Прочитај ми чланак

Предизборне кампање СНС и СПС – још једна обмана грађана Србије!

0

„Ко једном попусти, од њега се очекује стално попуштање.“ (Народна мудрост)

„Ми Срби смо објекат геостратешке агресије колективног Запада.“ (Хаџи Слободан Стојичевић, економиста, преводилац, новинар, публициста, аутор књиге „Мрежни рат против Срба“)

„Докле год Србија не поврати свој пуни суверенитет и док се не избави из вредносних модела Запада, који су проткали српско друштво, натјеравши га да се потчињава америчкој вољи, Србија ће бити послушни инструмент мрежног рата Запада против Русије.“ (Валериј Михајлович Коровин, 1977, руски политиколог)

Дугогодишњом погубном политиком двојца Вучић – Дачић са euronatovskim кормиларом, Република Србија је раздржављена на средишњој српској земљи – Косову и Метохији, а ампутирана Србија (без КиМ) се приближава ЕУ и фактички је постала чланица NATO пакта?!

Према наводима медија, Савјет за опште послове ЕУ је, 12.децембра 2023.године, усвојио је закључке о „проширењу на Србију“, којима се тражи од Европске комисије (ЕК) и високог представника ЕУ за „западни Балкан“ да хитно предложе Савјету министара, прије краја јануара 2024.године, измјене и допуне мјерила за поглавље 35 преговора о приступању Србије ЕУ. Иначе, Савјет за опште послове ЕУ састављен је од министара за европске послове држава чланица.

Поглавље 35 Преговарачког оквира је насловљено као „Остала питања“. Садржи критеријуме и методе за праћење спровођења (примјену) постигнутих договора у оквиру дијалога Србије и „Косова“. У Преговарачком оквиру пише да ће се „питање нормализације односа између Србије и Косова разматрати у оквиру поглавља 35“.

Закључци су „бриселски ултиматум Београду“, јер се од Србије, између осталог, очекује да се, „без даљег одлагања“, ангажује у дијалогу, уз посредовање ЕУ, како би се постигао свеобухватан правнообавезујући споразум са „Косовом“ о нормализацији односа, прецизније о признању лажне друге албанске државе на Балкану.

„…Нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога су суштински услови на европском путу обје стране…“, наведено је у закључцима.

„Обавезе из дијалога“ подразумијевају „потпуно спровођење и поштовање“ (Другог) Бриселског и Охридског споразума, из фебруара и марта 2023.године, које је Александар Вучић, као предсједник Републике Србије усмено прихватио.

У закључцима су наглашена и „снажна очекивања“ од Србије да појача напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбједносним ставовима ЕУ и рестриктивним мјерама, укључујући и оне према Русији и Бјелорусији, „као питање највећег приоритета“.

Шефови држава и влада чланица ЕУ ће, нема сумње, на самиту 14. и 15.децембра 2023.године прихватити наведене закључке и тзв. Други бриселски и Охридски споразум, из фебруара и марта ове године, уврстити у поглавље 35 Преговарачког оквира.

Закључци Савјета потпуно су разобличили сву погубност Вучић – Дачићеве политике усклађивања неускладивог – „непоколебљивог пута ка ЕУ“ са територијалном цјеловитошћу државе Србије! Још једном се потврдило да ЕУ може приступити само Србија, у првој фази, без КиМ, а касније и без Војводине, Рашке области…

Да Вучић (и Дачић) не одустају од наведених противречних циљева, потврђује и изјава, дата у току предизборне кампање коју је пренио српски патриотски портал Politički.rs, Милоша Вучевића, предсједника СНС-а, потпредсједника Владе и министра одбране, да „Србија „мора постати пуноправна чланица ЕУ, јер ће то донети добит њеним грађанима“, али не намерава да уводи санкције Русији, као и да ће одржавати „партнерске односе с…обе Америке (то значи и са САД)““ ?!

Ево и доказа да је Србија без Косова и Метохије фактички постала чланица NATO пакта.

Србија је приступила NATO програму „Партнерство за мир“ 18. децембра 2006.године, ради „унапређења одбрамбених способности за одржавање војне неутралности“?!

„Споразум о унапређењу сарадње и статусу снага у оквиру Програма „Партнерство за мир““, тзв. Споразум PfP/SOFA (Status of Force Agreement) са САД, потписао је у Вашингтону, у јануару 2014.године, тадашњи СНС министар одбране Небојша Родић, а потврђен је у Народној скупштини, у јулу 2015.године. Овим Споразумом, који је потписан и ратификован готово у тајности, прихваћено је оно што је одбијено у Рамбујеу, у фебруару 1999-године, и што је био непосредан повод за монструозну NATO агресију на СРЈ?! Тиме је агресији признат легитимитет, односно агресија је и од власти Србије прихваћена као оправдана!

SOFA споразумом са САД, уз драстично кршење Устава и закона Србије, њиховим оружаним трупама прописане су неограничене повластице и привилегије. Могу да, без икаквих ограничења и препрека, улазе на територију Србије, врше неометани транспорт војника, наоружања и војне опреме, користећи војну, па чак и цивилну инфраструктуру! Припадници оружаних снага САД уживају пуни дипломатски имунитет, што значи да су унапријед ослобођени од материјалне, прекршајне, па чак и кривичне одговорности за последице које проузрокују. Грађани Србије немају право на накнаду штете, нити на заштиту своје личне безбједности. Прецизније, накнаде штете је могућа само ако је то „у складу са законодавством САД“?! Војска САД нема обавезу ни да плаћа царине, нити друге дажбине. Њихови војници имају право да се, без икакве контроле, крећу по територији Србије. Једном ријечју, закључени су транзитни аранжмани припадника војске САД преко територије Србије и њихово привремено стационирање у Србији, уз гаранције дипломатских привилегија и имунитета?!

Подсјетимо се да су „преговори“ у Рамбујеу одржани од 6.до 23.фебруара 1999.године. Ту је делегацији  СР Југославије и Србије постављен ултиматим од „посредника“ (САД, В. Британије и ЕУ). Наиме, анексима „споразума“ била је предвиђена фактичка окупација читаве територије СР Југославије. Припадници NATO пакта били би овлашћени да слободно и бесплатно користе све копнене, водене и ваздушне просторе и инсталације.

Представници власти СРЈ и Републике Србије нијесу прихватили оружано војно присуство NATO-a у СРЈ, односно да се Пакту стави на располагање цијела југословенска територија. Наиме, „посредници“ су захтијевали „споразумно“ регулисање да „особље NATO-a, са возилима, бродовима, авионима и опремом, имаће право слободног и безбједног кретања по читавој територији СРЈ, њеним ваздушним простором и територијалним водама, имаће право на постављање кампова и касарни, право на коришћење свих подручја или услуга потребних за подршку, обучавање или операције. Особље NATO-a ће уживати имунитет од сваког облика хапшења, истраге и притварања коме би приступили органи СР Југославије…Припадници NATO-a…на читавој територији СР Југославије: неће подлезати било каквој царинској или другој контроли, те да неће плаћати царине, порезе или друге дажбине…NATO има овлашћења да хапси…“

Влада Србије је први Индивидуални акциони план партнерства (Individual Partnership Action Plan – IPAP) усвојила 2015.године и подигла односе са NATO на „највиши ниво за државе које нијесу чланице“. Прецизније, Вучићев други министар одбране (Братислав Гашић) је, у јануару 2015.године, потписао IPAP споразум, који представља потчињавање суверенитета Србије NATO стандардима и команди. Власт Србије је прихватила примјену прописа – стандарда који важе за државе чланице NATO-a.

Други циклус ИПАП-а, између Владе Србије и NATO усклађен је 7.новембра 2019.године. Министарство спољних послова је тада саопштило да „у оквиру планирања одбране, која обухвата планирање развоја система одбране и планирања употребе оружаних снага, Република Србија ће усмерити пажњу на одабир и имплементацију циљева партнерства у оквиру Процеса планирања и прегледа (Planning and Review Process – PARP).“ „Република Србија се обавезала да оптимизује организационе структуре Министарства одбране и Војске Србије…“

У оквиру Процеса, NATO од државе партнера захтијева да испуни услове интероперабилности (компатибилности), односно способност за заједнички, усклађени рад, уз несметану размјену информација и испуњавање NATO стандарда. Подразумијева испуњавање Упитника који обухвата питања из домена одбрамбене политике, релевантне економске и финансијске (војне) планове, детаљне податке о војним капацитетима партнерске земље које је спремна да стави на располагање, као и свеобухватни преглед војних снага?! Партнерство обухвата и политички и војно-безбједносни домен и, чак, заједничку заштиту тајних података!

Под покровитељством NATO-a, Војска Србије је реорганизована (прешла је са армијског на бригадни NATO систем), бројчано је смањена са око 62.000 на око 27.000 припадника и разоружана уништењем  борбене технике – више тона оруђа, оружја и муниције (тобоже застарелог, а у ствари оног које није у складу са стандардима Пакта). На овај начин, домаћи natovci су уништили оно што, захваљујући бројним српским херојима, нијесу успјели у току агресије 1999.године!

И горе наведено је доказ да је Декларација о војној неутралности Србије само параван за обману јавности и прикривање перфидног и пузећег приступања Србије (без КиМ) NATO пакту!

NATO се спрема да формира „војни Шенген“, унутар којег ће трупе земаља чланица моћи слободно да се крећу према Русији, у случају евентуалног рата.  Овиме би био обезбијеђен лакши и бржи транспорт, без задржавања и контроле, војника, наоружања и опреме и преко балканског простора, односно и преко територије Србије. На ово се власт Србије већ обавезала претходно наведеним споразумима са САД и Пактом.

„Са НАТО ћемо увек сарађивати…(Треба) да кренемо у одржавање заједничких вежби са НАТО које смо имали раније…ми поздрављамо присуство војника НАТО (на Косову и Метохији)…и желимо још веће присуство…“ , казао је Александар Вучић, 22.11.2023. године. Логички закључујемо да је за Вучића оправдана и изградња војне базе „Бондстил“ и обучавање и наоружавање тзв. Војске Косова од стране Сјеверноатлантског пакта и његових припадника!

Ово још једног примјера раздржављења Србије на Косову и Метохији!

„Електросевер“ и „косовско“ Предузеће за дистрибуцију електричне енергије (КЕДС), потписали су, у складу са „косовским законом“ највјероватније 10.децембра 2023.године, „комерцијални“ уговор са званичним образложењем да то „нормализује дистрибуцију и снабдијевање електричном енергијом у општинама Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и Косовска Митровица“.

Предузеће „Електросевер“ је било у власништву ЈП „Електропривреда Србије“ (ЕПС), али је на КиМ регистровано у складу са „косовским законом“. Наиме, Србија и „Косово“ су, 8. септембра 2013.године, постигли Споразум о енергетици, којим је предвиђено да ће се „основати нова компанија, у складу са правним и регулаторним оквиром Косова, која ће снабдијевати струјом четири општине на сјеверу…“. Тиме је престала „српска контрола… над косовском енергетском инфраструктуром…“ Другим ријечима, овим Споразумом, је предвиђено да косовски енергетски систем више није дио „Електропривреде Србије“.

Срби са Косова и Метохије ће морати да плаћају струју „косовској“ фирми, а „Електросевер“ ће фактички постати дио „косовског електроенергетског система.

Ако побиједе на изборима, 17.децембра 2023.године, западне глобалистичке и сатанистичке (по указањима Светог Саве и Свете Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне) марионете Вучић, Дачић и њихове странке наставиће  са самоубилачком велеиздајничком политиком признања лажне државе Republika e Kosoves, те приступања Србије (без КиМ) Европској унији и NATO пакту, уз одрицање од Републике Српске и увођење санкција Русији!

Зато, ради националног и државног спаса, српски бирачи не смију дати своје гласове Вучићу и Дачићу, већ патриотским странкама, односно коалицијама и неспорно патриотски опредијељеним јавним личностима.