарну и војну помоћ, као и да се куповином „Рафала“ дефинитивно определила за сарадњу, па и улазак у НАТО.
Вучић је од Фон дер Лајен тражио политичку и логистичку подршку у том процесу. Тражио је да Европска унија појача притиске на Србију по питању „прихватања европске спољне политике“, односно санкција против Русије. Вучић би претње визним и економским санкцијама искористио за нову манипулацију, у којој би одбио захтеве за увођењем санкција Русији, што би му омогућило да опет превари своје русофилски оријентисане гласаче. Истовремено, добио би политички простор за објашњење разлога приближавања, а у финалу и прикључења НАТО. Уколико би добио такву врсту подршке, Вучић је уверен да би могао да „мапу пута учлањења Србије у НАТО“ могао да испуни у предвиђеном року, а можда и раније.
Уз одређена одступања и отезања у процесу учвршћивања државности албанске републике Косово, Вучић је обавио задатак који су му поверили западни центи моћи кад су га доводили на власт. Ипак, западни политичари, обавештајци, аналитичари и медији знају да имају посла с малим, безначајним балканским преварантом.
– Вучић нема крајњу тачку у виду. За некога у његовој позицији, то је као вожња бицикла, он мора да настави да врти овако унедоглед, да жонглира са свим лоптицама. То је само по себи циљи, само да буде на власти – каже Курт Волкер, бивши амерички амбасадор при НАТО и специјални изасланик за Украјину.
И у Француској нико нема поверења у Вучића. Утицајни дневни лист Ле Монд, под насловом „Морамо да пазимо на ловце Рафале које испоручујемо Србији“, објавио је анализу у којој се упозорава да Србија, односно Вучић, може да француску технологију уступи Русији или Кини.
– Нико не спори корист за Француску и Европу од опремања српског ваздухопловства нашим летелицама, али морамо се надати да су предузете све мере заштите наше технологије и знања. Док је комерцијални успех ове операције неспоран, њена дипломатска димензија је далеко контроверзнија. Од самог почетка, пројекат је сматран осетљивим, и то с правом, због веза Србије са Русијом Владимира Путина. Србија, као кандидат за чланство у Европској унији, не примењује санкције које су Европљани увели Москви након инвазије на Украјину. За разлику од авиопревозника из Европе, Ер Србија наставља да лети за Москву. Београд је, такође, наручио борбене хеликоптере и ПВО батерије из Русије и Кине. „Набавка Рафала, којима ће Србија заменити истрошену флоту руских МиГова, означава историјски важну стратешку промену Србије“, рекао је председник Макрон. Такав пројекат подразумева продужену везу Србије са земљом у којој су произведени „Рафали“, у смислу обуке, одржавања и набавке резервних делова. Али, морамо се надати да су предузете све мере предостожности да се гарантује заштита технологије и знања укључених у „Рафале“, у земљи у којој руски држављани слободно ходају и где ће кинески и руски произвођачи противваздушне одбране моћи да провере њихов учинак – наводи се у анализи Ле Монда.
Иако је неповерење Запада оправдано, Руси су уверени да је Вучић дефинитивно изабрао на коју ће страну. Руски утицајни портал „Војни посматрач“ („Военное Обозрение“) први је објавио детаље уговора о куповини „Рафала“. У тексту се наводи да ће Србија од Француске купити и компатибилне ракете ваздухваздух и ваздухземља, по цени од додатних милијарду евра. Такође, уговором је обухваћена и продаја српских МиГова Француској, да би били прослеђени Украјини.
Исте наводе о српскофранцуској трговини авионима износи и др Јелена Панина, која је у пет сазива била посланик Јединствене Русије у Думи.
– Србија ће Француској у децембру ове године предати 36 МиГова руске производње, који ће потом бити пребачени у Украјину. Москва је обавештена о тој тачки споразума између Србије и Француске о трговини „Рафалима“. Мало је вероватно да Београд има допуштење руских власти за ту акцију. Ово није први пут да се Кијеву испоручује српско оружје. Украјина је преко посредника добила муницију од Србије у вредности од 800 милиона евра, па се поставља питање којој то „браћи“ Русија може да прода своје оружје без ризика да се оно после неће употребити против нас? – тврди Панина.
Вучић никада није промовисао теорије о братству Срба и Руса, али у темеље своје политикантске каријере уградио је мржњу према Американцима и НАТО. После петооктобарских промена, кад је у Србији гостовао Хавијер Солана, генерални секретар НАТО у време бомбардовања Србије и Црне Горе.
– Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница дочекују Солану, рукују се с њим, а знају да се на његовим рукама налази крв деце убијене НАТО „томахавцима“. Ја нисам као Ђинђић и Коштуница, никад им нећу опростити децу. Никад нећу да плешем са убицама! – говорио је радикал Вучић, који сада, трансформисан у евроатланског напредњака, намерава да уведе Србију у НАТО.
„Украјина је преко посредника добила стрељиво од Србије у вриједности од 800 милиона еура те се поставља питање којој то ‘браћи’ Русија може продати своје оружје без ризика да се оно послије неће употријебити против нас“, пита се Панина.
Иако је Москва реагирала „благо“ након објаве о купњи француског наоружања, чини се да су у Кремљу све мање задовољни понашањем Србије. Додуше, Путинов гласноговорник Дмитриј Песков рекао је да је то „ствар и избор наших српских пријатеља“. О могућој предаји МиГова Украјини преко Француске засад се у Београду нису изјаснили. Независни портал нова.рс наводи да према „јавно доступним подацима Србија има 14 ловаца МиГ29 у активној служби“, а Панина тврди да се припрема трансфер чак 36 авиона. „Није познато колико неактивних авиона МиГ29 Србија има у складиштима“, наводи нова.рс.
Истодобно су руски режимски медији посветили велику пажњу посјету Еммануела Мацрона Србији, поготово у вези с купњом оружја. Прорежимска агенција РИА Новости подсећа да је Србија пре била највећи увозник руског оружја и војне технике у Еуропи, а непосредно уочи агресије на Украјину Руси су Србији продали неколико својих рабљених МиГова и транспортних хеликоптера. Московски лист Ведомости сматра да је главни циљ Макронова посете била „продаја Рафалеа“, али да иза тога не стоји само „комерцијални“ изазов јер ће зракоплови бити плаћени око три милијарде еура, него ће за још око милијарду долара бити купљено и потребно наоружање и опрема за те авионе.
Наиме, Ведомости наводе да овим „маневром“ Француска односно Брисел жели додатно „одвојити Србију од Русије“, привезати је таквим „обвезама“ још више уз ЕУ, иако је њезино чланство на дугом штапу. Наводе и неколико српских функционера који тврде „нећемо уводити санкције Русији“.
Но, у Москви је поновно зазвонило на узбуну – је ли ово најава приближавања Србије НАТОу? Ведомости истичу да је важно разумети, како је рекао замјеник равнатеља Економског института Руске академије знаности Михаил Лобанов, да је овај уговор, заједно с повезаним услугама и испоруком компоненти, дугорочан и може трајати десет до 15 година, и поред чињенице да би се према споразуму авиони службено требали испоручити две хиљаде и двадесет осме или две хиљаде и двадесет девете године.
Руски медији наводе речи српског предсједника Александра Вучића који је куповину Рафалеа објаснио немогућношћу набаве војних авиона и оружја из Москве. „Сада ме нападају зашто то радимо с Француском, а не с Русијом или Кином и још некима. Али их питам: како мислите да ће нам Руси сада испоручити авионе? Како ће ти авиони доћи до нас?“ преносе Ведомости изјаву српског предсједника.
Бит ће занимљиво видети реакције и Москве и Београда на наводе Јелене Панине која то сигурно није исисала из прста.