Прочитај ми чланакДа је ИЈП фактички Министарство за информисање Србије и Црне Горе, а Беба Поповић фактички министар, показују и скоро истовјетни пропагандни обрасци у обје државе
Нобеловац Петер Хандке је у свом чувеном есеју „Правда за Србију“ примијетио да су током 90-их западни медији развили својеврсну „умјетност одвраћања пажње“. Ова пропагандна техника је имала за циљ да створи неистиниту слику догађаја на простору бивше СФРЈ. Двије деценије касније, слична „умјетност одвраћања пажње“ се примењује у односима Београда и Подгорице. Након одлуке Подгорице од 25. маја да не отвори граничне прелазе за грађане из Србије, Београд није издао дозволу за слијетање компанији „Монтенегро ерлајнз”. Српски премијер Брнабић и министар иностраних послова Дачић су, грубо мијешајући приватно и јавно право, позивали српске туристе да не иду у Црну Гору.
FOTO: in4s.net
Вучић је изјавио да је „срамота то што Црна Гора ради“. Створена је (предизборна) слика о наводном сукобу двије власти која траје и послије 1. јуна и дјелимичног отварања граница.
Међутим, много мање пажње су добиле следеће чињенице. Упркос томе што Подгорица није дозволила компанији „Ер Србија” да лети ка Црној Гори, Србија никада није тражила наплату дуга од 8 милиона еура од компаније „Монтенегро ерлајнз”. Премијер који позива на бојкот црногорске обале никада није позвала на бојкот хрватске обале (можда због породичне куће и земљишта на Крку?). Карикатурални министар спољних послова своје антицрногорске и шовинистичке ставове никада није примијенио на (документовано) пријатељство са извјесним Родољубом Радуловићем из Котора (тренутно у бјекству због потјернице Интерпола). Српски предсједник никада директно не помиње свог црногорског колегу у негативном контексту (и обрнуто).
Привилегован статус Бебе Поповића у Београду и Подгорици је, ипак, најувјерљивији доказ стварних односа два режима. Према званичном сајту Института за јавну политику (www.ијп.рс на српском и „црногорском“) чији је директор Беба Поповић, постоје двије канцеларије ИЈП – у Београду и Подгорици. Канцеларија у Београду је основана неколико мјесеци након Вучићевог доласка на власт 2013. Годину дана након оснивања Поповић је већ био толико самоувјерен да је изјавио у „Утиску недеље” да блиско сарађује са Вучићем и да се „некада чујемо по неколико пута дневно“.
Министарство за рад, запошљавање и социјална питања Републике Србије 2018. финансира пројекте ИЈП са око 80.000 еура. Министарство финансира ИЈП и 2019. У Београду на конференцији ИЈП 2020. учествује министар за европске интеграције и блиски сарадник Вучића, члан Предсједништва СНС-а Јадранка Јоксимовић.
Ђорђије Жујовић, функционер ЛДП, у марту ове године изјављује да је партију „Србија 21”, односно коалицију Уједињена демократска Србија (чине је „конструктивни“ дијелови ДС и Чанак) формирао Беба Поповић „у кабинету Александра Вучића“. Слично је поновио и Борис Тадић који тврди да иза коалиције стоји „неформални савјетник предсједника Србије“.
С друге стране, у оснивању ИЈП у Подгорици 2013. учествују функционери ДПС-а и бивши савјетник предсједника Црне Горе. Влада Црне Горе, као и српска, финансира пројекте ИЈП. Након оснивања, самоувјерени Поповић признаје у „Утиску недеље” да не види ништа лоше у монструозном медијском линчу и прогону директорице МАНС-а. ДФ је након 2016. више пута изнио тврдњу да је Поповић један од главних креатора такозваног државног удара. Такође, ДФ је почетком фебруара 2020. оптужио Бебу да је формирао медијски тим за борбу против литија и СПЦ у Црној Гори. Беби Поповићу таква мржња према Митрополији није страна. Он је још 2005. називао митрополита Амфилохија „парамилитарним пуковником“ који прижељкује смрт 5 милиона људи.
Да је ИЈП фактички Министарство за информисање Србије и Црне Горе, а Беба Поповић фактички министар, показују и скоро истовјетни пропагандни обрасци у обје државе. Опозициони лидери и партије, односно сви они који не мисле као Вучић и Ђукановић, представљају се као „фашисти“. Вучић и Ђукановић су на удару атентатора. Србија и Црна Гора су наводни економски лидери у региону и шире. Оба предсједника имају манир да дијеле моралне и историјске лекције.
Ова „умјетност одвраћања пажње“ има за циљ скретање фокуса са бизнис и савезничких веза између два режима. Да постоји истински сукоб између Београда и Подгорице, канцеларија ИЈП у Београду не би била финансирана из српског буџета, односно била би затворена, а њен директор Беба Поповић би се преселио за Подгорицу.
